Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA: Nacrt zakona obavezuje notare da po službenoj dužnosti, u roku od 24 sata, onlajn prijave katastru svaku promenu vlasništva nad nepokretnostima. Na osnovu javnobeležničkih isprava dostavljenih elektronskim putem katastar će automatski upisivati nove vlasnike nekretnina, pa građani neće morati lično da podnose prijave


Javni beležnici u Srbiji započeli su digitalizaciju rada, čija kruna će biti povezivanje sa pojedinim elektronskim bazama MUP-a i matičnih službi, ali i katastrom. Kako je potvrdio Miodrag Đukanović, predsednik Javnobeležničke komore, Nacrt zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova će obavezivati notare da po službenoj dužnosti, u roku od 24 sata, onlajn prijave katastru svaku promenu vlasništva nad nepokretnostima.

Na osnovu javnobeležničkih isprava dostavljenih elektronskim putem katastar će automatski upisivati nove vlasnike nekretnina, pa građani neće morati lično da podnose prijave. Strategiju digitalizacije Javnobeležnička komora radi sa OEVS-om, uz finansijsku podršku Svetske banke. Već su napravljeni digitalni azbučnici, a radi se i elektronski registar svih testamenata sastavljenih kod notara ili njima poverenih na čuvanje.

Umrežavanjem sa MUP-om i Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na osnovu sporazuma koje je potpisalo Ministarstvo pravde, beležnici će moći da uđu i u evidencije prebivališta građana i matične knjige.

- Najveći cilj nam je da u 2018. godini popunimo područja osam osnovnih sudova na kojima sada nema beležnika: Brus, Trstenik, Sjenica, Dimitrovgrad, Knjaževac, Majdanpek, Raška i Surdulica - kaže Đukanović. - Tu smo nekoliko puta raspisivali konkurse, ali se niko nije javio. Pretpostavljam da je osnovni razlog ekonomska neisplativost.

Finansijska situacija notarskih kancelarija u ekonomski nerazvijenim područjima ipak je popravljena tokom 2017. godine, kada su beležnici dobili kao isključivu nadležnost overu potpisa, prepisa i rukopisa, i od kada mogu da rade ostavine kao poverene poslove. Tako su od 1. marta ove godine overili 850.000 potpisa, prepisa i rukopisa, za razliku od prethodne tri godine kada su ih ukupno overili 305.000.

- U krajevima u kojima još nema beležnika, te poslove i dalje obavljaju sudovi i opštine. Kada smo prihvatili overe, preuzeli smo i da besplatno radimo one poslove koje su ranije pro bono radili sudovi i opštine. Recimo, overu dokumenata za upis u vrtić, školu, na fakultet, overu prilikom konkurisanja na posao ili za invalidske penzije i socijalna davanja. Samo u junu, u vreme upisa u škole i na fakultete, besplatno smo overili 104.000 dokumenata, u vrednosti 40,4 miliona dinara - kaže Đukanović.

Takođe im je povereno 97.703 ostavinskih predmeta. Od 2014. ukupno su izradili 76.633 javnobeležnička zapisa, oko 230.000 solemnizacija, 5.141 smrtovnicu... Ove godine overili su više od 800.000 potpisa i prepisa.

U 2018. godini čeka ih izmena Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 i 36/2011 - dr. zakon), posle čega će biti nadležni za sastavljanje sertifikata da su ispunjeni uslovi za formiranje prekograničnih društava.

- Nadamo se i da ćemo dobiti neke nadležnosti vezane za porodične odnose, konkretno sporazumne razvode braka - konstatuje Đukanović.

Do sada je vođeno više disciplinskih postupaka protiv beležnika zbog različitih propusta - od neurednog vođenja knjiga i arhive, do pogrešne primene tarife i nepoštovanja poslovnika. Kazne se kreću od jedne prosečne plate sudije osnovnog suda do 10 plata. Jednom notaru je pretilo i oduzimanje licence, ali je sam podneo ostavku.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 29.12.2017.
Naslov: Redakcija