Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Od najmanje 11.000 subjekata, organa vlasti koji su imali obavezu da odrede "oficire za zaštitu podataka o ličnosti", to je učinilo samo par stotina


Početak primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 - dalje: Zakon) potvrdio je potpunu nespremnost odgovornih za primenu i inače lošeg, izuzetno teško primenljivog Zakona, ocenio je Rodoljub Šabić, bivši Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javno značaja, a sada advokat.

"Već na elementarnom nivou činjenice to ilustruju na gotovo tragikomičan način. Posle devet meseci 'pripreme' za primenu novog Zakona, od najmanje 11.000 subjekata, organa vlasti koji su imali obavezu da odrede 'oficire za zaštitu podataka o ličnosti', to je učinilo samo par stotina", rekao je Šabić.

On je dodao da je od 18 ministarstava samo trećina izvršila tu najosnovniju obavezu, a da je među 12 ministarstava koja je nisu izvršila, čak i Ministarstvo pravde, "odgovorni" predlagač Zakona.

"Sasvim je očigledno odsustvo ma kakvog osmišljenog, koordiniranog, strateškog pristupa na državnom nivou. I dalje je 'na snazi' Strategija zaštite podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 58/2010) koju je Vlada donela pre više godina, ali nikad nije primenjena", rekao je Šabić.

"Mi smo 'raritetna' država koja u svom Zakonu nema bukvalno ni jednu odredbu o video-nadzoru, ali čija vlast i policija istovremeno bez rasprave o svrsi i obimu, i uskraćujući javnosti sve informacije o tome, instalira ogroman broj takozvanih 'inteligentnih kamera' što je krupan korak ka 'Velikom bratu' ", rekao je on.

Bivši poverenik je ukazao i na Zakon o nacionalnom DNK Registru ("Sl. glasnik RS", br. 24/2018), za koji kaže da ne pravi razliku između podataka osumnjičenih, okrivljenih, osuđenih i žrtava.

"Delikatan, izuzetno osetljiv registar i isključivu kontrolu nad njim zakon je dao u ruke policiji, a ne nekoj nezavisnoj ili naučnoj ustanovi", upozorio je Šabić.

Dodaje da je za uspostavljanje Registra dat rok od dve godine, što će biti za nekoliko meseci i ističe da javnost o njemu nije čula i ne zna gotovo ništa. Šabić napominje da zakon predviđa da uslove za obradu podataka uređuje Vlada i dodaje da čak ni taj neustavni akt Vlada nije donela u zakonom predviđenom roku pa su "bliži uslovi" ostali nepoznati.

Šabić navodi da su "odavno podneti predlozi za ocenu ustavnosti i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o registru DNK, ali Ustavni sud "ćuti".

"Praktično, uz izuzetak aktivnosti Poverenika za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, i dalje izostaje bilo kakav ozbiljan napor državnih organa u ovoj oblasti", kaže nekadašnji poverenik i dodaje: "Imajući u vidu da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti sam po sebi loš, konfuzan, gotovo neprimenljiv, izvesno je da nas u periodu koji predstoji očekuju sve veći problemi", smatra Šabić.

Izvor: Vebsajt N1, 30.09.2019.
Naslov: Redakcija