Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O UPISIMA U KATASTAR: Dopunske primedbe Advokatske komore Srbije na Nacrt zakona


Advokatska komora Srbije uputila je, 18. aprila 2017. godine, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Sektoru za građevinske poslove, sprovođenje objedinjene procedure i ozakonjenje, primedbe na Nacrt zakona o upisima u katastar, a zatim 25. maja 2017. godine i dodatne primedbe na Nacrt zakona.

Član. 47.

(1) Javni beležnici su dužni da odluke koje donose u okviru zakonom utvrđene delatnosti, isprave o pravnom poslu, izjavi volje i druge isprave koje sastavljaju, odnosno overavaju, a koje predstavljaju pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti, dostave Službi, po službenoj dužnosti, preko e–šaltera u roku od 24 časa od trenutka kada odluka, odnosno isprava postane podobna za upis, zajedno sa elektronskom prijavom upisa, upitnikom, koji je propisan podzakonskim aktom koji uređuje procenu vrednosti nepokretnosti. dokazom o plaćenoj taksi za usluge Zavoda i drugim dokazima koji su potrebni u postupku upisa u katastar nepokretnosti.

Ovaj deo sporan je po više osnova:

1. Pre svega, podnošenjem Zahteva da upis u ime stranke i delom rečenice " i drugim dokazima koji su potrebni u postupku upisa" posao Beležnika se proširuje na područje pružanja pravnih usluga – za sve slučajeve kad ne dostavlja samo dokument koji je on sačinio ili overio. U ovim slučajevima Beležnik nastupa u ime stranke, on je zastupa, pa se i ovde radi o zastupanju stranke u upravnom postupku. Beležnici nemaju ovlašćenja da zastupaju stranke ni po Zakonu o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015 - dalje: ZOJB), pa nema razloga da ih dobiju ni kroz ovaj Zakon, upravo zato što je zastupanje pružanje pravne pomoći koju može pružati samo advokatura. Član 52. stav 1. ZOJB jasno kaže da "Javni beležnik nije zastupnik stranke".

2. Dalje, kako se većina isprava koje Beležnici overavaju odnosi na Ugovore o kupoprodaji, treba se osvrnuti na to: Ugovor o kupoprodaji, prilikom overe kod Beležnika još nije podoban za upis (vezan je za kasniju isplatu kupoprodajne cene, koja se dokazuje ili potvrdom banke da su sredstva preneta – u većini slučajeva, ili eventualno izjavom koju prodavac naknadno overava kod Beležnika). Ovakva formulacija - "da je beležnik dužan da po stambenoj dužnosti u roku od 24 h od kad isprava postane podobno za upis istu dostavi Katastru ili ostaje mrtvo slovo na papiru (pošto Beležnik ne mora da ima saznanje da je isprava postala podobna za upis) ili primorava stranke da se vraćaju kod Beležnika i overavaju izjave o isplati ili mu dostavljaju Potvrde banke da bi on mogao da to prosledi Katastru.

3. To takođe obavezuje stranku da se odmah knjiži, odnosio plaća taksu za upis u Katastar (a stranka to možda neće tada da uradi) i da plaćenu taksu takođe dostavlja Beležniku, a verovatno će morati za tu uslugu opet da plaća Beležniku neki iznos. Time se opet zadire u pravo stranke da sama odluči kada će podnositi dokumenta za upis u Katastar (jer iako je upis obavezan, ovom nacrtom nije postavljen rok za izvršenje te obaveze, a i sada važeći Zakon o državnom premeru i katastru ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - odluka US, 96/2015 i 47/2017 - autentično tumačenje), koji predviđa rok od 30 dana za podnošenje Zahteva za upis, za nepoštovanje tog roka ne predviđa sankciju (a ne bi ni imalo smisla da je predvidi).

Mišljenja smo da bi i ovaj stav (1) vezan za Beležnike, trebalo formulisati na isti način kao što je formulisan stav (2) koji se odnosi na Sud i Javne izvršitelje.

"Javni beležnici su dužni da odluke koje donose u okviru zakonom utvrđene delatnosti, a koje predstavljaju pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti, dostave Službi, zajedno sa elektronskom prijavom upisa, po službenoj dužnosti, preko e-šaltera, u roku od 3 dana od dana pravnosnažnosti, odnosno izvršnosti" (što bi se suštinski odnosilo na ostavinska Rešenja)

Član 51.

(8) Donošenjem rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje postupci po zahtevima za upis, bez obzira da li su podneti pre ili posle zahteva za zabeležbu hipotekarne prodaje, prekidaju se do brisanja zabeležbe hipotekarne prodaje u slučaju da nepokretnost ostane neprodata, odnosno do podnošenja zahteva za upis prava svojine on strane kupca nepokretnosti u slučaju vansudske prodaje nepokretnosti, u kom slučaju se podneti zahtevi odbijaju, osim u slučaju zahteva koji su podneti pre zahteva za upis hipoteke koja se realizuje prodajom.

Čini se da je ovaj deo nije dobro formulisan, nije jasno da li je greška, pa je trebalo da stoji "pre zahteva za zabeležbu hipotekarne predaje", a ne "upis hipoteke", ali kako god, smatraju da taj deo rečenice treba brisati, prvo, zato što (ako se stvarno mislilo na upis hipoteke), shodno načelu Prvenstva upisa, takav slučaj ne bi ni mogao da se desi (jer svi prethodni zahtevi moraju da budu rešeni da bi se rešavao naredni), dalje, potpuno je nejasno šta bi to konkretno značilo (da lica koja su podnela zahtev za upis pre nego što je upisana hipoteka i o kome iz nekog razloga nije rešeno imaju pravo da se o njihovom zahtevu odlučuje?). Time bi se, u svakom slučaju, poremetila pravna sigurnost lica koji nepokretnost stiče, i treće, kontradiktorno je članu 93.st.2. ZIO, koji nalaže brisanje i upisanih prava i tereta (a ovde se otvaraju vrata mogućnosti rešavanja "nerešenih zahteva").

Član 55.

Žalba - ne sadrži odredbu na koji način se podnosi žalba – da li takođe elektronski ili može i poštom ili predajom na šalteru. Za podnošenje zahteva za upis je izričito naglašeno da je u elektronskoj formi, kod žalbe nije izričito propisano.

Isto se odnosi na Član 60 stav 4.

Izvor: Vebsajt Advokatske komore Srbije, 26.05.2017.
Naslov: Redakcija