ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Nepoznat broj krivičnih postupaka koji se vodi protiv advokata, jer sudovi o tome ne obaveštavaju područne advokatske komore

Brisanje iz advokatskog imenika je najteža kazna koju advokatu, koji se ogrešio o Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), može da izrekne disciplinski sud komore u čiji je imenik upisan. Osim "brisanja" iz advokatskog imenika, disciplinski sudija, advokata može da kazni i izricanjem opomene ili novčano.

Koliko se krivičnih postupaka trenutno vodi protiv advokata, nije moguće utvrditi s obzirom na to da jedinstvena evidencija o tome – ne postoji. Kako se nezvanično saznaje u Advokatskoj komori Srbije (AKS), sudovi koji moraju da o pravosnažnom okončanju postupka protiv nekog advokata obaveste područne komore – to ne čine.

Sudovi su dužni da komore obaveste kada je doneta pravosnažna presuda protiv advokata, kako bi se protiv njih pokrenuo disciplinski postupak. Međutim, sudovi to ne rade ili rade retko.

Goran Stanišić, predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore Beograda (AKB), kaže da ovaj organ, u sastavu koji je konstituisan početkom novembra prošle godine, još nije pokrenuo nijedan proces protiv advokata koji je krivično kažnjen. Pred disciplinskim sudom AKB u toku je osam postupaka, po različitim osnovama: zbog nekorektnog ponašanja prema sudu, zadržavanja ili nevraćanja spisa predmeta, reklamiranja...

– Mi smo mlado veće, radimo tek pet meseci i do sada još nismo dobili nijednu informaciju da je protiv nekog advokata pokrenut krivični postupak. Imamo, međutim, nekoliko predmeta koje smo nasledili od naših prethodnika, ali nijedan od njih nije pravosnažno rešen – navodi Stanišić.

Koliko pravosnažno osuđeni advokat vremenski neće moći da se bavi svojim poslom, zavisi od krivične sankcije koja mu je izrečena, od načina na koji je povredio zakon...

– Ako je, primera radi, neko osuđen na efektivnu kaznu zatvora od pet godina, ne možemo da ga "brišemo" na godinu dana. Ranije je, koliko mi je poznato, bilo slučajeva da je disciplinski sudija, pravosnažno osuđenom advokatu, izricao meru "brisanja" iz imenika advokata. Veliki broj predmeta koji smo nasledili od prethodnog saziva je pred zastarom jer se čekalo da se izvrše izbori u komori, da se formiraju disciplinska veća – objašnjava predsednik Disciplinskog suda AKB.

Pravila o tome ko i zbog čega najčešće podnosi disciplinske prijave protiv advokata – nema. Stanišić kaže da su postupali po prijavama koje su podnosili državni organi, stranke, a ponekada su i disciplinski organi podnosili prijave.

Procedura pokretanja procesa identična je onoj u krivičnom zakonodavstvu.

– Postoji tužilac koji podnosi obrazloženu disciplinsku prijavu, na koju advokat ima pravo žalbe u roku od osam dana od njenog prijema. Nakon njegovog izjašnjenja, tužilac donosi odluku o podizanju optužnice. Ukoliko je podigne, dostavlja je tročlanom veću, spisi predmeta se kopiraju u više primeraka i zakazuje se ročište. Okrivljeni isto kao u krivičnom postupku ima pravo na branioca. Čak, mi postupamo po Zakoniku o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014), uz naš statut, pravilnik.... – objašnjava Stanišić.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 27.03.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija