ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA: Mišljenje kancelarije za javne nabavke vezano za podatke koji se mogu označiti kao poslovna tajna u ponudi

Kancelarija za javne nabavke dala je Mišljenje vezano za pitanje:

Ukoliko ponuđač označi poverljivim one podatke koji ne mogu da se označe kao takvi u skladu sa članom 38. Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019 - dalje: ZJN), odnosno za koje naručilac utvrdi da ne predstavljaju poslovnu tajnu ili tajne podatke u smislu navedenih zakona, naručilac ima obavezu da takve podatke učini dostupnim ostalim učesnicima u postupku u skladu sa članom 38. stav 4. ZJN?

Koje Vam prenosimo u celosti:

Obaveza je naručioca da prilikom pregleda ponuda proverava da li je ponuđač postupio u skladu sa obavezama propisanim članom 38. ZJN, kao i da proverava da li su predmetni podaci označeni kao poverljivi u skladu sa zakonima kojima se čuva njihova poverljivost, te koliko ponuđač označi poverljivim one podatke koji ne mogu da se označe kao takvi u skladu sa članom 38. ZJN, odnosno za koje naručilac utvrdi da ne predstavljaju poslovnu tajnu ili tajne podatke u smislu navedenih zakona, naručilac ima obavezu da takve podatke učini dostupnim ostalim učesnicima u postupku u skladu sa članom 38. stav 4. ZJN

Nakon citiranja člana 38. ZJN ukazujete da iz citiranog člana proizilazi da ponuđači u postupcima javnih nabavki mogu da određene podatke, koje su učinili dostupnim naručiocu, označe poverljivim i obrazlože razlog poverljivosti, te da naručilac podatke označene poverljivim može da učini dostupnim, tj. da iste otkrije drugim učesnicima u postupku javne nabavke samo uz saglasnost ponuđača koji je te podatke označio poverljivim.

Sa navedenim u vezi, obraćate nam se radi davanja mišljenja u vezi sa primenom člana 38. st. 3. i 4. ZJN. U vezi sa tim, napominjete da je zakonom propisano da privredni subjekt ne sme kao poverljive podatke da označi izjavu i podatke o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, kataloge, ponuđenu cenu i elemente cene, kao i druge podatke u vezi sa kriterijumima za dodelu ugovora i uslovima za izvršenje ugovora. Takođe, navodite da se u praksi javnih nabavki u Srbiji neretko dešava da određeni ponuđači označavaju kao poverljive podatke koji se odnose na dokazivanje ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta. Osim toga, navodite da se u praksi mogu pronaći situacije da određeni ponuđači označavaju kao poverljive podatke koji se odnose na prikazivanje tehničkog stručnog kapacitete kao što su: spisak izvedenih radova, tehnička lica ili tela - izvođenje radova, alati, pogonska ili tehnička oprema i drugo. Kao primer takvog postupanja navodite slučajeve kada određeni ponuđači označavaju kao poverljive ugovore sa referentnim naručiocima kojima se dokazuje prethodno iskustvo, podatke koji se odnose na kadrove i njihovo radno angažovanje ili podatke koji se odnose na raspolaganje sa određenim alatima i opremom, kao i tehničke karakteristike te opreme.

Dalje u dopisu navodite da navedeno postupanje ponuđača i naručioca onemogućava druge zainteresovane ponuđače da izvrše uvid u kompletne ponude izabranog ponuđača, što dovodi do nemogućnosti primene člana 149. ZJN (uvid u dokumentaciju), nemogućnosti da se izvrši provera stručne ocene ponuda koju je izvršio naručilac i samim tim nemogućnosti podnošenja zahteva za zaštitu prava kojom bi se osporavala prihvatljivost ponude izabranog ponuđača i stručna ocena ponuda koju je naručilac izvršio.

U dopisu navodite i primer da kada je izabrani ponuđač označio kao poverljivim ugovor zaključen sa referentnim naručiocem, a kojim je izabrani ponuđač dokazivao da poseduje relevantno iskustvo, ostali zainteresovani privredni subjekti nisu u mogućnosti da izvrše uvid u te ugovore i provere da li je zaista ponuđač predmetnim ugovorima dokazao da ispunjava zahtevani kriterijum i da eventualno podnetim zahtevom; za zaštitu prava osporavaju prihvatljivost takve ponude i stručnu ocenu ponuda koju je izvršio naručilac. Takođe, smatrate je dopušteno ponuđačima da po slobodnoj volji označavaju kao poverljive podatke koji se odnose na dokazivanje kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog kataloga, ponuđenu cenu i elemente cene, kao i druge podatke u vezi sa kriterijumima za dodelu ugovora i uslovima za izvršenje ugovora, u praksi bi došlo do toga da bi ponude “preferiranih ponuđača” uvek bile prihvatljive ponude, čime bi se obesmislilo postojanje pravnog leka - zahteva za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Između ostalog, ističete i da pored kontrole pravilnosti sprovođenja postupaka javnih nabavki koje sprovode nadležne institucije, u praksi najveću kontrolu zakonitosti sprovođenja postupaka javnih nabavki i kontrolu potrošnje javnih sredstava, vrše upravo sami ponuđači u postupcima javnih nabavki što vrše uvid u kompletnu dokumentaciju o nabavci i podnose zahteve za zaštitu prava.

Shodno svemu navedenom, obraćate nam se radi davanja mišljenja u vezi člana 38. ZJN, a naročito u vezi sledećih pitanja:

1. Da li ponuđači imaju pravo da označe kao poverljive podatke koji se odnose na podatke/dokaze kojima se dokazuje ispunjenost kriterijuma, kataloge, ponuđenu cenu i elemente cene, kao i druge podatke u vezi sa kriterijumima za dodelu ugovora i uslovima za izvršenje ugovora? Da li se u tom smislu odredbe člana 38. ZJN smatraju specijalnim odredbama u odnosu na zakon koji reguliše poslovnu tajnu (Zakon o zaštiti poslovne tajne)?
2. Da li naručioci mogu da koriste mogućnost iz člana 38. stav 4. ZJN o situacijama kada ponuđač označi kao poslovnu tajnu podatak koji se odnosi na dokazivanje kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, kataloge, ponuđenu cenu i elemente cene, kao i druge podatke u vezi sa kriterijumima za dodelu ugovora i uslovima za izvršenje ugovora, s obzirom na to da je članom 38. stav 3. ZJN propisano da ponuđač ne sme da označi kao poslovnu tajnu navedene podatke?
3. Da li bi naručioca, s obzirom na to da je članom 38. stav 3. ZJN definisana zabrana da ponuđači ne smeju da označe kao poslovnu tajnu podatke koji se odnose na kriterijume, cenu, katalog i dr. trebalo takve ponude da odbiju kao neprihvatljive?

U skladu sa ovlašćenjima propisanim članom 179. ZJN, ukazujemo na sledeće:

Član 38. ZJN uređuje prava i obaveze u vezi sa zaštitom podataka, kako za naručioce tako i za privredne subjekte.

Stavom 1. tačka 1) ovog člana, propisano je da je naručilac dužan da čuva kao poverljive sve podatke koje je privredni subjekt učinio dostupnim naručiocu u postupku javne nabavke i koje je u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili koji predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka kao takve označio, uključujući ali ne ograničavajući se na tehničke ili poslovne tajne. U tački 2) istog stava, naručiocu se nalaže obaveza da čuva kao poslovnu tajnu podatke o privrednim subjektima zainteresovanim za učešće u postupku javne nabavke i podatke o podnetim prijavama i ponudama do otvaranja prijava, odnosno ponuda.

Stavom 2. ovog člana propisano je da je privredni subjekt dužan da navede pravni osnov na osnovu kojeg su podaci iz stava 1. tačka 1) ovog člana označeni poverljivim i obrazloži razlog poverljivosti. Stav 3. istog člana propisuje da privredni subjekt kao poverljivi podatak ne sme da označi izjavu i podatke o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, ponuđenu cenu i elemente cene, kao i druge podatke u vezi sa kriterijumima ugovora i uslovima za izvršenje ugovora.

Dalje u istom članu, stav 4. propisuje da naručilac može samo uz saglasnost privrednog subjekta koji učestvuje u postupku javne nabavke da otkrije drugim učesnicima poverljive podatke koje je taj privredni subjekt dostavio, pri čemu saglasnost može da se d? samo za otkrivanje pojedinačno određenih podataka i ne može da bude opšte prirode.

Imajući u vidu navedene odredbe, zaključuje se da se ZJN u pogledu uređivanja zaštite podataka i određivanja poverljivosti informacija ograničava na pojedine faze postupka javne nabavke i to do faze zaključenja ugovora o javnoj nabavci. Takođe, iz navedenih odredaba ZJN proizlazi da se osnov za zaštitu određenih podataka i određivanje poverljivosti istih, nalazi u Zakonu o zaštiti poslovne tajne ("Sl. glasnik RS", br. 53/2021) i Zakonu o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009).

Sledom navedenog, a uzimajući u obzir sadržaj vašeg dopisa, ukazujemo da su naručioci u smislu ZJN, prilikom sprovođenja postupaka javnih nabavki u obavezi da postupaju u svemu u skladu sa odredbama člana 38. ZJN, odnosno naručioci imaju obavezu da čuvaju kao poverljive sve podatke koje je privredni subjekt označio kao takve u skladu sa Zakonom o zaštiti poslovne tajne i Zakonom o tajnosti podataka. Prilikom označavanja poverljivih podataka, privredni subjekt je dužan da navede i pravni osnov na osnovu kojeg je odredio takav podatak kao poverljiv, kao i razlog poverljivosti.

U tom smislu, a u vezi sa vašim pitanjem da li ponuđači imaju pravo da označe kao poverljive podatke koji se odnose na podatke/dokaze kojima se dokazuje ispunjenost kriterijuma, kataloge, ponuđenu cenu i elemente cene, kao i druge podatke u vezi sa kriterijumima za dodelu ugovora i uslovima za izvršenje ugovora, ukazujemo da nemaju takvo pravo jer bi takvo postupanje bilo u suprotnosti sa članom 38. stav 3. ZJN.

Pored navedenog, napominjemo da prilikom podnošenja ponude, određene funkcionalnosti Portala javnih nabavki onemogućavaju ponuđača da pojedine podatke navedene u članu 38. stav 3. ZJN označi kao poverljive. Primera radi, Portal onemogućava ponuđače da kao poverljive označe izjavu o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, kataloge, ponuđenu cenu, elemente cene i sl.

Kada se radi o podacima o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, ne postoji navedeno ograničenje na Portalu javnih nabavki, ali u smislu navedenog člana trebalo bi smatrati da podaci kojima se dokazuje ispunjenost određenog kapaciteta, odnosno kriterijuma za kvalitativni izbor, ponuđači ne bi mogli da označe kao poverljive.

Pored navedenog, napominjemo da je obaveza naručioca da prilikom pregleda ponuda proverava da li je ponuđač postupio u skladu sa obavezama propisanim članom 38. ZJN, kao i da proverava da li su predmetni podaci označeni kao poverljivi u skladu sa zakonima kojima se čuva njihova poverljivost.

Imajući u vidu sve navedeno, ukoliko ponuđač označi poverljivim one podatke koji ne mogu da se označe kao takvi u skladu sa članom 38. ZJN, odnosno za koje naručilac utvrdi da ne predstavljaju poslovnu tajnu ili tajne podatke u smislu navedenih zakona, naručilac ima obavezu da takve podatke učini dostupnim ostalim učesnicima u postupku u skladu sa članom 38. stav 4. ZJN.

Povodom pitanja koje se odnosi na ocenjivanje ponude kao neprihvatljive, podsećamo da su definicije neprihvatljive ponude određene u članu 144. ZJN, te da istim nije predviđeno da je naručilac dužan da ponudu oceni kao neprihvatljivu, ukoliko ponuđač postupi suprotno članu 38. stav 3. ZJN.

Ovo mišljenje zasnovano je isključivo na navodima iz dopisa.

Posebno naglašavamo da je svaki naručilac odgovoran za svoje postupanje u skladu sa ZJN.

(Mišljenje Kancelarije za javne nabavke, br. 011-00-89/2022, od 26.7.2022)

Izvor: Vebsajt Ponuđači Srbije, 26.01.2023.
Naslov: Redakcija