Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Izvršitelj može da naplati dug u roku od deset godina, jer se njegove odluke smatraju odlukom državnog organa


Građani koji se nadaju zastarevanju rešenja izvršitelja zbog neizmirenih dugova moraju da računaju na to da je ovaj rok čak deset godina. Za razliku od drugih potraživanja koja prema građanima imaju recimo komunalna preduzeća i koja zastarevaju za godinu dana (ako nije bilo tužbe), kad predmet stigne do izvršitelja u narednoj deceniji on može doći na naplatu. Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje i 113/2017 - autentično tumačenje) je inače izvršiteljima dao nadležnost da odlučuju i o predlozima za izvršenje dugovanja prema komunalnim preduzećima. Rok zastarevanja je tako dug jer se i odluke izvršitelja smatraju odlukom državnog organa.

Zato u ovim slučajevima imamo desetogodišnji rok zastarelosti potraživanja po članu 379 Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja). Čini se da je zakonsko rešenje kojim je izvršitelju data ovakva nadležnost veoma diskutabilno i po građane nepravično rešenje. Posebno imajući u vidu neodgovorno ponašanje pružalaca usluga u praksi i uz to veoma visoke izvršilačke naknade koje padaju na teret građana – kaže advokat Vojin Biljić.

On smatra da je ovakvim favorizovanjem pružalaca komunalnih usluga ozbiljno uzdrmana jedinstvenost pravnog poretka i jednakost svih pravnih entiteta pred zakonom. Dodatan problem je to što troškovi izvršenja prevazilaze troškove samih usluga. Biljić kaže da se ovo može ispraviti ograničavanjem naknada izvršitelja kada je reč o izvršenju komunalnih usluga na simbolične iznose.

U poslednjem objavljenom izveštaju o radu Komore izvršitelja iz 2016. godine navodi se da je pre uvođenja javnih izvršitelja prosečno vreme za naplatu potraživanja bilo 635, dok je danas procenjeno na 100 dana. Kako ističu, prema posmatranom uzorku, te godine u ukupnom broju predmeta najveće učešće imali su postupci u kojima su poverioci bili privredna društva (42,5 odsto), na drugom mestu su javna komunalna preduzeća (26,56 odsto), dok su klijenti poput fondacija, skupština stanara i udruženja učestvovali sa 14,7 odsto.

Tek svaki deseti poverilac bilo je fizičko lice. Mali je procenat banaka (0,6 odsto). Prema informacijama iz ovog izveštaja, izvršitelji su najuspešniji bili u okončanju postupaka kod potraživanja ka građanima (95,32 odsto).

U ukupnom broju okončanih postupaka najniži procenat uspešnosti su potraživanja javnih komunalnih preduzeća (43,25 odsto). Ova preduzeća ujedno su imala i visok procenat obustavljenih postupaka (35,6 odsto) i najviši procenat odbačenih (21,69 odsto). Dodaju da je slična situacija bila i sa potraživanjima privrednih društava.

Sudeći po delovima izveštaja, ni izvršiteljima u poslu ne cvetaju ruže.

Ako sagledamo ukupan broj okončanih predmeta u odnosu na broj primljenih, i to po godini prijema, možemo da uočimo da je najveći procenat okončanih predmeta u prvoj godini rada javnih izvršitelja. Odnosno u najstarijim predmetima iz 2012 – 68,26 odsto. Procenti se smanjuju kako se smanjuje starost izvršnog postupka. To je dokaz da javni izvršitelji postupaju u predmetima po redosledu prijema, kao i da bez obzira na starost postupka ne odustaju u nameri da sprovedu izvršenje – navodi se u analizi poslovanja objavljenoj na sajtu Komore izvršitelja.

Inače, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, koji je stupio na snagu u julu 2016. godine, ovlašćenja javnih izvršitelja su proširena na uštrb sudskih, dok je postupak naplate dugova ubrzan. Sredinom prošle godine ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da su prvi efekti uvođenja propisa bili "veoma zadovoljavajući". Do kraja 2016. godine rešeno je blizu 900.000 starih izvršnih predmeta i na taj način je rasterećen rad osnovnih i privrednih sudova.

Predstavnici Komiteta pravnika za ljudska prava rekli su tim povodom da postupak jeste postao efikasan, ali na štetu prava dužnika, i to onih sa najnižim dugovima. Kako se ističe, pravni lekovi koje ulažu oštećeni dužnici najčešće nemaju efekta, jer su izvršitelji po pravilu brži od sudova. Navodi se da su u zakonu formalnopravno predviđena sredstva, to su žalba i prigovor gde zakon to odredi, ali problem je u tome što ta sredstva nemaju odloženo dejstvo. To znači da ako dužnik uloži žalbu ili prigovor, sud tek treba da odluči o toj žalbi. Ali izvršni postupak teče, ne zaustavlja se.

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)

Potraživanja utvrđena pred sudom ili drugim nadležnim organima

Član 379

(1) Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti.

(2) Međutim, sva povremena potraživanja koja proističu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju ubuduće, zastarevaju u roku predviđenom za zastarelost povremenih potraživanja.

Izvor: Vebsajt Politika, Ivana Albunović - Jelica Antelj, 30.01.2018.
Naslov: Redakcija