Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU: Uvodi se obaveza upotrebe sigurnosnog opasača za rad na visini, dubini i energetskim objektima i taj posao će moći da obavljaju samo lica sa licencom. Svi zaposleni, pa i poslodavci, će morati da završe obuku za upotrebu sredstava za zaštitu, a uvodi se i obaveza izrade elaborata o uređenju gradilišta za radove koji traju duže od tri dana


Novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji će biti donet do kraja godine, tražiće veću odgovornost poslodavaca, radnika i celog društva, a inspektori će zbog prekršaja biti dužni da zatvore gradilište najmanje na tri dana.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Nenad Nerić rekao je da se često mere bezbednosti sprovode povremeno, umesto kontinuirano.

"I poslodavce moramo uveriti da je očuvanje zdravlja i u njihovom interesu jer zadovoljan radnik bolje radi i povećava konkurentnost firme na tržištu", rekao je Nerić.

Dodao je, da neretko, bezbednost na radu ne podrazumeva velika ulaganja i da u zemlji postoji dovoljno stručnjaka za tu oblast.

Nerić je rekao da se malim poslodavcima pre otpočinjanja posla moraju pružiti sve informacije kako da obezbede uslove za zdrav i bezbedan rad.

Istakao je da su rizici naročito visoki u "fleksibilnim" oblicima rada i da izazivaju stres radnika.

"Zdravo radno mesto je osnovno ljudsko pravo, a obaveza društvene zajednice je da štiti to pravo", rekao je Nerić i dodao da je prioritet rad na prevenciji kako bi se predupredili rizici za nebezbedan rad.

Vršilac dužnosti direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Marina Furtula rekla je da je od 2006. godina 526 ljudi stradalo na radnom mestu, najviše u građevinarstvu, a samo prošle godine 53.

Nacrt zakona o bezbednosti i zdravlju na radu uvodi obavezu upotrebe sigurnosnog opasača za rad na visini, dubini i energetskim objektima i taj posao će moći da obavljaju samo ljudi sa licencom jer "Srbija želi da dostigne nultu toleranciju na povrede na radu sa smrtnim ishodom".

Svi zaposleni, pa i poslodavci će, prema novom zakonu, morati da završe obuku za upotrebu sredstava za zaštitu, a uvodi se i obaveza izrade elaborata o uređenju gradilišta za radove koji traju duže od tri dana.

Kompanije će, prema tom novom propisu, morati da imaju lica koja se bave bezbednošću na radu za visokorizična i niskorizična radna mesta, a poslodavac će biti dužan da radnika jednom u pet godina pošalje na zdravstveni pregled.

Povećana su i ovlašćenja inspektora rada koji će zbog nepravilnosti u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu morati da zatvori gradilište najmanje na tri dana bez obzira što je nepravilnost otklonjena u kraćem roku.

Inspektori će za prekršaje u sistemu bezbednosti na radu moći da izriču mandatne kazne bez prava na žalbu, a povećana je i maksimalna novčana kazna sa milion dinara na dva miliona dinara.

V.d. direktora Inspektorata rada Stevan Đurović rekao je da da bi prekršaja bilo manje da se zakoni sprovode striktno.

"Sudovi su na osnovu određenog broja zahteva propisali kazne u iznosu od 246 miliona dinara, a da su se držali propisa i izrekli kazne predviđene zakonom na osnovu, ne maksimalne već srednje vrednosti, ukupan iznos bi bio preko četiri milijarde dinara", rekao je Đurović.

Po njegovim rečima do sada za nepoštovanje sistema bezbednosti na radu još niko nije kažnjen na maksimalnu zatvorsku kaznu od 12 godina, a da jeste povećala bi se odgovornost.

Inspektori, kako je rekao "nisu horda koja samo juri one koji krše zakon", već nude i savetodavne usluge u oblasti bezbednosti na radu, ali se retko ko javi.

Izvor: Vebsajt Danas, 28.10.2019.
Naslov: Redakcija