U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA I O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE: Test samostalnosti treba da utvrdi da li preduzetnik ostvaruje prihode od samostalne delatnosti ili je zapravo zaposlen u kompaniji koja ga angažuje kao podizvođača i na taj način ostvaruje prihod kao fizičko lice. U slučaju da preduzetnik paušalac odgovori pozitivno na najmanje pet pitanja smatraće se da nije samostalan, te neće biti oporezovan paušalno, već kao fizičko lice, što mu donosi i veći porez
Vlada Republike Srbije objavila je predlog Testa samostalnosti koji treba da utvrdi da li preduzetnik ostvaruje prihode od samostalne delatnosti ili je zapravo zaposlen u kompaniji koja ga angažuje kao podizvođača i na taj način ostvaruje prihod kao fizičko lice. Njegova primena očekuje se od 2020. godine, a pored sadržaja testa u nastavku su i dogovori na mnoge dileme, između ostalog i ko će sada plaćati veći porez.
Test samostalnosti čini devet pitanja kojima će se proveravati samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca, odnosno kompaniju koja ih angažuje kao podizvođača. Reč je o radnom odnosu paušalca – njegovom radnom vremenu, mestu rada, prihodima koje ostvaruje od jednog klijenta...
U slučaju da preduzetnik paušalac odgovori pozitivno na najmanje pet pitanja smatraće se da nije samostalan, pa će naknada koju ostvaruje biti oporezovana kao ostali prihod u skladu sa članom 85 Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 - usklađeni din. izn.), a na takvu naknadu će se obračunavati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26 odsto. To praktično znači da taj preduzetnik neće biti oporezovan paušalno, već kao fizičko lice, što mu donosi i veći porez.
S druge strane, u slučaju da paušalac prođe test nastaviće da posluje kao i ranije.
"Značajno je da se test samostalnosti ne odnosi pojedinačno na paušalca ili kompaniju koja ga angažuje, već upravo na njihov poslovni odnos. Ako preduzetnik posluje sa više klijenata, moraće da testira odnos sa svakim pojedinačno, i tamo gde "prođu test" moći će da nastavi da posluje kao i do promena i da na isti način plaća poreze i doprinose, a gde se pokaže da nije samostalan moraće da primenjuje drugačiji, najverovatnije nepovoljniji, obračun poreza", objašnjava Aleksandar Budić, finansijski konsultant.
On dodaje da uvođenje Testa samostalnosti, praktično ne bi trebalo da utiče na preduzetnike-frilensere, ali da će oni koji posluju kao agencije, a nisu samostalni, odnosno sarađuju uglavnom sa jednim klijentom, verovatno morati da promene model saradnje i angažovanja, jer je velika verovatnoća da neće moći da prođu ovako kreiran Test samostalnosti.
"Ako paušalac sarađuje sa domaćim nalogodavcem, odnosno kompanijom iz Srbije, ona će biti u obavezi da testira njihov poslovni odnos primenom devet kriterijuma navedenim u testu. S druge strane, ako rade sa stranom kompanijom, preduzetnik paušalac će imati tu obavezu, a u slučaju da ne prođe test biće obavezan da primeni takozvano samooporezivanje. Država će tu imati kontrolnu funkciju, odnosno poreski inspektori će, kada izađu na teren, procenjivati da li je test urađen po propisima", napominje Budić.
Đerđ Pap, poreski stručnjak koji je bio i član Radne grupe za reformu paušalnog oporezivanja, kaže da se uvođenjem Testa samostalnosti postavlja jako puno pitanja.
"On ne može da se odnosi samo na jednu kategoriju paušalaca, nego na sve. Zato se postavlja pitanje ko će sprovesti Test samostalnosti na početku, ako znamo da ima oko 116.000 paušalnih poreskih obveznika u Srbiji. Nije mi jasna tehnologija sprovođenja tog testa u startu, a ni kasnije u primeni", kaže Pap i dodaje da Radna grupa nije učestvovala u kreiranju predloženih rešenja.
On ocenjuje da su najavljene izmene loša vest, naročito za IT industriju, i da će izazvati određene reakcije, a podseća i da paušalci "po glavi" plaćaju više nego preduzetnici koji vode knjige, pa se pita zašto država to zanemaruje i na ovaj način se odriče dela prihoda.
- Olakšice -
Aleksandar Budić smatra, pak, da će najavljene poreske olakšice značajno amortizovati finansijski udarac na firme u smislu plaćanja većih poreza i doprinosa i da, posebno u IT industriji, ne bi trebalo da bude pokušaja rada u "sivoj zoni", odnosno krivotvorenja rezultata Testa samostalnosti i dovođenje firmi i preduzetnika u rizik od kazni za poreske prekršaje.
"IT sektor ima veoma konkurentno tržište rada i zato će i paušalcima i kompanijama nalogodavcima verovatno biti mnogo isplativije da promene model saradnje – na primer, da paušalac ugasi preduzetničku radnju i zaposli se u firmi koja ga je do sada angažovala kao podizvođača, pošto će tri godine moći da koriste značajne poreske podsticaje. Takođe, postoji i opcija da promene oblik saradnje u smislu da preduzetnici zaista budu samostalni u pružanju usluga u odnosu na nalogodavca", objašnjava Aleksandar Budić.
Analitičari organizacije Startit smatraju da će novi paket mera svakako uzdrmati IT industriju, pre svega, s obzirom na to da bi zbog povećanja troškova rada za 35 do 50 odsto ove izmene zakona nekim kompanijama mogle ozbiljno da otežaju poslovanje.
Podsetimo, kompanije koje sarađuju sa radnicima tako što ih angažuju puno radno vreme, ali ih plaćaju putem paušalne agencije, od 1. januara 2020. godine neće moći tako da posluju – ali će zato imati mogućnost da ih zaposle uz poreske olakšice.
Naime, izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 - usklađeni din. izn.), najavljeno je da će kompanije koje budu zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. godine biti oslobođene plaćanja 70 odsto poreza na zarade i doprinosa za PIO za ta lica tokom 2020. godine, odnosno 65 odsto u 2021. i 60 odsto tokom 2022. godine. Takođe, moći će da računaju i na olakšice koje se odnose na doprinose za PIO -100 odsto oslobađanja plaćanja u toku 2020. godine, 95 odsto u toku 2021. i 85 procenata u 2022.
Test samostalnosti:
1. Nalogodavac određuje radno vreme ili odobrava preduzetniku korišćenje godišnjeg odmora i drugih vrsta odsustva uz naknadu
2. Preduzetnik koristi prostorije ili koristi materijalna i nematerijalna sredstva za rad koje obezbeđuje ili finansira ili poseduje nalogodavac
3. Nalogodavac vrši osposobljavanje preduzetnika i rukovodi procesom rada
4. Nalogodavac oglašava pozicije za koje angažuje preduzetnika ili u tu svrhu angažuje recruitere
5. Preduzetnik obavlja posao kod nalogodavca radeći u timu ili timovima sa zaposlenima ili sa drugim preduzetnicima angažovanim od strane istog nalogodavca
6. Najmanje 70% prihoda u 12 meseci preduzetnik ostvaruje od nalogodavca
7. Preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti poslodavca i za to ne preuzima poslovni rizik prema klijentima nalogodavca
8. U ugovoru o angažovanju postoji neka formulacija non-compete klauzule, odnosno zabrane rada sa drugima
9. Preduzetnik je angažovan kod nalogodavca više od 130 dana u 12 meseci
- Informacija za frilensere -
Kako navode iz Startit-a, u predlogu novog zakona stoji da je nalogodavac lice koje je angažovalo preduzetnika za obavljanje poslova, ali ne i lice koje isplaćuje naknadu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu za račun drugog lica. Odnosno, kada isplatilac naknade preduzetniku ili preduzetniku paušalcu isplaćuje naknadu isključivo u svojstvu posrednika ili zastupnika (kao što to čine posredničke IT platforme poput npr. Upwork-a), nalogodavcem će se smatrati to drugo lice za čiji račun je isplaćena naknada. Dakle, za one koji rade preko platformi kao što je Upwork i dalje će važiti stara pravila, kao i za one koji prođu test samostalnosti.
Izvor: Vebsajt Blic, Marko Andrejić, 26.09.2019.Naslov: Redakcija