NACRT ZAKONA O GRAĐEVINSKIM PROIZVODIMA: Nacrt zakona propisuje evropske uslove za materijal. Cilj je bezbedan i trajan građevinski materijal, a to znači i sigurnost objekata. Nova pravila najviše se tiču proizvođača građevinskog materijala u Srbiji. Da bi uspeli da se prilagode novim pravilima i pripreme za nove standarde, dinamiku primene budućih propisa predvideće podzakonska akta

Nove standarde uskoro dobija i građevinski materijal. Pripremljen je Nacrt zakona o građevinskim proizvodima koji treba da uredi faze kroz koje svaki mora da prođe kako bi se uopšte upotrebljavao, ali i pravila kako se upotrebljava. Posle skoro pola veka, cigla, crep i pločica biće usklađeni sa evropskim pravilima. Krajnji cilj je da smo sigurni da su u puteve i kuće ugrađeni bezbedni, kvalitetni i trajni materijali.

Nova pravila najviše se tiču proizvođača građevinskog materijala u Srbiji. Da bi uspeli da se prilagode novim pravilima i pripreme za nove standarde, dinamiku primene budućih propisa predvideće podzakonska akta.

- Proizvođači će biti u obavezi da krajnje proizvode koje stavljaju na tržište, i koji će biti ugrađeni u objekat, proizvedu kvalitetno, i dokumentima preko nadležnih institucija, laboratorija i sertifikacionih tela dokažu kvalitet i pravilnost proizvoda - kaže Aca Popović, specijalni savetnik u Privrednoj komori Srbije. - Kvalitet i administrativni poslovi mogu iziskivati investicije kod pojedinih proizvođača. Upravo zbog ovih eventualnih troškova Privredna komora Srbije je u saradnji sa Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture organizovala niz radionica i javnih rasprava u svim većim gradovima Srbije čiji su glavni učesnici bili privrednici. Oni su davali primedbe i predloge na Nacrt zakona, a sve u cilju što bezbolnije primene Zakona. U Udruženju za građevinarstvo, industriji građevinskih materijala i stambenoj privredi sumiraju primedbe privrednika i šalju ih u Ministarstvo.

Nove procedure na kraju treba da obezbede i kvalitetnije građevinske objekte - puteve, mostove, kuće i zgrade. Na dobijanje sertifikata o ugradnji građevinskog materijala utiču njegova svojstva. Ukoliko građevinski proizvod ne zadovoljava date standarde neće moći da dobije potreban sertifikat.

- Samim tim Zakon će pružiti građanima sigurnost u pogledu opasnih materijala - dodaje Aco Popović. - Za svaki građevinski objekat će se upotrebljavati materijali koji ispunjavaju zahtevane standarde. Uvođenjem novih standarda oni će biti usaglašeni sa evropskim. To znači da će objekat biti trajan i da ima garanciju. Zakon predviđa dinamiku usvajanja podzakonskih akata kojima će biti rešeno uvođenje standarda u svaku oblast. Zakon predviđa i da u slučaju nekih proizvoda, koji ne mogu da dobiju sertifikate u našim institutima, jer nemaju adekvatne tehnologije, važe sertifikati dobijeni u stranim akreditacionim telima.

Građevinska industrija u Srbiji broji oko 11.500 firmi i upošljava oko 116.700 radnika. Samo građevinskim materijalom se bavi oko 700 firmi i 12.500 radnika. Kroz poslednje dve decenije ova grana srpske privrede je pretrpela težak udar strane konkurencije.

- Liberalizacijom, u građevinarstvo su došle strane firme. Zahvaljujući mogućnosti da se suspenduje Zakon o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015), u slučajevima kad se radovi finansiraju iz kredita, te firme su dobile značajne poslove - objašnjava Popović. - Onda su naše firme angažovale kao podizvođače, a one su to radile za daleko manje naknade. S vremenom su pale prosečne zarade, ali i kvalitet kadra u građevinarstvu. Naše firme nisu imale sredstava da ulažu ni u opremu, niti u modernizaciju. Tako da sada nekadašnje firme imaju deset puta manje radnika. Broj preduzeća je sličan, ali je u njima mnogo manje zaposlenih.

Poslednjih meseci iz Vlade stižu najave da će se formirati veliko državno građevinsko preduzeće. Detalji se ne znaju, ali u Privrednoj komori ističu nekoliko domaćih firmi koje su strateški značajne za Srbiju.

Izvor: Vebsajt Novosti, 29.08.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija