NACRT ZAKONA O KOMUNALNOJ MILICIJI: Milicija dobija veća ovlašćenja i mogućnost rada bez uniforme
Nacrt zakona o komunalnoj miliciji predviđa veća ovlašćenja od dosadašnjih, promenu imena, ali i mogućnost da pojedini komunalni policajci mogu obavljati "određene" poslove u civilu – bez službene uniforme.
Nakon skoro četiri godine najava predstavnika vlasti da će izmeniti zakon koji se odnosi na komunalnu policiju, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona, kako će se ubuduće zvati ova služba. Pripadnici ove gradske službe ubuduće će, kako predviđa Nacrt zakona, imati ovlašćenja i da zaustavljaju automobile.
Komunalna policija formirana je krajem 2010. godine s ciljem da na gradskim ulicama zavede komunalni red. Tada najavljeni kao "zeleni redari koji će menjati Srbiju nabolje", ubrzo su, zbog brojnih incidenata, stekli imidž bahatih komunalaca. U najvećem broju slučajeva dokazana su i prekoračenja ovlašćenja.
Istovremeno, predstavnici vlasti najavljivali su izmene Zakona o komunalnoj policiji ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009) i ograničenje ovlašćenja. Novi Nacrt zakona, međutim, predviđa da se spisak ovlašćenja ove gradske službe proširuje.
Tako će, ukoliko bude usvojen ovakav zakon, komunalna milicija osim dosadašnjih zadataka, pružati i asistencije u izvršenjima službi u jedinicama lokalne samouprave, a pomoć službama pružaće na osnovu odobrenja načelnika komunalne milicije. Ovo znači da će komunalci ubuduće pomagati gradskim službama pri isključenju struje, vode…
Komunalni milicajci takođe će moći i da zaustavljaju vozila iako po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon i 87/2018) i podzakonskim aktima, to može obavljati samo saobraćajna policija.
Naslov člana 23 Nacrta zakona suprotan je aktuelnom Zakonu o bezbednosti saobraćaja jer se navodi da je još jedno od ovlašćenja komunalne policije "zaustavljane i pregledanje lica, predmeta i vozila".
Ovaj član predviđa da će ubuduće komunalni milicajac, osim pretresa lica zatečenog u kršenju propisa iz delokruga komunalne milicije, moći da zaustavi i pregleda i vozila koji su u neposrednoj blizini ili pod nadzorom lica koje pregleda.
Kako navode u Ministarstvu lokalne samouprave, ovakvo rešenje doneto je u okviru Radne grupe u kojoj su se nalazili i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova gde je dogovoreno da se svi aktuelni propisi pravno usaglase sa novim Nacrtom zakona.
Još jedna od novijih stvari koju donosi Nacrt zakona je i da svoj posao komunalni milicajci mogu obavljati i u civilu. Naime, kako se navodi "poslove komunalne milicije mogu obavljati i komunalni milicionari bez službene uniforme sa oznakama, po pisanom nalogu načelnika komunalne milicije".
Koje poslove, na koji način kao i pod kojim uslovima će komunalni milicajci raditi bez službene uniforme sa oznakom nije u zakonu detaljnije opisano što svakako otvara prostor za brojne zloupotrebe ove službe koja ima i deo policijskih ovlašćenja.
Na pitanje, čime se garantuje da ovaj član zakona neće biti zloupotrebljen, u Ministarstvu navode da su mehanizmi kontrole i nadzora uspostavljeni.
"Nadzor i kontrola rada (i unutrašnja kontrola), izveštavanje o radu kao i posebno utvrđena disciplinska odgovornost i provere bezbednosnih smetnji i psihofizičkih sposobnosti komunalnih milicionara su mehanizmi koji bi trebalo da obezbede da zloupotrebe ovlašćenja budu minimalne", navodi Ministarstvo za lokalnu samoupravu.
Na pitanje koje poslove će milicajci obavljati u civilu imajući u vidu da to nije definisano zakonom, Ministarstvo kaže da se Nacrtom zakona ne izdvajaju pojedinačni poslovi koji bi mogli da se obavljaju u civilu, ali da je svrha uspostavljanja ovakve mogućnosti u rutinskom obavljanju nadzora na uobičajenim mestima, kao što je ulična prodaja i slično.
Još jedna novina koju donosi Nacrt je promena imena komunalna policija u komunalna milicija i to zbog nedavno usvojenog Zakona o izmenama Zakona o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018) kojim je utvrđeno da pravo na upotrebu naziva "policija", ima isključivo Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.
Zato je Ministarstvo, sudeći po obrazloženju za donošenje ovog Nacrta koje se navodi na kraju teksta, izabralo da se naziv ove službe izmeni u naziv komunalna milicija.
Iako se, po uporednoj praksi država u okruženju, ova služba naziva "komunalni redari", Ministarstvo je, vodeći se činjenicama da služba ima i deo policijskih ovlašćenja, odlučila da se komunalni policajci od sada zovu komunalni milicajci.
"Zadržavajući deo policijskih ovlašćenja, prema Nacrtu ovog zakona, naziv ove službe bi trebalo da i dalje oslikava ovu njihovu glavnu karakteristiku tako da je predloženo da to bude komunalna milicija koja, kao tradicionalni naziv ukazuje na policijska ovlašćenja", navodi Ministarstvo u obrazloženju.
Ministarstvo kao razlog za izmenu zakona koji se odnosi na komunalne policajce navodi potrebu da se komunalna milicija obrazuje i u opštinama zbog ocena da su u dosadašnjem funkcionisanju opština uočene znatne teškoće u održavanju komunalnog reda i obezbeđenju efikasnog izvršavanja zakona iz oblasti komunalne delatnosti.
"Organizovanje ovakve službe i njeno funkcionisanje u opštinama doprineće kako sprečavanju prekršaja komunalnog reda, tako i preventivno delovati na sprečavanje tih prekršaja. Na ovaj način se opštinama omogućuje da, u saradnji sa policijom i drugim subjektima, preuzmu i realizuju sopstveni deo odgovornosti za komunalni i drugi red u opštini, a time i za bezbedan i miran život svojih stanovnika", navodi Ministarstvo, između ostalog, kao obrazloženje za izmene Zakona.
Inače, od donošenja Zakona o komunalnoj policiji ovu službu nemaju svi gradovi u Srbiji.
U Beogradu je komunalnih policajaca najviše - oko 300, i to u skladu sa dosadašnjim zakonom da se jedan komunalni policajac zapošljava na 5.000 građana.
Ove odredbe u novom Nacrtu zakona nema što praktično otvara prostor da se novi broj ovih službenika zaposli.
Na pitanje zbog čega je ukinut član Zakona koji je ograničavao broj komunalnih milicajaca, u Ministarstvu kažu da je to učinjeno kako bi se omogućilo da svaka jedinica lokalne samouprave, koja se odluči da uspostavi ovu službu, prilagodi broj komunalnih milicionara svojim potrebama i mogućnostima.
"Ovo je posebno značajno, jer se mogućnost formiranja službe komunalne milicije sada otvara i za opštine (ne samo za gradove za koje je bio primeren broj 1 na 5000 građana). Takođe, i iz razloga što su na snazi drugi propisi koji uređuju maksimalan broj zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, pa nije neophodno da je broj zaposlenih u jednoj službi posebno uređuje", dodaje Ministarstvo.
Inače, izmene i dopune zakona koji se odnose na komunalnu policiju najavljivali su nadležni godinama unazad. Većina ovih izmena našla se i u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnoj policiji koji je početkom 2016. godine usvojila Vlada ali koji nije stigao do poslanika. Ovakve izmene koje su predviđale povećanje broja ali i ovlašćenja komunalnim policajcima u oblasti saobraćajnih prekršaja podržao je i tadašnji gradonačelnik Beograda, Siniša Mali.
Izvor: Vebsajt Insajder, 28.02.2019.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija