PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA: Predviđena zaštita ekonomskih interesa autora, interpretatora, proizvođača fonograma i organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, kroz unapređenje kolektivnog ostvarivanja tih prava, produženje zaštite imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma, uvođenje novih prava u korist glumaca
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima, koji je usvojila i parlamentu uputila Vlada Republike Srbije, usklađuju taj propis s osam od deset direktiva EU u ovoj oblasti, a izmenjeni zakon će, kako se očekuje, u velikoj meri rešiti i problem piraterije, saopšteno je iz Privredne komore Srbije.
PKS se, na inicijativu svojih članica okupljenih u Udruženju za kreativnu industriju, zalagala za usaglašavanje prava intelektualne svojine s praksom EU i nastaviće s aktivnostima usmerenim na potpuno usklađivanje propisa u ovoj oblasti.
Krajnji cilj regulisanja prava intelektualne svojine jeste stvaranje ambijenta u kojem autori štite svoja prava i imaju adekvatnu nadoknadu za svoje delo, zatim dalje unapređenje kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava, kao i balansa s interesima korisnika autorskog dela. Inače, dela koja se naročito smatraju autorskim delima su pisana dela, govorna dela, dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora, muzička dela, s rečima ili bez reči, filmska dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja, kartografska dela, planovi, skice, makete i fotografije i pozorišna režija.
Kršenja autorskih prava ima u svim oblastima stvaralaštva, ali najviše u muzici jer autori često nisu svesni prava koja im pripadaju i ne znaju kako da se izbore s njihovim kršenjem. Uz to problem je i nedostatak poverenja u organizacije koje se bave kolektivnim ostvarivanjem autorskog i srodnih prava, a uz izmene zakona koji će biti usklađene s EU direktivama kolektivne organizacije moraće da imaju veću transparentnost rada i poslovanja, kao i odnosa prema svojim članovima i nosiocima prava.
Po rečima direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimira Marića ovo je najvažniji zakon u oblasti intelektualne svojine i pravni temelj za razvoj naših kreativnih industrija, koje godišnje stvaraju oko 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda u Srbiji i zapošljavaju više od 110.000 ljudi.
Srbiji je što pre potreban moderan Zakon o autorskim i srodnim pravima usaglašen s evropskim standardima, pre svega zbog naših autora i nosilaca srodnih prava, kao i zbog zatvaranja Poglavlja 7, istakao je Marić.
Prema njegovim rečima, predložene izmene Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US), u prvom redu, pozitivno će uticati na zaštitu ekonomskih interesa autora, interpretatora, proizvođača fonograma i organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, kroz unapređenje kolektivnog ostvarivanja tih prava, produženje zaštite imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma, uvođenje novih prava u korist glumaca.
Predlog zakona usklađen je i s evropskom Direktivom o sprovođenju prava intelektualne svojine, koja uređuje pitanje sudske zaštite ovih prava, a po Marićevim rečima, to će doprineti da interesi autora i nosilaca autorskog i srodnih prava budu daleko bolje zaštićeni pred našim sudovima nego do sada.
Najčešći oblik kršenja prava intelektualne svojine u Srbiji je softverska piraterija, odnosno nelegalno preuzimanje sadržaja s interneta.
Od proizvoda se najviše krivotvore građevinski materijal, odeća, lekovi i pomoćna lekovita sredstva. Pri tome, najveću štetu trpe autori, njihove porodice, naslednici, pravna lica na koja su autori preneli deo svojih imovinskih prava, ali i država zbog neplaćenih poreza, obaveznih pri prometu intelektualne svojine. Smanjenje piraterije pospešilo bi ekonomski razvoj i omogućilo otvaranje novih radnih mesta.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Mlađenović, 25.02.2019.Naslov: Redakcija