Digitalna imovina definisana je Zakonom o digitalnoj imovini kao "digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom".
Budući da se radi o široko postavljenoj definiciji digitalne imovine, ukoliko postoji dilema da li je određeno imovinsko pravo digitalna imovina - verovatno jeste.
Digitalna imovina, ili kako se drugačije naziva virtuelna imovina, se deli na virtuelne valute i digitalne tokene. Virtuelne valute su definisane kao "vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski".
Zakonska definicija digitalnog tokena je "vrsta digitalne imovine i označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge".
Koja je razlika između digitalnog tokena i virtuelne valute?
U praksi je vrlo teško povući jasnu liniju između virtuelnih valuta i digitalnih tokena - čak se može reći da je i na prvi pogled jasno da se u jednom obliku digitalne imovine mogu steći odlike i virtuelne valute i digitalnog tokena. Dovoljno je da digitalna imovina daje određena prava (npr. pravo na učestvovanje u potvrđivanju transakcija ili upravljanje projektom) i da je prihvataju kao sredstvo razmene, i ona će se smatrati i virtuelnom valutom i digitalnim tokenom - odnosno imaće hibridnu prirodu.
Saznajte šta sve donosi novi Zakon o elektronskom fakturisanju
U praksi, za razgraničenje može pomoći sledeće pravilo - ukoliko digitalna imovina ne daje nikakva prava osim što se može koristiti za razmenu, što je slučaj sa npr. bitkoinom, onda se radi o virtuelnoj valuti. Ukoliko digitalna imovina daje još neka prava osim što se može koristiti za razmenu onda se (skoro) sigurno radi o hibridnoj digitalnoj imovini. Ukoliko digitalna imovina u sebi sadrži određena prava, ali sama digitalna imovina nije namenjena razmeni, onda se verovatno radi o digitalnom tokenu.
Dropshipping trgovina i obaveza evidentiranja prometa
Kada su u pitanju granične situacije, odnosno kada nije lako proceniti u koju kategoriju treba svrstati određen oblik digitalne imovine, analiza će morati da se sprovodi od slučaja do slučaja.
