Aktuelnosti u radu ALSU i položaju i ulozi stečajnih upravnika

Redakcija časopisa "Pravo privredi i pravosuđu" razgovarala je sa dr Tijanom Ljubisavljević, v.d. direktorkom Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, na temu aktuelnosti u radu ALSU i kao i položaju i ulozi stečajnih upravnuika u stečajnom postupku.

Prošlo je nešto više od godinu dana kako ste imenovani na funkciju v.d. direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, a prethodno ste obavljali funkciju direktorke Centra za stečaj. Kako ocenjujete rad Agencije i na koji način je sama Agencija svojim dvadesetogodišnjim postojanjem uticala na povećanje pravne sigurnosti u stečajnom postupku?

Dvadeset godina rada Agencije za licenciranje stečajnih upravnika predstavlјa važan stub pravne sigurnosti u oblasti stečaja. U periodu u kom sam obavlјala funkciju direktora Centra za stečaj, a potom i kao vršilac dužnosti direktora Agencije, imala sam priliku da sagledam kontinuitet i razvoj institucije koja je istovremeno regulator, nadzorni organ, stečajni upravnik i partner struke.

Agencija postupa kao stečajni upravnik u stečajnim postupcima koji se vode nad stečajnim dužnicima sa većinskim društvenim ili javnim kapitalom, a kroz sistem licenciranja, kontinuiranog stručnog nadzora nad radom stečajnih upravnika i stalnom edukacijom doprinosi profesionalizaciji uloge stečajnog upravnika i ujednačavanju prakse. To direktno utiče na povećanje poverenja u stečajni postupak, što je od klјučnog značaja i za poverioce i za celokupan privredni sistem.

Značajan doprinos transparentnosti stečaja daje Sistem za automatsko vođenje stečajnih postupaka koji je u primeni od 2009. godine. On omogućava javni uvid u više od 80.000 kvartalnih izveštaja stečajnih upravnika koji su dostupni na našem sajtu, a koji predstavljaju važan resurs za poverioce, sudove, javnost i sve učesnike u postupku.

Ostvarena je dobra međunarodna saradnja, naročito sa Svetskom bankom, IFC i EBRD, kroz brojne edukativne programe. Ističemo članstvo Agencije u Međunarodnom udruženju državnih stečajnih regulatora, koje okuplјa 40 članica iz celog sveta. Agencija je u ovom udruženju od 2007. godine, a od 2022. godine je u Izvršnom odboru. To nam pruža priliku da aktivno razmenjujemo iskustva i unapređujemo sopstveni rad.

Građani Srbije su za stečaj vezivali negativne konotacije a koje su često posledica iskustva iz stečaja bivših društvenih preduzeća gde su radnici tih preduzeća u dosta slučajeva ostajali uskraćeni za svoja potraživanja. Kako danas građani vide rad stečajnih upravnika i da li se povećalo poverenje u njih?

Istorijski gledano, stečaj je generalno u javnosti često bio povezivan sa negativnim iskustvima. Važno je naglasiti da se sistem u međuvremenu značajno promenio i unapredio.

Danas imamo jasnije i modernije propise, veći stepen transparentnosti i znatno razvijeniju profesiju stečajnih upravnika. Poverioci, a posebno bivši zaposleni, su informisaniji zahvaljujući dostupnosti podataka o toku stečajnog postupka i stanju stečajne mase. Poverenje se ne gradi preko noći, ali je evidentno da je danas znatno veće nego pre petnaest ili dvadeset godina.

Prema najnovijim podacima sa sajta Agencije, ukupno prosečno vreme trajanja za 9936 stečajna postupka je: tri godine četiri meseca 18 dana (aktivni, obustavljeni i zaključeni), a ukupno prosečno vreme trajanja za stečajne postupke pokrenute po Zakonu o stečajnom postupku (ukupno 1575 postupaka) je: pet godina jedan mesec četiri dana. Za stečajne postupke koji su pokrenuti po Zakonu o stečaju (ukupno 8359) prosečno vreme trajanja je 3 godine i 20 dana. Od čega zavisi dužina postupka i šta može da se uradi kako bi se ti postupci eventualno ubrzali?

Dužina trajanja stečajnog postupka zavisi od više faktora. Najduže traju složeni predmeti u kojima su nerešeni imovinskopravni odnosi, veliki broj poverilaca, sudski sporovi, neokončani postupci restitucije, kao i nedostupnost dokumentacije pre pokretanja postupka. Činjenica je da je unapređenje zakonske regulative u Srbiji dovelo do skraćenja trajanja stečajnog postupka, veće efikasnosti i transparentnosti.

Ubrzanje postupaka, uz niže troškove i veće namirenje poverilaca, moguće je kroz ranu identifikaciju problema u poslovanju, pravovremeno pokretanje stečaja, uredno prijavljivanje potraživanja, aktivnije učešće poverilaca, veću digitalizaciju i kontinuiranu edukaciju svih učesnika u postupku.

Jedno od neregulisanih pitanja u našem pravu jeste mogućnost stečaja, odnosno bankrotstva fizičkih lica i preduzetnika. Da li smatrate da je tako nešto moguće uvesti u naš pravni sistem i koji bi bili benefiti toga?

Uporedna praksa pokazuje da ovakav mehanizam može doprineti većoj socijalnoj i ekonomskoj stabilnosti, smanjenju dugotrajne prezaduženosti i uređenijem finansijskom sistemu. Uvođenje instituta stečaja fizičkih lica i preduzetnika već duže vreme predstavlja temu od velikog značaja u domaćoj stručnoj javnosti.

Kroz međunarodnu saradnju pratimo savremene trendove i iskustva drugih zemalja i spremni smo da damo svoj stručni doprinos, posebno u delu edukacije i pripreme sistema.

Pre dve godine je stečajnim upravnicima omogućen pristup informacijama o digitalnoj imovini koje poseduje Narodna banka Srbije u svojoj Evidenciji imalaca virtuelnih valuta i Registru imalaca virtuelnih valuta kao pristup podacima Jedinstvenog registra sefova. Na koji način je ovo povećalo efikasnost samog postupka?

Omogućavanje pristupa podacima o digitalnoj imovini i registrima Narodne banke Srbije predstavlja značajan korak ka unapređenju efikasnosti stečajnog postupka.

Paralelno sa tim, Agencija je posvetila posebnu pažnju edukaciji stečajnih upravnika, kako bi se nove mogućnosti u praksi pravilno i odgovorno koristile. Primena virtuelnih valuta u stečajnoj masi još uvek je retka i tu temu smo otvorili na Stručnom skupu Agencije 2023. godine, kada su eksperti Narodne banke Srbije i Komisije za HOV upoznali stručnu javnost sa ovim novinama.

Taj trend smo nastavili i ove godine na XIV Stručnom skupu, gde se razgovaralo o potencijalima primene veštačke inteligencije u stečajnim postupcima. Ovo je primer kako regulativa, tehnologija i znanje moraju ići zajedno da bi stečajni sistem bio efikasan i savremen.

Koji su dalji planovi Agencije na osavremenjivanju stečajnog postupka kao i na edukaciji kako stečajnih upravnika tako i samih građana?

Kontinuirana edukacija stečajnih upravnika ostaje jedan od strateških prioriteta Agencije. Od osnivanja Agencija organizuje domaće i međunarodne edukativne događaje, seminare, vebinare i okrugle stolove. Centralno mesto u godini zauzima tradicionalni Stručni skup, kao jedini događaj u Srbiji koji se isključivo bavi stečajem. Ovaj skup okuplja sudije, profesore univerziteta, predstavnike državnih institucija, stečajne upravnike i stručnjake iz ove oblasti.

Pored unapređenja stručnih znanja, sve veću pažnju posvećujemo osavremenjivanju stečajnog postupka kroz razmenu međunarodnih iskustava i praćenja novih tehnologija. Istovremeno, radimo na indirektnoj edukaciji građana, jer je razumevanje stečajnog postupka važno za širu javnost.

Stručni radovi pripremljeni u okviru naših edukacija dostupni su na internet portalu Agencije, kao i kroz publikaciju „Stečajni instruktor”, koju objavljujemo u saradnji sa kompanijom Paragraf Lex. Nastojimo da kroz pravovremenu i jasnu komunikaciju sa medijima doprinesemo boljem informisanju građana o njihovim pravima i obavezama.

Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?

Iz ličnog iskustva mogu da kažem da su elektronske baze podataka postale neizostavan deo svakodnevnog rada. U oblasti kao što je stečaj, gde se radi sa velikim brojem predmeta, dokumenata i podataka, ovakvi alati značajno olakšavaju organizaciju posla i donošenje odluka. Zato smatram da su pouzdane elektronske baze i digitalna rešenja od ključnog značaja za savremen rad institucija.