Uporedno iskustvo u obavljanju advokatskog poziva u Srbiji i Austriji

Redakcija časopisa Pravo u privredi i pravosuđu razgovara sa Radivojem Petrikićem - advokatom za korporativ no pravo, M&A i strana ulaganja (FDI). Kao stručnjak u oblasti energetskog prava, prava konkurencije i trgovine, korporativnog i privrednog prava, finansija i projektnih finansija, g. Petrikić ima više od 25 godina iskustva u velikim privrednim i M&A transakcijama i razvojnim projektima širom regiona Centralne i Istočne Evrope. Poseduje duboko razumevanje svih korporativnih i finansijskih pitanja sa kojima se suočava ju kompanije koje posluju na tržištima u tranziciji. Takođe je iskusan savetnik regulatornih tela na tim tržištima.

Recite nam nešto više o poslu koji obavljate i kancelariji koju predstavljate u Republici Srbiji.

Hvala na pitanju. Bavim se privrednim i korporativnim pra vom, posebno spajanjima i akvizicijama (M&A) i stranim ulaganjima. Više od 25 godina radim na velikim transakcijama i razvojnim projektima širom Centralne i Istočne Evrope. Partner sam u CMS kancelariji u Beču, a od osnivanja 2000. godine vodim CMS kancelariju u Beogradu. Od 2012. rukovodim i kancelarijom u Crnoj Gori, a koordiniram rad timova u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

CMS Beograd je među vodećim kancelarijama u Srbiji, sa timom od oko 30 advokata i pravnika. Pružamo pravnu po dršku u svim oblastima privrednog prava, posebno u M&A, energetici, finansijama i infrastrukturi. Kao deo CMS mreže, klijentima nudimo spoj međunarodnog iskustva i lokalnog poznavanja tržišta. Moj posao obuhvata savetovanje kompanija i investitora pri ulasku na tržište, akvizicijama, usklađiva nju sa propisima, kao i saradnju sa državnim institucijama na unapređenju regulative.

S obzirom na to da ste angažovani kao partner u CMS kancelariji u Beču, a takođe i kao rukovodeći partner u Podgorici i koordinator kancelarija u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, možete li nam ukazati na razlike u obavljanju advokature u Austriji u odnosu na Srbiju i balkanske zemlje?

Osnovni principi advokature - profesionalnost, etika i posve ćenost klijentu - svuda su isti, ali postoje razlike u praksama i okruženju.

Austrija, kao članica EU sa stabilnim pravnim sistemom, ima efikasne institucije, jasne i dugotrajne zakone, te doslednu primenu propisa. Na Balkanu, uključujući Srbiju, pravni okvir je u tranziciji, zakoni se češće menjaju zbog usklađivanja sa EU pravom, a doslednost u primeni može biti izazov. Advokati u regionu moraju biti prilagodljivi i kreativni zbog dinamičnih propisa i nerazrađene regulative.

Digitalizacija pravosuđa u Austriji je naprednija - elektronsko podnošenje i dostupnost sudskih baza olakšavaju rad, dok Srbija tek uvodi eSud i elektronsku komunikaciju. U Austriji advokati prolaze duži staž i specijalističke obuke pre pravo sudnog ispita, dok se u Srbiji kontinuirano usavršavanje sada dodatno podstiče. U CMS mreži nastojimo da razlike ublažimo jedinstvenim sistemom rada i standardima kvaliteta, pa klijent dobija istu uslugu iz Beča ili Beograda. U Austriji se više radi na prevenciji, dok se u Srbiji advokati češće uključuju kada problem eskalira. Dobro organizovana kancelarija može pružiti vrhunski servis u svakoj jurisdikciji, uz prilagođavanje lokalnoj kulturi poslovanja.

Koje izmene pozitivnog zakonodavstva mogu dovesti do poboljšanja položaja advokata u Srbiji, odnosno šta biste Vi predložili?

Položaj advokata može se unaprediti kroz jačanje pravne sigurnosti, efikasnosti pravosuđa i digitalizaciju procesa, što smanjuje administrativno opterećenje i ubrzava rešavanje sporova.

Potrebna je bolja zakonska zaštita advokata, strogo kažnjava nje napada, očuvanje nezavisnosti profesije i dosledno spro vođenje Etičkog kodeksa.

Advokatska komora radi na poboljšanju materijalnog položaja i statusa advokata. Važno je podržati mlade advokate kroz poreske olakšice, kolektivno osiguranje i penzione fondove, kako bi se lakše razvijali i ostali u profesiji.

Pored toga, Zakon o advokaturi treba da prati savremene pro mene, uključujući razvoj korporativne advokature i specijalizovane timove, što je postao standard za klijente.

Šta je potrebno da preduzme pravnik iz Srbije da bi se registrovao kao advokat u Austriji (EU)? Da li je moguće nostrifikovati diplomu domaćeg univerziteta ili nastaviti započeto studiranje na nekom od univerziteta u Austriji?

Da bi pravnik iz Srbije postao advokat u Austriji, potrebno je završiti austrijski pravni fakultet ili izvršiti priznavanje (nostrifikaciju) diplome, što obično znači polaganje dodatnih ispita. Sam master ili doktorat nisu dovoljni. Za upis u imenik advokata traži se državljanstvo Austrije ili neke zemlje EU/EER ili Švajcarske, kao i odgovarajući boravišni i radni status. Nakon toga sledi najmanje pet meseci prakse na sudu i tri godine rada u advokatskoj kancelariji, dodatno iskustvo u struci od godinu i sedam meseci, pohađanje obaveznih seminara i polaganje advokatskog ispita pred Višim pokrajinskim sudom. Neophodno je odlično znanje nemačkog jezika, besprekorna reputacija i polisa osiguranja od odgovornosti.

Koja se softverska rešenja trenutno primenjuju u vodećim korporativnim kancelarijama u Austriji i EU (pravne baze, softveri za olakšavanje rada advokata itd.) i šta mislite da bi bilo dobro da postoji na našem tržištu, a da još uvek nije stiglo?

Velike advokatske kancelarije koriste savremene elektronske pravne baze podataka, poput LexisNexis 360 u EU i Paragraf Lex u Srbiji, koje omogućavaju brz pristup zakonima, sudskoj praksi i komentarima, uz napredne alate za pretragu i analitiku.

LexisNexis nudi i AI alate (SmartScan, ContractMaster) za bržu obradu dokumenata. Standard su i softveri za upravljanje dokumentima i slučajevima (npr. iManage, NetDocuments), kao i automatizacija dokumenata putem obrazaca.

Vodeće kancelarije testiraju AI platforme za analizu ugovora (Luminance, Kira) i koriste virtuelne asistente (Harvey AI) za generisanje nacrta i pravna istraživanja. U Srbiji su specijalizovani softveri ređi kod manjih firmi, ali očekuje se rast sa digitalizacijom. Potrebne su i platforme za saradnju sa klijen tima, dok je automatizacija na srpskom još ograničena.

Vodeće kancelarije već koriste elektronske baze, time-trac king, billing i AI alate, a tržište postepeno preuzima globalne trendove, što advokatima ostavlja više vremena za strategiju i savetovanje.

Da li očekujete da će primena veštačke inteligencije unaprediti rad advokata i pruženu uslugu i na koji način? Odnosno, kakve promene može da očekuje pružalac, a kakve primalac pravnih usluga?

Veštačka inteligencija (AI) već menja rad advokata i njen uticaj će rasti. AI preuzima ponavljajuće, administrativne zadatke, omogućavajući advokatima da se fokusiraju na suštinu pravnog problema i strategiju.

Softveri automatski analiziraju velike količine dokumenata, izdvajaju relevantne informacije i sažimaju sudsku praksu, što ranije nije bilo moguće u tako kratkom roku. Generativni modeli predlažu tekst ugovora ili podneska, a advokat ih proverava i prilagođava.

AI automatizuje rutinske poslove, štedi vreme i smanjuje rizik od grešaka. Advokati moraju ovladati radom sa AI alatima, proveravati rezultate i razumeti ograničenja.

Način naplate i organizacije posla će se menjati: vrednost rada meriće se kroz ekspertizu i savet, dok će rutina biti au tomatizovana. Etika i odgovornost ostaju ključni - advokat mora verifikovati AI rezultate i čuvati poverljivost podataka. Klijenti dobijaju bržu i transparentniju uslugu i niže troško ve, dok advokat rešava kompleksnija pitanja. Ljudski faktor ostaje presudan: AI je alat, a advokat postavlja strategiju i prilagođava savet klijentu. Advokati koji prihvate AI pružiće kvalitetniju i efikasniju uslugu. AI je saveznik, ne pretnja.

EBRD Vas je angažovala kao glavnog pravnog savetnika za izradu novog Zakona o privrednim društvima i Zakona o javno-privatnom partnerstvu u Srbiji. Kako biste ocenili primenu navedenih zakona sa ove vremenske distance? Da li su, po Vama, potrebna dalja unapređenja tih propisa?

Učestvovao sam u kreiranju Zakona o privrednim društvima i Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, temelja modernog privrednog prava u Srbiji. Više od decenije primene potvrdilo je njihovu vrednost, uz prostor za poboljšanja.

Zakon o privrednim društvima doneo je jasnija pravila o osnivanju i upravljanju društvima, bolju zaštitu manjinskih akcio nara i veću odgovornost direktora. Više puta je menjan kako bi pratio promene na tržištu i usklađivanje sa EU. Srbija je napredovala po lakoći poslovanja, ali dalji koraci bi trebalo da idu ka digitalizaciji i preciznijem uređenju struktura poput startapa i ESOP modela.

Ulaganje privatnog kapitala u javnu infrastrukturu, kroz modele javno-privatnog partnerstva, donelo je značajne projekte poput koncesije Aerodroma Nikola Tesla i ulaganja u energetiku, prevoz i upravljanje otpadom. Iako je koncept zaživeo, njegov puni potencijal nije iskorišćen zbog složenih procedura, ograničenih kapaciteta lokalnih samouprava i ekonomskih okolnosti.

Za unapređenje JPP potrebno je pojednostaviti procedure, bolje obučiti lokalne vlasti, uskladiti zakon sa novim trendovi ma (zelena infrastruktura, EU fondovi) i smanjiti birokratiju za manje projekte. Pravni okvir treba stalno preispitivati iz ugla korisnika.

Radili ste i kao konsultant na sprovođenju energetskog sporazuma između Srbije i Rusije, a EBRD Vas je angažovala i za sprovođenje svog programa energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu. Iz Vaše perspektive - koja poboljšanja se mogu izvršiti u domaćem zakonodavstvu koja bi rezultirala efikasnijim korišćenjem energije od strane građana i privrede?

Energetska efikasnost jeste ključna za ekonomiju i zaštitu životne sredine. Srbija troši tri do četiri puta više energije po jedinici BDP-a u poređenju sa prosekom EU, što direktno utiče na troškove i konkurentnost.

Subvencije za zamenu stolarije, izolaciju, kotlove i solarne panele su se pokazale kao efikasan podsticaj. Država i lokalne samouprave pokrivaju od 50% do čak 90% troškova, u zavisnosti od socijalnog statusa domaćinstva.

Programi uz podršku EBRD-a, kao što je GEFF, omogućavaju domaćinstvima da unaprede energetsku efikasnost i pređu na naplatu po stvarnoj potrošnji, što podstiče štednju.

Investicije u efikasnost mogu smanjiti potrošnju energije i do 35%, a u nekim slučajevima i više - do 70%, u zavisnosti od primenjenih mera (npr. toplotna izolacija, zamena prozora, ugradnja toplotnih pumpi).

Dalji razvoj zahteva podizanje standarda, bolji pristup finan siranju i informisanje građana, kako bi se mere energetske efikasnosti primenjivale šire i sistemski.

O ulozi kvalitetnog i kontinuiranog praćenja propisa u poslovanju...

Stalno praćenje i razumevanje propisa je ključno za opstanak i uspeh kompanije, jer se zakoni često menjaju, posebno u tranzicionim zemljama. Neusklađenost može dovesti do pravnih i finansijskih posledica, narušavanja ugleda ili gu bitka posla. Preporučujem uspostavljanje internog sistema usaglašenosti (compliance), angažovanje pravnih stručnjaka, korišćenje pravnih baza i članstvo u udruženjima radi informisanja o promenama.

Obuka zaposlenih je važna, ne samo za pravnu službu, već i za finansije, HR i menadžment.

Poruka mladim pravnicima...

Mladi pravnici su budućnost profesije. Budite istrajni, radoznali i spremni na stalno učenje - pravo se stalno menja, pa je važno kontinuirano usavršavanje i praćenje novih zakona i društvenih kretanja. Tražite mentorstvo i učite od iskusnijih kolega, koristite svaku priliku za rad sa stručnjacima i upijajte njihove savete.

Integritet i etika su ključni - ugled advokata se gradi godina ma, a gubi brzo ako odstupite od principa. Uvek radite pošteno, čuvajte poverljivost i gradite poverenje postupcima. Klijenti i kolege cene pouzdanost i iskrenost, čak i kad je teško.

Jezičke i međunarodne veštine su danas neophodne. Usavršavajte strane jezike, posebno engleski, i iskoristite priliku za školovanje ili praksu u inostranstvu - to širi vidike i daje dragoceno iskustvo.

Specijalizujte se u oblasti prava koja vas zanima, ali zadržite širinu znanja i budite spremni da učite novo. Volite svoj posao i verujte u sebe - advokatura traži rad i posvećenost, ali donosi veliko zadovoljstvo. Umrežavajte se, učestvujte u stručnim skupovima i budite deo profesionalne zajednice. Postavljajte pitanja i iznosite mišljenje. Ostanite verni idealu pravde i bićete uspešni i ispunjeni u svom pozivu.

Poruka privrednicima...

Pravo treba da bude saveznik, a ne prepreka u poslovanju. Redovno savetovanje sa pravnicima i pravovremeno usklađivanje sa propisima pomažu da se izbegnu rizici, ubrza rast i olakša pristup finansiranju za nove projekte.