REAGOVANJA NA TEKST PREDLOGA ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Novim zakonom otvara prostor za širok krug drugih subjekata da koriste podatke građana
"Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u skupštinskoj proceduri, ostavlja jako veliki prostor za zloupotrebe", upozorili su Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Danilo Krivokapić, iz SHARE Fondacije.
Pravno ograničenje kojim se policiji, obaveštajnim agencijama ili privatnim kompanijama omogućava da zadiru u privatnost građana samo kada je to propisano zakonom, izbrisano je iz Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je Vlada Srbije usvojila na sednici 24. septembra, a koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri.
Ako bude usvojen ovaj zakon, otvoriće se jako veliki prostor za zloupotrebe, rekli su gosti Novog dana.
"Teško mogu da se setim nekog zakonskog teksta koji je tako loš, i mislio sam da je teško pokvariti taj predlog zakona, ali pokazalo se da je to ipak moguće", kazao je Šabić.
Državne službe imaju i bez ovog zakona prostora za nadziranje, kažu gosti, ali se novim zakonom otvara prostor za širok krug drugih subjekata da koriste podatke građana i da rade sa tim podacima šta hoće.
"Izbacena je jedna reč na dva mesta, koja se zove - zakon, to znači da ono što je zakonom osigurano da ta ograničenja podrazumevaju, da se neće više utvrđivati zakonom nego - nekako, a nije najjasnije ni ko će to raditi. Ko je tu reč obrisao. Ko personalno?", upitao je Šabić.
"Ustav je jasan, a prema njemu nijednim drugim aktom osim zakonom ne može se uređivati oblast obrade ličnih podataka", istakao je Šabić.
Gosti su ocenili i da je predlog ovog zakona loš jer on mora da bude takav da građaninu bude jasno sa čime se sve može suočiti, a to nije slučaj.
Share fondacija pozvala je poslanike da amandmanom vrate prvobitnu formulaciju člana 40 u tom zakonu, a Šabić je najavio da će se obratiti parlamentu pismom.
"Nisam suviše optimističan, ali sa osećanjem obaveze da se to mora uraditi", kazao je.
Upitan da li je moguće da se amandmanom vrati prvobitna fomulacija, Krivokapić je rekao da veruje da je to moguće.
"Ovaj amandman je vrlo jednostavan, tražimo vraćanje samo jedne reči - 'zakonom', i da se usvoji prvobitna verzija tog člana. Okupićemo i druge organizacije civilnog društva i daćemo taj amandman poslanicima, da ga možda i neki poslanici pozicije predlože", objasnio je on.
Krivokapić je upozorio da će biti daleke konsekvence ako se ne vrati reč "zakon" u zakonski predlog, rekao je on i dodao da će ovaj zakon najviše koristiti privatnim kompanijama koje zarađuju na našim podacima.
On je rekao i da se novim predlogom apsolutno obesmišljava naziv ovog zakona koji govori o zaštiti podataka.
"Svi građani su danas u opasnosti. Danas postoji infrastruktura gde je svaki građanin svakodnevno nadziran, svako ko ima telefon, njegovi podaci se čuvaju. Ta infrastruktura više nije samo u vlasništvu dražave već i velikih kompanija i postoji rizik šta će te kompanije da rade sa tim podacima i zato je postavljen taj zakon - da građani znaju šta se sa tim podacima dešava, da smeju da ih preuzmu ili obrišu. A ovakvom odredbom sve što je rađeno može preko noći da padne u vodu", upozorio je on.
Ako zakon prođe, "moći će i Kurta i Murta da rade šta hoće", kazao je Šabić.
"Nisam verovao da je tako loš zakon moguće pokvariti, ali kao što vidimo - neko je uspeo", zaključio je.
Izvor: Vebsajt N1, 30.10.2018.Naslov: Redakcija