Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O KRITIČNOJ INFRASTRUKTURI


I.   OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se nacionalna i evropska kritična infrastruktura, identifikacija i određivanje kritične infrastrukture Republike Srbije (u daljem tekstu: kritična infrastruktura), zaštita kritične infrastrukture, nadležnost i odgovornost organa i organizacija u oblasti kritične infrastrukture (u daljem tekstu: nadležni organi i organizacije) i informacije, izveštavanje, pružanje podrške odlučivanju, zaštita podataka, upravljanje i nadzor u oblasti kritične infrastrukture.

Značenje izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)            sektori kritične infrastrukture su oblasti određene ovim zakonom, u kojima se vrši postupak identifikacije i određivanja kritične infrastrukture;

2)            identifikacija kritične infrastrukture je postupak utvrđivanja sistema, mreža, objekata ili njihovih delova u određenom sektoru koji se, u skladu sa utvrđenim kriterijumima, identifikuju kao kritična infrastruktura;

3)            određivanje kritične infrastrukture podrazumeva postupak utvrđivanja sistema, mreža, objekata, ili njihovih delova kao kritične infrastrukture u skladu sa ovim zakonom;

4)            zaštita kritične infrastrukture predstavlja skup aktivnosti i mera koje imaju za cilj osiguranje funkcionisanja kritične infrastrukture u slučaju ometanja ili uništenja, odnosno zaštitu u slučaju pretnji i sprečavanje nastanka posledice ometanja ili uništenja;

5)            operatori kritične infrastrukture su državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, privredna društva ili druga pravna lica koja upravljaju sistemima, mrežama, objektima ili njihovim delovima koji su određeni kao kritična infrastruktura;

6)            Bezbednosni plan operatora za upravljanje rizikom je plan koji izrađuje operator kritične infrastrukture, kojim se definišu bezbednosni ciljevi i mere operatora na osnovu analize rizika koju plan sadrži;

7)            oficir za vezu je lice zaposleno kod operatora kritične infrastrukture, a koje je kontakt između operatora kritične infrastrukture i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: Ministarstvo);

8)            evropska kritična infrastruktura podrazumeva kritičnu infrastrukturu koja se nalazi na teritoriji zemlje članice Evropske unije, čije bi ometanje ili uništenje imalo značajan uticaj na najmanje dve zemlje članice.

Načela delovanja

Član 3.

Nadležni organi i organizacije, građani i drugi subjekti dužni su da se u preduzimanju mera i aktivnosti utvrđenih ovim i drugim zakonom, programima, planovima i drugim dokumentima u oblasti kritične infrastrukture rukovode sledećim načelima:

1)            načelo integrisanog pristupa - u zaštiti kritične infrastrukture pre, za vreme i posle ometanja ili prekida u funkcionisanju kritične infrastrukture, učestvuju svi nadležni organi i organizacije, građani i drugi subjekti uzimajući u obzir različite vrste opasnosti koje proističu iz analize rizika, i uzimajući u obzir međuzavisnost sektora kritične infrastrukture i njihovu interakciju;

2)            načelo odgovornosti - za funkcionisanje kritične infrastrukture direktno su odgovorni operatori kritične infrastrukture, a za unapređenje zaštite kritične infrastrukture, pored operatora, i svi nadležni organi i organizacije, građani i drugi subjekti;

3)            načelo zaštite od raznih vrsta pretnji - operatori, nadležni organi i organizacije, građani i drugi subjekti u obezbeđivanju kontinuiranog rada kritične infrastrukture dužni su da uzmu u obzir različite vrste rizika;

4)            načelo kontinuiranog planiranja zaštite kritične infrastrukture - zaštita kritične infrastrukture zasniva se na stalnom procesu analize rizika po funkcionisanje kritične infrastrukture i procene adekvatnosti mera zaštite;

5)            načelo razmene podataka i informacija i zaštite podataka - operatori, nadležni organi i organizacije, građani i drugi subjekti dužni su da blagovremeno i kontinuirano razmenjuju potrebne podatke i informacije istovremeno štiteći podatke vezane za kritičnu infrastrukturu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita tajnih podataka.

Kritična infrastruktura

Član 4.

Kritična infrastruktura su sistemi, mreže, objekti ili njihovi delovi, čiji prekid funkcionisanja ili prekid isporuke roba odnosno usluga može imati ozbiljne posledice na nacionalnu bezbednost, zdravlje i živote ljudi, imovinu, životnu sredinu, bezbednost građana, ekonomsku stabilnost, odnosno ugroziti funkcionisanje Republike Srbije.

Ministarstvo uređuje, planira, koordinira, kontroliše aktivnosti, komunicira i daje informacije u vezi sa kritičnom infrastrukturom.

II.   IDENTIFIKACIJA I ODREĐIVANjE KRITIČNE INFRASTRUKTURE

Identifikacija kritične infrastrukture

Član 5.

Identifikacija kritične infrastrukture vrši se sektorski u skladu sa utvrđenim kriterijumima.

Za sprovođenje postupka identifikacije kritične infrastrukture u određenom sektoru zadužena su ministarstva nadležna za određene oblasti.

Kriterijume za identifikaciju kritične infrastrukture i način izveštavanja, propisuje Vlada.

Sektori kritične infrastrukture

Član 6.

Sektori u kojima se vrši identifikacija i određivanje kritične infrastrukture jesu:

1)            eneregetika;

2)            saobraćaj;

3)            snabdevanje vodom i hranom;

4)            zdravstvo;

5)            finansije;

6)            telekomunikacione i informacione tehnologije;

7)            zaštita životne sredine;

8)            funkcionisanje državnih organa.

Osim sektora iz stava 1. ovog člana, kritična infrastruktura može se odrediti i u drugim sektorima, na predlog ministarstva nadležnog za određenu oblast, u skladu sa ovim zakonom.

Utvrđivanje sektora iz stava 2. ovog člana i kriterijume za identifikaciju kritične infrastrukture u tim sektorima, propisuje Vlada aktom iz člana 5. stav 3. ovog zakona.

Određivanje kritične infrastrukture

Član 7.

Kritičnu infrastrukturu na predlog Ministarstva određuje Vlada.

Ministarstva zadužena za sektore kritične infrastrukture dužna su da u roku od šest meseci od donošenja akta iz člana 5. stav 3. ovog zakona, a nakon završenog postupka identifikacije u skladu sa utvrđenim kriterijumima, Ministarstvu dostave predloge kritične infrastrukture u svom sektoru.

Ministarstva zadužena za sektore kritične infrastrukture dužna su da redovno, a najmanje jednom kvartalno izveštavaju Ministarstvo o novonastalim promenama u svom sektoru.

Ministarstva zadužena za sektore kritične infrastrukture dužna su da nakon završenog postupka identifikacije Ministarstvu svake godine, najkasnije do 31. oktobra, dostave predloge izmena i dopuna kritične infrastrukture u svom sektoru.

Ministarstvo može ukazati ministarstvima zaduženim za sektore kritične infrastrukture na potencijalne kritične infrastrukture.

Zaštita, čuvanje, korišćenje, kontrola i nadzor kritične infrastrukture u nadležnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sprovodi se u skladu sa Zakonom o odbrani i Zakonom o vojsci Srbije.

Akt o određivanju kritične infrastrukture ažurira se svake godine, najkasnije do 31. decembra.

III.  ZAŠTITA KRITIČNE INFRASTRUKTURE

Bezbednosni plan operatora za upravljanje rizikom

Član 8.

Bezbednosni plan operatora za upravljanje rizikom je dokument kojim se utvrđuju mere smanjenja rizika, definišu odgovornosti i određuju dužnosti, te uspostavlja okvir za postupanje u cilju otklanjanja, odnosno smanjenja posledica bezbednosnih pretnji definisanih u analizi rizika, koja je sastavni deo plana.

Operatori kritične infrastrukture dužni su da izrade Bezbednosni plan operatora za upravljanje rizikom i na isti pribave saglasnost Ministarstva odmah, a najkasnije šest meseci po određivanju sistema, mreža, objekata ili njihovih delova za kritičnu infrastrukturu.

Metodologiju, način izrade i sadržaj Bezbednosnog plana operatora za upravljanje rizikom propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: ministar).

Oficir za vezu

Član 9.

Operatori kritične infrastrukture moraju imati oficira za vezu, odnosno lice koje služi kao kontakt između operatora i Ministarstva, koje obezbeđuje stalnu kontrolu rizika i pretnji, obaveštava o promenama u odnosu na kritičnu infrastrukturu, obaveštava Ministarstvo o evaluaciji rizika, pretnji i ranjivosti, koordinira Bezbednosnim planom operatora za upravljanje rizikom, vrši testiranja kroz vežbe i druge aktivnosti predviđene planom i obavlja sve druge poslove vezane za kritičnu infrastrukturu.

Oficira za vezu imenuje Ministarstvo na predlog operatora kritične infrastrukture iz redova zaposlenih.

Operator kritične infrastrukture Ministarstvu dostavlja predlog za imenovanje oficira za vezu najkasnije tri meseca po određivanju sistema, mreža, objekata ili njihovih delova za kritičnu infrastrukturu.

Predloženo lice mora posedovati licencu za oficira za vezu.

Ministarstvo izdaje licencu iz stava 4. ovog člana licu koje ima:

1)            visoko obrazovanje (master akademske studije, specijalističke akademske ili specijalističke strukovne studije, odnosno osnovne studije u trajanju od najmanje četiri godine po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine);

2)            položen poseban stručni ispit za oficira za vezu.

Polaganje posebnog stručnog ispita iz tačke 2. ovog člana organizuje i sprovodi Ministarstvo.

Način i program za polaganje posebnog stručnog ispita propisuje ministar.

Operatori kritične infrastrukture obezbeđuju kontinuitet vršenja funkcije oficira za vezu u slučaju njegovog odsustva obaveštavanjem Ministarstva o privremenom obavljanju ovih poslova od strane drugog lica, sa svim potrebnim podacima.

Kritična infrastruktura u planskim dokumentima

Član 10.

Prilikom izrade planskih dokumenata u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, dokumenata iz oblasti nacionalne bezbednosti i oblasti smanjenja rizika i upravljanja vanrednim situacijama, kritična infrastruktura mora se tretirati na poseban način, naročito u delu preventivnih aktivnosti i aktivnosti vezanih za odgovor na vanredne situacije u kojima mora imati prioritet.

Republički štab za vanredne situacije

Član 11.

U slučaju nastupanja okolnosti ugrožavanja, ometanja rada ili uništenja kritične infrastrukture rukovođenje i koordinaciju sprovođenja mera i zadataka u navedenim okolnostima preduzima Republički štab za vanredne situacije, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo pruža stručnu podršku štabu iz stava 1. ovog člana i dostavlja sve neophodne podatke i informacije u cilju nesmetanog obavljanja aktivnosti na sprovođenju utvrđenih zadataka.

IV.  EVROPSKA KRITIČNA INFRASTRUKTURA

Pojam

Član 12.

Evropska kritična infrastruktura je kritična infrastruktura od interesa za najmanje dve države članice Evropske unije.

Određivanje evropske kritične infrastrukture

Član 13.

Evropska kritična struktura može se odrediti u sektorima koje određuje Evropska komisija.

Evropsku kritičnu infrastrukturu na teritoriji Republike Srbije, na predlog Ministarstva, određuje Vlada, na zahtev i u saglasnosti sa zainteresovanim državama članicama Evropske unije i obaveštava zainteresovane države članice o određivanju evropske kritične infrastrukture na teritoriji Republike Srbije.

Ako se kritična infrastruktura od značaja za Republiku Srbiju nalazi na području druge države članice Evropske unije, Vlada predlaže nadležnom telu te države određivanje evropske kritične infrastrukture.

Zaštita evropske kritične infrastrukture

Član 14.

Evropska kritična infrastruktura na teritoriji Republike Srbije štiti se na isti način kao i kritična infrastruktura Republike Srbije, osim kada je to propisima Evropske unije drugačije uređeno.

Izveštavanje o evropskoj kritičnoj infrastrukturi

Član 15.

Vlada usvaja godišnji izveštaj o broju evropske kritične infrastrukture po sektoru i broju zainteresovanih država na koje svaka određena kritična infrastruktura ima uticaj, na predlog Ministarstva.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se Evropskoj komisiji i zainteresovanim državama na koje svaka određena kritična infrastruktura ima uticaj.

Razmena informacija o evropskoj kritičnoj infrastrukturi

Član 16.

Kontakt tačka za potrebe razmene informacija i koordinaciju aktivnosti u vezi sa evropskom kritičnom infrastrukturom sa drugim državama članicama i telima Evropske unije je Ministarstvo.

V.   POSTUPANjE SA TAJNIM PODACIMA

Određivanje i razmena

Član 17.

Određeni podaci u vezi sa kritičnom infrastrukturom mogu se odrediti kao tajni podaci u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka.

Tajni podaci koji se odnose na Evropsku kritičnu infrastrukturu razmenjuju se sa stranim državama i organima Evropske unije u skladu sa zakonom kojim je uređena tajnost podataka i potpisanim međunarodnim sporazumima o razmeni tajnih podataka.

VI.   NADZOR

Nadležnost

Član 18.

Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo.

Ministarstvo vrši inspekcijski nadzor preko inspektora.

Ovlašćenja inspektora

Član 19.

U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor ima pravo da:

1)            utvrdi stanje izvršavanja obaveza predviđenih ovim zakonom, upozori na uočene nepravilnosti i odredi mere i rokove za njihovo otklanjanje;

2)            vrši uvid u dokumenta koja se odnose na kritičnu infrastrukturu;

3)            proverava sprovođenje izdatih naredbi i zaključaka i naloži mere za izvršenje;

4)            naloži izradu, donošenje i ažuriranje dokumenata predviđenih ovim zakonom;

5)            naloži obustavu mera i radnji koje nisu u skladu sa Bezbednosnim planom operatora za upravljanje rizikom;

6)            naloži otklanjanje utvrđenih nedostataka u sprovođenju propisanih mera utvrđenih Bezbednosnim planom operatora za upravljanje rizikom;

7)            podnese predlog za pokretanje postupaka za utvrđivanje prekršajne odgovornosti protiv pravnih i odgovornih lica;

8)            naredi preduzimanje hitnih mera;

9)            preduzme i druge mere za koje je ovlašćen zakonom.

Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba protiv rešenja inspektora donetog na osnovu stava 1. tač. 5) i 8) ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

VII.  KAZNENE ODREDBE

Član 20.

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj javno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice koje upravlja sistemima, mrežama, objektima ili njihovim delovima koji su određeni kao kritična infrastruktura ako:

1)            ne pribavi saglasnost Ministarstva na Bezbednosni plan operatora za upravljanje rizikom (član 8. stav 2);

2)            ne dostavi Ministarstvu predlog za imenovanje oficira za vezu (član 9. stav 3);

3)            ne postupi po nalogu inspektora (član 19. stav 1).

Član 21.

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave, ako:

1)            ne dostavi Ministarstvu predloge kritične infrastrukture u svom sektoru (član 7. stav 2);

2)            ne izveštava Ministarstvo o novonastalim promenama u svom sektoru (član 7. stav 3);

3)            ne dostavi Ministarstvu predloge izmena i dopuna kritične infrastrukture u svom sektoru (član 7. stav 4);

4)            ne postupi po nalogu inspektora (član 19. stav 1).

VIII.   PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 22.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rok za usaglašavanje opšteg akta

Član 23.

Izmene akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova doneće ministar u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Primena odredaba o evropskoj kritičnoj infrastrukturi

Član 24.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na evropsku kritičnu infrastrukturu počinju da se primenjuju danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Stupanje na snagu

Član 25.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.


OBRAZLOŽENjE

I.USTAVNIOSNOVZA DONOŠENjE ZAKONA

                         Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 4) i 17) Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i bezbednost njenih građana i da uređuje i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.

                        

II.RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

S obzirom da oblast kritične infrastrukture nije na jedinstven način uređena ni jednim zakonom Republike Srbije, a da je oblast kritične infrastrukture preobimna, uočena je potreba da se ova oblast objedini i jasno uredi imajući u vidu značaj materije na koju se odnosi.

Budući da se radi o širokoj nedefinisanoj temi, neophodno je kritičnu infrastrukturu urediti zakonom, kojim bi se dalo usmerenje za druge posebne zakone, i kako bi se utvrdile striktne nadležnosti i odgovornosti države.

Pojam "kritične infrastruktureˮ pominje se u više različitih propisa i strateških dokumenata:

Zakonom o vanrednim situacijama ("Službeni glasnik RS", br. 111/09, 92/11 i 93/12), Republika Srbija opredelila se da Ministarstvo unutrašnjih poslova bude nadležno za izradu procene ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, koju dostavlja Vladi na usvajanje. Autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, ministarstva i drugi organi i organizacije izrađuju procenu ugroženosti u delu koji se odnosi na njihov delokrug i dostavljaju je Ministarstvu unutrašnjih poslova. Sam zakon se ne bavi kritičnom infrastrukturom, već time na koji način ove opasnosti posredstvom kritične infrastrukture utiču na vrednosti koje treba zaštiti. Ovaj zakon propisuje da se procenom ugroženosti identifikuju izvori mogućeg ugrožavanja, sagledavaju moguće posledice, potrebe i mogućnosti sprovođenja mera i zadataka zaštite i spasavanja od elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Procena ugroženosti sadrži naročito: 1) karakteristike teritorije, kritična postrojenja, kritična mesta i prostore sa gledišta ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, sa eventualnim prekograničnim efektima udesa; 2) povredivost teritorije od elementarnih nepogoda i drugih nesreća; 3) analizu mogućih posledica od elementarnih i drugih nesreća; 4) potrebe i mogućnosti za zaštitu ljudi, materijalnih dobara i životne sredine od posledica elementarnih i drugih nesreća. Procena predviđa sveobuhvatan pristup u zaštiti kritične infrastrukture, mada orijentisan na identifikovanje izvora opasnosti i posledica koje poremećaji i prekid u funkcionisanju kritične infrastrukture ima po ekonomiju i ekologiju.

Na osnovu Zakona o vanrednim situacijama doneta je Uredba o sadržaju i načinu izrade plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama("Službeni glasnik RS", broj 8/11). Ovim propisom, pored već navedenih elemenata procene ugroženosti, koji su utvrđeni u Zakonu o vanrednim situacijama, predviđa se da će deo procene biti i procena kritične infrastrukture sa gledišta elementarnih nepogoda i drugih većih nesreća. U Republici Srbiji se ovom uredbom prvi put uvodi pojam kritične infrastrukture, ali i dalje bez jasnog određivanja o kojim je elementima ili oblastima infrastrukture reč. Takođe, nisu određeni subjekti koji bi snosili odgovornost u zaštiti kritične infrastrukture.

Pored navedenog, pitanje kritične infrastrukture može se prepoznati i u drugim normativno-pravnim dokumentima koji su u prethodnom periodu doneti u Republici Srbiji.

Jedan takav dokument, u kojem se pominje kritična infrastruktura, je Strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine, u kojoj se u okviru poglavlja 6.2. pominje sledeće: "Potrebno je razvijati i unapređivati zaštitu od napada primenom informacionih tehnologija na kritične infrastrukturne sisteme, što pored informaciono-komunikacionih sistema mogu biti i drugi infrastrukturni sistemi kojima se upravlja korišćenjem informaciono-komunikacionih tehnologija, poput elektro-energetskog sistema. U vezi toga je potrebno dodatno urediti kriterijume za utvrđivanje kritične infrastrukture sa stanovišta informacione bezbednosti, kriterijume za karakterizaciju napada primenom informacionih tehnologija na takvu infrastrukturu u odnosu na klasične oblike napada, kao i uslove zaštite u ovoj oblasti".

U okviru Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije se ne pominje direktno pojam "kritična infrastruktura", ali se navode njeni elementi u delovima koji se odnose na: probleme ekonomskog razvoja Republike Srbije usled višegodišnjih ekonomskih sankcija i uništenja vitalnih objekata privredne i saobraćajne infrastrukture, energetsku međuzavisnost i osetljivost infrastrukture za proizvodnju i transport energenata i visokotehnološki kriminal i ugrožavanje informacionih i telekomunikacionih sistema.

U Zakonu o informacionoj bezbednosti ("Službeni glasnik RS", broj 6/16), pojam kritične informacione infrastrukture se ne pominje kao takav, ali zakon predviđa IKT (informaciono-komunikacioni sistem) sisteme od posebnog značaja koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, među kojima mnogi predstavljaju kritičnu infrastrukturu, kao što su, recimo, IKT sistemi koji se koriste u obavljanju delatnosti u oblastima energetike, saobraćaja, proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme, komunalnih delatnosti, IKT sistemi u zdravstvu i finansijskim institucijama. Ovi subjekti će imati obaveze da zaštite svoje IKT sisteme na odgovarajuće načine i da prijavljuju incidente nadležnim telima, čime se želi postići podizanje nivoa pripremljenosti operatora (operator IKT sistema je pravno lice, organ javne vlasti ili organizaciona jedinica organa javne vlasti koji koristi IKT sistem u okviru obavljanja svoje delatnosti, odnosno poslova iz svoje nadležnosti;) i zaštite IKT sistema u Republici Srbiji. Na predlog resornog ministarstva, Vlada Republike Srbije je u martu 2016. godine obrazovala Telo za koordinaciju poslova informacione bezbednosti (u čiji sastav ulaze predstavnici ministarstava nadležnih za poslove informacione bezbednosti, odbrane, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, pravde, predstavnici službi bezbednosti, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, Generalnog sekretarijata Vlade, Uprave za zajedničke poslove republičkih organa i Nacionalnog CERT-a.)

Zakon o privatnom obezbeđenju("Službeni glasnik RS", br. 104/13 i 42/15) definiše pojam "obavezno obezbeđenih objekata" kao "objekata od strateškog značaja za RS i njene građane, kao i objekata od posebnog značaja čijim oštećenjem ili uništenjem bi mogle nastupiti teže posledice po život ili zdravlje ljudi ili koji su od interesa za odbranu zemlje." Pod obavezno obezbeđenim objektima smatra se i prostor na kome se nalaze ti objekti i čine njihov sastavni deo, kao i prateći objekti koji su u funkciji tih objekata.

Pored navedenih, postoji još čitav niz sektorskih zakona u oblastima odbrane, tajnosti podataka, voda, bezbednosti hrane, prostornom planiranju, zaštiti od požara, zaštiti životne sredine, javno-privatnom partnerstvu, koji ne pominju konkretno termin "kritična infrastrukturaˮ, ali koji tretiraju pojedine segmente kritične infrastrukture kao polaznu osnovu.

Takođe,kao jedan od važnih zadataka Republike Srbije na putu evropskih integracija jeste usvajanje normativnog okvira vezanog za kritičnu infrastrukturu koji će biti usklađen sa elementima Direktive Evropskog saveta 2008/114/ES. Direktiva Saveta Evrope 2008/114/ES iz 2008. godine definiše kritičnu infrastrukturu, zajedničke procedure za identifikaciju i označavanje evropske kritične infrastrukture, zajednički pristup u proceni potreba za poboljšavanje zaštite. Ona predstavlja osnovu za naredne korake u definisanju kriterijuma za kritičnu infrastrukturu.

Imajući u vidu najbolju evropsku praksu, izrađena je analiza stanja (gap analiza). Poslednjih godina, Republika Srbija ulaže značajne napore u stvaranje integrisanog sistema zaštite i spasavanja koji bi adekvatno odgovorio u uslovima ugrožavanja, pre svega ljudskih života, ali i kritičnih nacionalnih resursa.

U okvirima Evropske unije, zaštita kritične infrastrukture prvobitno je bila posmatrana iz ugla borbe protiv terorizma. Izazovi sa kojima se današnje društvo suočava u sferi bezbednosne politike su vrlo široki, od sve učestalijih elementarnih nepogoda do različito izazvanih katastrofa, pa je neophodno primeniti dinamički, strateški i, pre svega, multidisciplinarni pristup kada se radi o procesu planiranja zaštite kritične infrastrukture. Različiti su pristupi u utvrđivanju kritične infrastrukture u državama Evropske unije.

Zanimanje EU za kritičnu infrastrukturu zemalja članica proističe iz opasnosti da bi razaranje ili poremećaj izvesne kritične infrastrukture u jednoj zemlji članici mogli neposredno doticati druge zemlje članice. U takvim slučajevima zaštitne mere su onoliko snažne koliko je to njihova najslabija karika.

Evropska komisija identifikovala je određene oblasti kritične infrastrukture. To su: energija, informacione i komunikacione tehnologije, voda, hrana, finansije, građanske vlasti, javni i pravni poredak i sigurnost, saobraćaj, hemijska i nuklearna postrojenja, kosmos i naučno istraživanje.

III.OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENjA

                Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi sastoji se od osam poglavlja i 25 članova.

Osnovnim odredbama Predloga zakona (čl. 1-4) određeni su predmet zakona (član 1), značenje pojedinih izraza upotrebljenih u zakonu (član 2), načela delovanja (član 3) i pojam kritične infrastrukture (član 4). Definicije iz člana 2. odnose se na izraze koji se koriste u zakonu. Ukupno je obuhvaćeno osam izraza, počev od sektora kritične infrastrukture, pa do evropske kritične infrastrukture. Kod utvrđivanja definicija, uglavnom je korišćena prihvaćena međunarodna terminologija, uz odgovarajuća prilagođavanja pravilima i duhu srpskog jezika. Definisani su pojmovi i izrazi čije značenje nije na obavezujući način utvrđeno u nekom drugom propisu, a za potrebe pravilne primene i razumevanja rešenja sadržanih u ovom zakonu neophodna je njihova precizna definicija. Članom 3. Predloga zakona utvrđeno je ukupno pet načela. Član 4. određuje pojam "kritične infrastruktureˮ.

Drugo poglavlje nosi naslov Identifikacija i određivanje kritične infrastrukture i obuhvata čl. 5-7. Predloga zakona. Navedenim odredbama utvrđena je identifikacija kritične infrastrukture, određivanje kritične infrastrukture kao i obavezni sektori u kojima se kritična infrastruktura identifikuje i određuje, uz ostavljanje mogućnosti da ista bude određena i u drugim sektorima.

Treće poglavlje nosi naslov Zaštita kritične infrastrukture i obuhvata čl. 8-11. Predloga zakona. Navedenim odredbama je definisan Bezbedonosni plan operatora za upravljanje rizikom, pojam oficira za vezu i način njegovog imenovanja, kao i kritična infrastruktura u planskim dokumentima i način njenog tretiranja u istim. Takođe, propisano je da u slučaju ugrožavanja i oštećenja kritične infrastrukture, rukovođenje aktivnostima u nastalim okolnostima vrši Republički štab za vanredne situacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama.

                Četvrto poglavlje nosi naslov Evropska kritična infrastruktura i obuhvata čl. 12-16. Predloga zakona kojima se definiše evropska kritična infrastruktura, način određivanja evropske infrastrukture, zaštita evropske kritične infrastrukture, kao i način izveštavanja o evropskoj kritičnoj infrastrukturi i razmeni informacija o evropskoj kritičnoj infrastrukturi.

 Peto poglavlje nosi naslov Postupanje sa tajnim podacima i obuhvata član 17. Predloga zakona kojim se predviđa da se određeni podaci u vezi sa kritičnom infrastrukturom mogu odrediti kao tajni podaci u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka.

 Šesto poglavlje nosi naslov Nadzor i obuhvata čl. 18. i 19. Predloga zakona kojima je utvrđeno ko vrši nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, kao i ovlašćenja inspektora.

 Sedmo poglavlje nosi naslov Kaznene odredbe i obuhvata čl. 20. i 21. Predloga zakona kojima su propisane novčane kazne za prekršaje javnih preduzeća, privrednih društava i prekršaje drugog pravnog lica, kao i odgovornog lica u nadležnom državnom organu.

 Osmo poglavlje nosi naslov Prelazne i završne odredbe i obuhvata čl. 22-25. Predloga zakona kojima se predviđaju rokovi za donošenje podzakonskih akata, rok u kom su ministarstva u obavezi da dostave predloge kritične infrastrukture u svom sektoru, odloženu primenu odredaba Zakona koje se odnose na evropsku kritičnu infrastrukturu, kao i da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

IV.PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTVA

ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA

                Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

                Nove nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa ovim zakonom, neće iziskivati novo zapošljavanje, kao ni dodatna sredstva u budžetskoj 2018, 2019. i 2020. godini.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Usled sve češćih elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i akcidenata izazvanih ljudskim faktorom, potrebno je sistemsko reagovanje u zaštiti onih sistema, mreža i objekata koji su prepoznati kao kritična infrastruktura a čijim bi uništenjem ili oštećenjem moglo doći do ozbiljnih posledica po nacionalnu bezbednost, zdravlje i živote ljudi, imovinu, životnu sredinu, bezbednost građana, ekonomsku stabilnost, odnosno ugroziti funkcionisanje Republike Srbije, tj. njenih organa i organizacija. Saglasno navedenom, predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku kako ne bi došlo do nastupanja štetnih posledica po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 30.10.2018.
Naslov: Redakcija