Zakon o ozakonjenju objekata: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture daje odgovore na neka od pitanja o legalizaciji

Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture daje odgovore na neka od pitanja vlasnika nelegalno sagrađenih objekata.

* Sa vlasnikom trgovinske radnje u blizini moje kuće dogovorili smo se da mu ustupim slobodan plac da napravi lokal uz određene uslove oko kojih smo se usaglasili, a to su da sagradi lokal i da ga koristi deset godina bez ikakve nadoknade, a da posle tog perioda lokal ustupi meni u trajno vlasništvo. Oko izgradnje lokala vlasnik istoga se obavezao da obezbedi sve dozvole koje su potrebne. Oko ovih obaveza usmeno smo se dogovorili, a pisani ugovor ćemo napisati po izgradnji lokala. Kada je počeo da radi, insistirao sam da napišemo ugovor o dogovorenom, moj advokat je napisao ugovor koje sam dostavio i vlasniku lokala na uvid, a koji on još nije potpisao. Na moje konstantno insistiranje šta je sa ugovorom, odgovarao bi uvek da sačekamo još malo. U tom iščekivanju prošle su tri godine otkako on radi sa kasapnicom, površine 84 kvadrata. Što se tiče legalizacije, što sam ja insistirao on nije reagovao kao da to nije njegov problem. Pitam vas kako da ga primoram da potpišemo ugovor i da legalizuje objekat?

S obzirom na to da on radi tri godine u tom nelegalizovanom i neuknjiženom lokalu bez ikakvog ugovora, a izbegava da potpiše taj ugovor, može li na osnovu toga da ostvari vlasništvo nad tim placem i lokalom?

- Kako ste vi vlasnik zemljišta, objekat ne može biti ozakonjen bez vaše saglasnosti.

* Živim u stanu zgrade čija je izgradnja počela još 2004. godine, ali sam se u ovaj stan uselila tek 2010. godine i plaćam porez na imovinu. Htela sam da uknjižim stan, on je kupljen od investitora, ja sam prvi kupac, pa me zanima, osim ove takse od 5.000 dinara, da li je neophodan i izveštaj o zatečenom stanju?

- Ukoliko zgrada nema građevinsku dozvolu, potrebno je prvo ozakoniti zgradu, a tek potom sve posebne delove zgrade-stanove i lokale. Nadležni organ će utvrditi vrstu tehničkog dokumenta koji se mora izraditi, s obzirom na površinu i spratnost postojećeg objekta.

* Naš predmet legalizacije (potkrovlje u privatnoj kući) dobio je odobrenja i arhitekte i pravnika u Sekretarijatu za legalizaciju Grada Beograda još po prethodnom zakonu o legalizaciji. S obzirom na to da je legalizaciju podneo moj otac koji ma 85 godina i lošeg je zdravstvenog stanja, da li je moguće da se obrada predmeta ubrza?

Mi smo na samom početku dobili informaciju da predmeti idu redom, kako su zavedeni. Ali imajući u vidu zdravstvene okolnosti mog oca, siguran sam da postoji mehanizam da se predmet stavi u ubrzanu proceduru. Hteo bih da napomenem da sam pokušao putem mejla i telefonom da dobijem Gradski sekretarijat za legalizaciju, ali nažalost bezuspešno.

- U konkretnom slučaju nadležni organ je Sekretarijat za poslove legalizacije Grada Beograda i odgovor na postavljeno pitanje da li će i kada biti ozakonjen vaš objekat možete dobiti od nadležnog organa za ozakonjenje, odnosno Sekretarijata. Osim telefonskim putem, Sekretarijatu se možete obratiti i pisanim putem sa molbom za hitno rešavanje, uz obrazloženje zdravstvenog stanja vašeg oca i svih drugih okolnosti koje zahtevaju hitnost u postupanju.

* Posedujem montažni objekat (45 kvadratna metra, u kom se obavljaju ugostiteljske delatnosti) privremeno postavljen na opštinskoj parceli. U međuvremenu je istekla dozvola za postavljanje istog i istekao mi je ugovor o zakupu opštinskog zemljišta. Inspekcija mi je dostavila rešenje o potrebi da se taj objekat ozakoni. Interesuje me da li takav objekat može da se ozakoni, pod kojim uslovima i po kojoj ceni?

- Pošto je, kako navodite, reč o montažno-demontažnom objektu, takvi objekti nisu predmet ozakonjenja. Član 146 Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014) propisuje da postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), balon-hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovećih postrojenja na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.

* Imamo porodičnu kuću u Opovu površine 70 kvadratnih metara koja je legalizovana i uredno se plaća porez. Izgrađeno je još 70 kvadrata, tako da je sada površina kompletne kuće 140 kvadrata. Pored toga izgrađen je pomoćni objekat površine 35 kvadrata. Da li dograđeni deo kuće i pomoćni objekat podležu ozakonjenju i legalizaciji? Šta je potrebno preduzeti da bi se proces legalizacije pokrenuo?

- Dograđeni deo kuće i pomoćni objekat jesu predmet ozakonjenja. Kao vlasnik objekata, možete obavestiti nadležnu građevinsku inspekciju da imate objekat izgrađen bez građevinske dozvole, a isti će biti evidentirani i popisani, od strane građevinske inspekcije, u skladu sa Zakonom. Dalji postupak se nastavlja po službenoj dužnosti, a organ nadležan za ozakonjenje utvrdiće da li su ispunjeni prethodni uslovi za ozakonjenje u skladu sa novim Zakonom i zavisno od toga nastaviti postupak ozakonjenja. Ako su ispunjeni uslovi za nastavak postupka ozakonjenja, od nadležnog organa dobićete pismeno o daljem toku postupka i potrebnoj dokumentaciji.

* Izgradio sam kuću 2001. godine i ogradio je zidanom ogradom visine 90 cm. Kuću sam legalizovao 2005. godine, a za podizanje ograde po tada važećem zakonu nije bila potrebna građevinska dozvola niti odobrenje za gradnju. Po Zakonu o legalizaciji ograda nije bila predmet legalizacije. Sada je popisana ograda i inspektor je podneo zahtev za ozakonjenje, što smatram nezakonitim i kao prekoračenje ovlašćenja. Da li Ministarstvo stoji iza ovakvog rada inspekcije i da li je legalizacijom kuće ozakonjena i zidana ograda izgrađena u skladu sa važećim propisima?

- U zavisnosti od vrste ograde, zavisi i vrsta akta koji je potrebno pribaviti: ako se radi o žičanoj ili drvenoj ogradi - u tom slučaju nije potrebno pribavljati nikakav akt nadležnog organa, tako da navedene ograde nisu predmet ozakonjenja, dok je za izgradnju betonske ograde potrebno pribaviti rešenje iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014) i u tom slučaju ogradu je potrebno ozakoniti.