Zastava Bosne i Hercegovine

PREDLOG ODLUKE O VISINI MINIMALNE CENE RADA ZA PERIOD JANUAR-DECEMBAR 2022. GODINE: Vlada RS predlaže 35.012 dinara i uvećanje neoporezivog dela zarade na 19.300 dinara


Povećava se neoporezivi deo zarade sa 18.300 na 19.300 dinara, i smanjuju se doprinosi za PIO fond na teret poslodavca za dodatnih 0,5 odsto, rekao je ministar finansija Siniša Malinakon sastanka Socijalno-ekonomskog saveta (SES).

Ministar je rekao da je ovo samo nastavak produktivnih razgovora koje Ministarstvo finansija vodi sa predstavnicima poslodavaca i sindikata, i da je cilj tih sastanaka uspostavljanje socijalnog dijaloga i što veće minimalne zarade.

On je ukazao i da Ministarstvo predlaže olakšice poslodavcima koje podrazumevaju da neoporezivi deo zarada iznosi 19.300 dinara, umesto dosadašnjih 18.300 dinara. Pored te olakšice, Ministarstvo finansija predložilo da se doprinosi za PIO smanje za 0,5 odsto.

Mali je rekao da je Ministarstvo izašlo sa predlogom da se minimalna cena rada za 2022. godinu poveća za 9,4 odsto, što znači da se sa postojećih 32.000 dinara poveća na 35.012 dinara.

"Približavamo se toj granici od 300 evra za minimalnu zaradu. Podsećanja radi, 2010. godine minimalna zarada je bila 15.700 dinara, a danas smo za više od duplo od tog nivoa", rekao je Mali.

To je, kaže, pokazatelj da Vlada Republike Srbije iz godine u godinu minimalnu cenu rada povećava brže i više nego što je rast BDP-a.

Naveo je da je od 2017. godine, kada je završen proces fiskalne konsolidacije, minimalna zarada porasla za 52 odsto.

"Za samo četiri godine za 52 odsto je porasla minimalna zarada, rast BDP kumulativni je bio 17,3 odsto, dok je potrošačka korpa u tom periodu porasla za 10,3 odsto", rekao je Mali.

Istakao je da je za poslednje četiri godine minimalna zarada pet puta brže rasla nego minimalna potrošačka korpa.

Mali je naglasio da pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom u 2021. godini iznosi 81 odsto.

"Jasna je namera Vlade Republike Srbije da u što kraćem periodu izjednači minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpom", istakao je Mali.

Naglasio je da to govori i da je Vlada Srbije povećana daljem rasterećenju za poslodavce kada su porezi i doprinosi na zarade u pitanju.

To je rečeno na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta, kojem su pored ministra finansija Siniše Malog prisustvovali i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković i predsednik SSSS Ljubisav Orbović.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić rekao je da su poslodavci zadovoljni predlogom Ministarstva finansija.

"Svako od socijalnih partnera gleda da dobije za svoju stranu što više, dogovor je da svi socijalni partneri imaju puno razumevanje jedni za druge, a ono što je bitno jeste da svi socijalni partneri priznaju da je došlo do napretka i da vlada razume i radnike i poslodavce", rekao je Nenezić.

Ističe da svi znaju daje minimalna cena rada na nižem nivou nego što bi trebalo da bude i podsetio da socijalni partneri imaju dogovor da u narednih tri do pet godina izjednače minimalnu cenu rada sa minimalnom potrošačkom korpom.

"Ide se ka tome, već smo prebacili 80 odsto minimalne potrošačke korpe i nadamo se da ćemo se još više približiti tome", naveo je Nenezić i dodao da je bitno da se privreda ne uruši i da minimalac ne bude na teret poslodavaca.

Istakao je da se pregovori oko minimalne cene rada nastavljaju na sednici Socijalno-ekonomskog saveta 2. septembra.

"Nismo došli do nekog približavanja, nijedna strana nije potpuno zadovoljna, ali nijedna strana nije ni nezadovoljna", zaključio je Nenezić.

Izvor: Vebsajt B92, 27.08.2021.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija