Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: U slučaju kupovine robe od fizičkih lica pojedine odredbe Zakona nisu primenjive i organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete


Trgovci se često služe trikovima kako bi vas namamili u radnje, o tome postoje i studije. Međutim, i pored većine koja časno posluje u ovoj industriji, ima primera u zanimljivim načinima varanja potrošača. I kažnjivim, pre svega.

Potrošač D. O. koji je primetio trend kojim se služe vlasnici butika. Priča je proverena i ispostavilo se da je scenario prilično uigran.

Jedna prodavnica koja se bavi prodajom haljina i ostale ženske odeće i obuće, od svojih zaposlenih zahteva da proizvode koji se nalaze u ponudi u prodavnici šalju putem brze pošte.

Kupac posle toga ne dobije fiskalni račun kao dokaz o kupovini, a trgovac koji ga ne izda jednostavno na taj način ošteti državu i sve poreske obveznike. Dodatno, krajnji potrošač nije nikako zaštićen, odnosno nema mogućnost primene Zakona o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014, 6/2016 - dr. zakon i 44/2018 - dr. zakon - dalje: Zakon), da može ukoliko nije zadovoljan proizvodom, isti da reklamira i traži povraćaj novca. Nema nikakav dokaz o kupovini.

Problem kupca je što mu je, iako je kupio proizvod od pravnog lica, proizvod isporučilo fizičko lice koje je zaposleno u toj prodavnici.

- Trgovci na taj način ostvaruju visoku zaradu, a štete državu jer taje tako porez - kaže Marko Dragić, pravni savetnik pri Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS).

Prema njegovim rečima, ni brza pošta ne bi smela da uzima paket od fizičkog lica koji ne želi da ostavi kontakt podatke.

- Potrošač kasnije nema način da kontaktira prodavca jer nema broja telefona. Ostave nekada ime i prezime, ali se kasnije ispostavi kao lažno - kaže on.

On ukazuje da u slučaju kupovine robe od fizičkih lica pojedine odredbe Zakona o zaštiti potrošača nisu primenjive i organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete - zbog čega je i važno informisati se upravo zbog odredbi gde taj zakon može da štiti.

- Zakon prepoznaje trgovca kao registrovano pravno lice a potrošača kao fizičko lice. Kupovinom putem društvenih mreža, na primer, najbitnije je da se potrošač informiše da li trgovac posluje u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019), da li ima istaknut PIB, matični broj, sedište, odgovorno lice. Ako trgovac poštuje odredbe ovog Zakona u tom slučaju se radi od registrovanom trgovcu i u tom slučaju ukoliko dođe do nesaobraznosti proizvoda potrošač je zaštićen i svoja prava može da ostvaruje u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača - rekao nam je ranije Dragić.

Borba protiv sive ekonomije je na svim važnim agendama države, međutim, i pored kontrola, trgovci nađu način da izbegnu pravila. Time, oštećeni najviše budu upravo - kupci.

Poslednja analiza o obimu sive ekonomije u Srbiji pokazala je da je njen obim smanjen u prethodnih pet godina među registrovanim firmama sa 21,2 na 15,4 odsto BDP-a. Ipak, siva ekonomija je i dalje veliki problem, a država je 2017. i 2018. proglasila godinama borbe protiv nje.

Stručnjaci kažu da je teško utvrditi koliki je tačno obim sive ekonomije, ali navode da je u Srbiji dvostruko veći nego u zemljama Evropske unije.

Termin se primenjuje od sredine prošlog veka i označava rad koje nije prijavljen ili nije u skladu sa propisima, odnosno nije "na belo".

Firme koje ne prijavljuju radnike ili trgovci koji ne izdaju fiskalne račune neki su od aktera u sivoj ekonomiji. Osim što ne plaćaju poreze i doprinose, poslodavci koji rade u sivoj zoni utiču i na one koji rade legalno.

Izvor: Vebsajt Telegraf, 26.08.2021.
Naslov: Redakcija