Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O LOBIRANJU: Da bi došlo do lobiranja mora se zaključiti ugovor o lobiranju, u kome se navode ugovorne strane, predmet i cilj lobiranja, podaci o načinu i vremenu trajanja tog posla, ali i visina naknade koju lobista za taj posao prima. Takođe, predviđeno je da će lobista morati da dâ i izjavu o nepostojanju sukoba interesa


Vlada Republike Srbije nedavno je utvrdila Predlog zakona o lobiranju, o kome bi tokom jeseni trebalo da raspravlja parlament. Kada se to desi, Srbija će prvi put dobiti registar lobista, a biće poznato i ko, i u čije ime, na legalan način pokušava da utiče na državne ograne u donošenju odluka.

Osim toga, propisano je i ko uopšte može da se bavi lobiranjem, šta su obaveze lobiste, ali i sa kojim kaznama će se i on, ali i onaj ko koristi njegove usluge, suočiti ukoliko prilikom lobiranja ne bude poštovan zakon.

Suština je da bi ovaj zakon trebalo da omogući da potencijalni uticaj na donosioce odluka izađe iz "sive zone", odnosno da se prostor za korupciju značajno smanji.

Da bi došlo do lobiranja, biće neophodno da se zaključi ugovor o lobiranju, u kome će morati da budu navedene ugovorne strane, predmet i cilj lobiranja, podaci o načinu i vremenu trajanja tog posla, ali i visina naknade koju lobista za taj posao prima. Takođe, predviđeno je da će lobista morati da dâ i izjavu o nepostojanju sukoba interesa.

Lobisti će biti dužni i da pišu izveštaje, u kojima bi trebalo da stoje podaci o naručiocu lobiranja, predmetu lobiranje, kao i javnom funkcioneru na koji je vršen uticaj.

Nacrt predviđa da je lobirano lice, što je u najvećem broju slučajeva javni funkcioner (državni, lokalni), dužno da o ostvarenom kontaktu sa lobistom napravi izveštaj i da ga u roku od 15 dana ga dostavi Agenciji za borbu protiv korupcije. Ti podaci su, po potrebi, podložni proveri. O lobističkim kontaktima evidenciju je dužan da vodi i organ vlasti.

Obaveza funkcionera biće da Agenciji za borbu protiv korupcije prijave svaki kontakt sa pravnim ili fizičkim licem, koje pokuša da na bilo koji način utiče na donošenje zakona, odluka i drugih propisa.

Upravo su funkcioneri među onima koji bi mogli da se suoče sa kaznama ukoliko ne poštuju zakon o lobiranju, koji između ostalog predviđa da će platiti kaznu u visini od 30.000 do 200.000 dinara, ukoliko u roku od 15 dana Agenciji ne prijavi kontakt sa lobistima.

Takođe, predviđena je i novčana kazna za pravno lice u iznosu od 50.000 dinara do dva miliona dinara ako je lobiranje počelo pre zaključivanja ugovora o lobiranju. Istu novčanu kaznu platiće pravno lice ako Agenciji ne dostavi izveštaj o radu najkasnije do 31. januara tekuće za prethodnu godinu, ili ako Agenciji ne dostavi tražene podatke.

Predlog zakona predvideo je da lobiranje može da obavlja fizičko ili pravno lice, koje ima odobrenje za obavljanje lobiranja, koje izdaje Agencija za borbu protiv korupcije. Sa druge strane, naručilac lobiranja može da bude fizičko ili pravno lice u čijem interesu se vrši lobiranje. Da bi postala lobista, osoba mora da bude državljanin Srbije sa visokom stručnom spremom, koja nije osuđivana za krivična dela koje ga čini nedostojnim za obavljanje lobiranja. Takođe, moraće da završi i obuku za lobiste, i da poseduje odobrenje za obavljanje lobiranja koje će izdavati Agencija za borbu protiv korupcije.

Lobiranjem u Srbiji moći će da se bavi i osoba iz inostranstva, ali ako je registrovano za obavljanje lobiranja u državi čiji je državljanin.

Kada je reč o pravnim licima (firme, kancelarije), ona se mogu upisati u registar ako ima najmanje jednog zaposlenog lobistu, ako je upisano u registar privrednih subjekata, kao i ako odgovorno lice u privrednom društvu, odnosno udruženju nije osuđivano za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje tog posla.

U Predlogu zakona piše i šta se ne smatra lobiranjem, pa u te aktivnosti ne spadaju razne informacije i mišljenja o zakonima i drugim propisima koji su objavljeni u medijima, ali ni aktivnosti stručnjaka koji javno dostavljaju predloge i stručna mišljenja organima vlasti radi iniciranja, pripreme, razmatranja, usvajanja i davanja obrazloženja predloženih normativnih rešenja.

Lobiranje nisu ni građanske inicijative upućene organima vlasti na predložena zakonska rešenja, druge propise i akte, a to nisu ni aktivnosti funkcionera i zaposlenih u organima vlasti radi iniciranja, pripreme, razmatranja, usvajanja i davanja obrazloženja predloženih rešenja zakona, drugih propisa i opštih akata, ako se te aktivnosti obavljaju u skladu sa njihovim ovlašćenjima.

Inače, usvajanje zakona o lobiranju predviđeno je Akcionim planom za Poglavlje 23, kao i preporuke institucije Saveta Evrope - Grupe država za borbu protiv korupcije (GREKO).

Pre nepunih mesec dana ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da je donošenje ovog zakona jedna od antikoruptrivnih mera, istakavši da delovanje lobista treba da bude javno, transparentno, da se zna kod kog funkcionera odlaze i za šta lobiraju.

- Lobiranje nije protivzakonito i ovakav zakon već imaju mnoge zemlje, a da u tome prednjače Sjedinjene Američke Države. Taj zakon treba da utiče na prevenciju korupcije i borbu protiv korupcije - rekla je ona.

Izvor: Vebsajt Blic, L. Gedošević, 30.08.2018.
Naslov: Redakcija