U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: Smanjiti mogućnosti za sistemsku zloupotrebu paušalnog oporezivanja. Poreskim merama destimulisati angažovanje preduzetnika paušalaca za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca, u slučaju kada postoje uslovi da se sa izvršiocima takvih poslova zaključi ugovor o radu

Prema podacima Poreske uprave više od 116 hiljada pravnih lica porez plaća paušalno. NALED i Udruženje za razvoj preduzetništva pripremili su predloge izmene poreskog zakona. Traže da država ne povećava poresku obavezu, smanji administrativne poslove i omogući da što više pravnih lica bude u sistemu paušalnog oporezivanja. U Vladi kažu da se Zakon menja kako bi oporezivanje bilo pravičnije i bez sistemskih zloupotreba.

I-Ti sektor u Srbiji beleži godišnji rast izvoza od 40 odsto, a većina zaposlenih plaća porez paušalno. Traže da se utvrde jasni kriterijumi za paušalno oporezivanje.

"Ono što se trenutno dešava jeste da ljudi koji žive u istom gradu, prihoduju isti iznos novca, imaju različite iznose poreza u zavisnosti od toga ko im je poreski inspektor. Dosta zavisi od tog ličnog uticaja i mislim da je važno za sve ljude koji na taj način zarađuju da mogu da predvide koliki će njihovi porezi biti", kaže Zoja Kukić iz "Startit centra" Beograd.

Milan Šolaja, direktor "Vojvođanskog IKT klastera" kaže da je do sada mnogo toga zavisilo od inspektora i da je postojalo pet nekih faktora u svakoj opštini u Srbiji koji su mogli da koriguju stopu od 50 do 150 odsto.

Dešavalo se da kad neko registruje svoju delatnost u APR-u, ne zna da li će biti u sistemu paušalnog oporezivanja, kažu u Udruženju za razvoj preduzetništva koje okuplja dve i po hiljade firmi.

Cilj im je da podstaknu postojeće preduzetnike da 30 odsto svog vremena, koje gube na administraciju, ulože u posao. Traže da se napravi kompjuterski program, a ne da se svih 116 hiljada poreskih rešenja za paušalce piše ručno.

"Mi se zalažemo da imamo jedan automatizovan proces, jedan softver koji će omogućiti da svi oni preduzetnici u paušalu koji imaju iste polazne osnove imaju i ista poreska rešenja, i da se na ta poreska rešenja ne čeka preko tri meseca. Imali smo slučajeva da se čeka i dve godine", kaže Milivoje Jovanović iz "Udruženja za razvoj preduzetništva" u Nišu.

Ministarstvu finansija postavljena su pitanja po kojim kriterijumima će biti utvrđivana visina paušalnog poreza, koje delatnosti i zanimanja će moći da porez plaćaju paušalno, hoće li to povećati ili smanjiti njihove obaveze, i da li će uplata poreza biti pojednostavljena?

Odgovorili su da rade na više inicijativa za izmenu Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017 i 7/2018 - usklađeni din. izn.).

"Cilj navedenih inicijativa je da se smanji mogućnosti za sistemsku zloupotrebu paušalnog oporezivanja i dođe do pravičnijeg oporezivanja. Posebna pažnja usmerena je na inicijative da se poreskim merama destimuliše angažovanje preduzetnika paušalaca za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca, u slučaju kada postoje uslovi da se sa izvršiocima takvih poslova zaključi ugovor o radu", naveli su u Ministarstvu finansija.

Nije zvanično potvrđeno kada će predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana ući u Narodnu skupštinu, ali u medijima se spekuliše da će to biti jedna od tema jesenjeg zasedanja parlamenta.