ZAKON O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA: Institucije civilnog i vojnog sistema bezbednosti Srbije godišnje prikupe više stotina hiljada podataka o komunikaciji građana. Do podataka se često dolazi na netransparentan način i često bez odgovarajuće kontrole obrade ličnih podataka. Odlukom Ustavnog suda podaci o komunikaciji, predstavljaju lične podatke na koje se primenjuje opšti režim zaštite ljudskih prava i sloboda
Šer fondacija tvrdi da institucije iz civilnog i vojnog sistema bezbednosti Srbije godišnje prikupe više stotina hiljada podataka o komunikaciji građana u netransparentnoj proceduri i često bez odgovarajuće kontrole obrade ličnih podataka.
U tome im pomažu, kako navode u novoj analizi, kompanije koje pružaju usluge mobilne telefonije i interneta, a koje arbitrarno primenjuju važeće obaveze i samostalno procenjuju da li su zahtevi organa javne vlasti pravno osnovani.
Pojašnjavaju da su koristili godišnje izveštaje koje su kompanije mobilne telefonije dužne da dostavljaju službi Poverenika, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014).
"Ovu obavezu imaju i organi vlasti, iako su policija i tajne službe ove statističke podatke najpre okarakterisale kao tajne", navodi se u izveštaju fondacije.
Kako kažu, samo jedan operator mobilne telefonije, zabeležio je u 2016. godini skoro 300.000 samostalnih pristupa podacima o komunikaciji građana, te da je ta kompanija ujedno i jedina koja, u skladu sa Zakonom, prijavljuje samostalne pristupe organa vlasti svojoj mreži.
"Mada druga dva velika operatora izostavljaju samostalne pristupe iz svojih godišnjih izveštaja, Vojnobezbednosna agencija navodi da se "za pristup zadržanim podacima o elektronskim komunikacijama koriste pristupne aplikacije operatora VIP, Telenor, MTS i Telekom", navode u fondaciji.
Dodaju da je trend rasta vidljiv i u evidencijama državnih organa, pa je policija 2016. godine uputila ukupno oko 97.000 hiljada zahteva za pristup zadržanim podacima ili 20.000 zahteva više nego 2014. godine.
Podsećaju da odlukom Ustavnog suda podaci o komunikaciji, predstavljaju lične podatke na koje se primenjuje opšti režim zaštite ljudskih prava i sloboda.
Uprkos unapređenoj zakonskoj regulativi, procedure u ovoj oblasti i dalje su netransparentne, dok bi količina podataka o komunikaciji građana koja se obrađuje bez dovoljne kontrole trebalo da posluži kao signal da se treba pozabaviti ovom praksom, navode u Šer fondaciji.
Izvor: Vebsajt Novosti, 29.08.2017.Naslov: Redakcija