Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Veliki broj naslednika koji restitucijom očekuju imovinu ne pristaju na obeštećenje vrednosnim papirima za oduzetu imovinu. Mreža za restituciju najavljuje pokretanje tužbe zbog spornih zakonskih rešenja koja onemogućuju građane da vrate oduzetu imovinu, a u Agenciji za restituciju naglašavaju da ne postoji treća opcija


Najveći broj građana koji restitucijom potražuju imovinu oduzetu njihovim precima posle Drugog svetskog rata neće prihvatiti da umesto nekretnina i zemljišta dobiju vrednosne papire (obveznice) koji će biti emitovani tokom narednih 12 godina.

Mreža za restituciju najavljuje pokretanje tužbe zbog spornih zakonskih rešenja koja onemogućuju građane da vrate oduzetu imovinu, a u Agenciji za restituciju naglašavaju da ne postoji treća opcija.

Svim građanima kojima imovina ne može da bude vraćena u naturi biće ponuđeno obeštećenje, a ukoliko na njega ne žele da pristanu, ostaće kratkih rukava.

Iako su u Agenciji za restituciju najavili da će sledeće godine početi emitovanje obveznica, još nije poznat ni okvirni iznos obeštećenja kojem se građani mogu nadati. Vlada Republike Srbije trebalo bi sledećeg meseca da donese Uredbu kojom će biti utvrđeni izgled i vrednost obveznica, kao i visina koeficijenta na osnovu kojeg će biti izračunat iznos obeštećenja. Iako je do 30. juna Vlada trebalo da završi ovaj posao, o ovoj temi nije bilo reči na dosadašnjim sednicama izvršne vlasti.

Agencija za restituciju do sada je pripremila oko hiljadu rešenja o pravu na obeštećenje u novcu, a vrednost potraživane imovine utvrđena je na osnovu podataka Poreske uprave. Međutim, bez obzira na tržišnu vrednost potraživane imovine, maksimalni iznos obeštećenja iznosiće pola miliona evra. Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, prošle nedelje je izjavio za medije da ni mnogo bogatije države od Srbije nisu bile u mogućnosti da građanima isplate nadoknadu koja u potpunosti odgovara vrednosti imovine.

Za sada je izvesno da će iznos isplaćene naknade biti manji od tržišne vrednosti oduzete imovine, a država je najavila da će za ovaj posao izdvojiti dve milijarde evra. Međutim, prema podacima iz Mreže za restituciju, novac još nije obezbeđen.

Mile Antić, predstavnik ovog udruženja, objašnjava da od 2004. godine postoji Fond za restituciju, u koji je trebalo da se sliva novac do privatizacije i konverzije (pretvaranja prva korišćenja zemljišta u pravo svojine).

Prema podacima Uprave za trezor Ministarstva finansija, u ovaj fond je tokom prošle godine uplaćeno oko 4,7 miliona evra. Iako predstavnici vlasti kažu da je trenutno za isplatu obeštećenja obezbeđeno oko 100 miliona evra, to je samo dvadesetina neophodnog novca. To znači da država nema novca čak ni za isplatu prve godišnje rate – upozorava Antić.

Prema važećem Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US), obveznice bi trebalo da budu isplaćivane do 2030. godine, u godišnjim ratama, a starijima od 70 godina obeštećenje mora biti isplaćeno u roku od pet godina.

"Obveznice se emituju u nematerijalnom obliku, bez kupona, pojedinačno za svaku godinu, glase na ime, prenosive su, a isplaćuju se u evrima", navedeno je u ovom Zakonu.

Antić naglašava da je sada jasno da će isplata obeštećenja biti finansirana iz budžeta, tačnije novcem svih građana Srbije.

Došli smo do apsurdne situacije jer će sada država uzimati novac od moje porodice, kao i od svih ostalih koji potražuju imovinu, kako bi obezbedili novac za isplatu obeštećenja za našu imovinu. Ne poznajem nikoga ko će prihvatiti ovakvo rešenje. Ne možemo pristati na mrvice sa stola dok pojedinci postaju vlasnici državnog zemljišta ili ga koriste bez adekvatne naknade – ističe Antić, dodajući da će pravdu sigurno potražiti i na međunarodnim sudovima.

On naglašava da država možda nema dovoljno stanova i kuća kako bi vratila potraživane nekretnine, ali da raspolaže stotinama hiljada hektara poljoprivrednog i šumskog zemljišta.

Ukoliko nekome ne može da bude vraćen stan jer je otkupljen ili je na parceli njegovog dede izgrađena zgrada, država može da mu ponudi parče zemlje ili šumu slične vrednosti. Na ovu ponudu građani bi pristali, jer će tako dobiti konkretnu imovinu koju mogu da prodaju i dobiju novac – naglašava predstavnik ovog udruženja koje okuplja stotine građana koji potražuju oduzetu imovinu.

On dodaje da Zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006) propisuje takozvanu zamensku restituciju, tako da umesto zgrade koja im je oduzeta crkvama može da bude ponuđena neka druga nepokretnost slične vrednosti.

Izvor: Vebsajt Politika, J. Popadić, 28.08.2017.
Naslov: Redakcija