MEĐUNARODNI SUD U ŽENEVI: Srbija da plati 40 miliona dolara obeštećenja zbog RTB Bora

Srbija mora da plati grčkoj kompaniji Mitilineos oko 40 miliona dolara nadoknade zbog RTB Bora, odlučio je sud u Ženevi.

To je epilog arbitražnog spora koji je pokrenut 2012. godine.

Međunarodni sud sa sedištem u Ženevi presudio je da Srbija prekršila svoje obaveze prema Grčkoj i kompaniji Mitilineos.

Grčka kompanija tražila je odštetu od 65 miliona dolara, koliko je RTB Bor navodno dugovao toj grčkoj kompaniji.

Kompanija, na čijem je čelu Evangelos Mitilineos, iskoristio je klauzulu iz ugovora sa RTB po kojoj je "u slučaju spora nadležan sud u Atini", presavio tabak i namirenje dugova od najvećeg srpskog proizvođača bakra i zlata zatražio pred sudom pre nekoliko godina.

Podsetimo, menadžment RTB je sa Mitilineosom 1998. godine, za vreme sankcija, potpisao ugovor o strateškom partnerstvu. Po tom dokumentu, Grci su za kupovinu rezervnih delova i obrtna sredstva uložili 16,9 miliona dolara. U planu je bila i izgradnja nove Topionice vredne 130 miliona dolara.

Uz to, "Mitilineos" je u metalurške pogone borske kompanije na preradu dopremao i koncentrat bakra. Međutim, oko 4.000 tona crvenog metala, dobijenih topljenjem te sirovine, umesto da se vrati Grcima, tokom 2000. godine iskorišćeno je za isplatu plata radnicima Basena.

Međunarodni arbitražni tribunal je u višegodišnjem arbitražnom postupku koji je pokrenula kompanija Mitilineos protiv Srbije, a povodom RTB Bora, doneo presudu u korist ove grčke kompanije koja traži obeštećenje.

Kako navodi Mitilineos, ne precizirajući o kom je arbitražnom sudu reč, tribunal je presudio da država Srbija isplati grčkoj kompaniji naknadu u iznosu od 40 miliona dolara.

Saradnja Mitilineosa sa srpskom kompanijom RTB Bor, koja datira od početka 1996. godine, bila je jedna od vodećih poslovnih inicijativa grčke firme u sektoru trgovine metalima, navodi se u saopštenju i dodaje da je RTB jedan od najvećih metalurških i rudarskih kompleksa za vađenje i proizvodnju bakra u svetu, koji je pod kontrolom države Srbije.

"RTB Bor je 2004. godine počeo da ne ispunjava obaveze prema Mitilineosu, prestao je sa otplatama u novcu i metalu, iako je od Mitilineosa imao značajne avansne uplate i finansiranje unapred obrtnog kapitala, kao i bakarnu rudu za preradu koja je pripadala Mitilineosu", piše u saopštenju.

Navodi se da je, uporedo, Vlada Republike Srbije usvojila niz zakonskih i administrativnih mera kojima je u suštini ratifikovano kršenje obaveza preduzeća u državnom vlasništvu, zabranjujući plaćanje ranije nastalih obaveza bez prethodnog odobrenja Vlade, kao i prinudne mere poverilaca da traže ispunjavanje njihovih obaveza.

Mitilineos je, imajući u vidu višemilionsku investiciju koja se uništava i nemogućnost da se obrati domaćim sudovima u Srbiji, prvo, otpisala iz svojih računovodstvenih knjiga i bilansa svoje obaveze iz srpske državne državne kompanije RTB Bor, štiteći svoje akcionare (po cenu miliona evra) i, drugo, pozvala se na zaštitu međunarodnog ugovora koji je Grčka 1998. godine potpisala sa Jugoslavijom o promociji reciprociteta i zaštiti investicija (BIT).

Mitilineos je podneo tužbu protiv srpske države u skladu sa procedurom predviđenom tim međunarodnim ugovorom, pred arbitražnim tribunalom koji su činili Klaus Sak, nemački državljanin, dr. Doak Bišop, američki državljanin, i Mirko Vasiljević, srpski državljanina, kao koarbitri.

Međunarodni tribunal je, kako se navodi u saopštenju grčke kompanije, presudio da je "kroz niz zakonskih mera od 2004. do 2012. godine, koje su RTB Boru davale imunitet od prinudne naplate pod izgovorom restrukture / privatizacije, koje se nikada nisu dogodile, Srbija (a) indirektno eksproprisala bez nadoknade Mitilineosovu investiciju, i (b) osujetila legitimna i razumna očekivanja Mitilineosa kao investitora da će dobiti pošten i pravedan tretman od države Srbije".

"Na taj način, država Srbija je prekršila svoje međunarodne obaveze prema Grčkoj i Mitilineosu koje proističu iz međunarodnog ugovora. Određena je kompenzacija u rasponu od 40 miliona američkih dolara. Arbitražna odluka rešava jedno od poslednjih važnih otvorenih pitanja Mitilineosa na najbolji način, dodatno poboljšavajući znatnu likvidnost ostvarenu uspešnom emisijom obveznice od 300 miliona evra u junu, i pozitivnim mesečnim tokom gotovine u sada objedinjenoj kompaniji (metalurgija, specijalizovana energetska izgradnja, energetika i prirodni gas", zaključuje se u saopštenju grčke kompanije.