PREDNACRT ZAKONA O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Predviđeno je osnivanje "koordinacionog tela" koje će činiti posebno obučene sudije, predstavnici centara za socijalni rad, psiholozi. Ukoliko se utvrdi da je neko od učesnika postupka svesno doneo odluku koja nije u skladu sa zaštitom žrtve i kažnjavanja nasilnika moraće da odgovara

Nasilnik koji udari supružnika ubuduće će hitno biti iseljavan iz porodičnog doma. Sudskoj odluci o iseljenju, prethodiće odvođenje nasilnika u policijsku stanicu, procena rizika koju radi policijski službenik posebno obučen za borbu protiv nasilja u porodici, a potom i pokretanje krivičnog postupka protiv njega.

Nacrt zakona o sprečavanju nasilja u porodici kojim se ovakva rešenja predviđaju, trebalo bi da se nađe pred Vladom Republike Srbije na njenom prvom narednom zasedanju. Ovaj zakon, prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu pravde Radomira Ilića, donosi mnogo novina koje bi trebalo da utiču na smanjenje nasilja između supružnika. Ono što je važno, naglašava on, jeste da relevantni državni organi neće reagovati samo kada se nasilje dogodi, već i kada postoji sumnja na to.

– Novi zakon daje policiji kojoj je prijavljeno nasilje, ovlašćenje da izda naredbu kojom se nasilniku zabranjuje povratak u porodični dom na 48 sati. U slučaju da nasilnik (muškarac ili žena) ne živi sa žrtvom, policijski službenik može u skladu sa zakonom, da mu na isti vremenski period, izrekne zabranu prilaska. Istog trenutka kada nasilniku uruči pismenu potvrdu o izrečenoj meri, policijski službenik je dužan da o izvršenom delu obavesti javnog tužioca koji u roku od 24 časa treba od suda da zatraži produženje izrečene mere na 30 dana. U istom vremenskom periodu, sud je dužan da odluči o predlogu tužioca – objašnjava državni sekretar.

Iako je tužilac "prvi čovek istrage", on u slučajevima porodičnog nasilja neće biti jedini učesnik pokrenutog postupka. Za isti sto, kada se budu donosile odluke, sešće članovi "koordinacionog tela" koji će, kako se navodi u Prednacrtu zakona o sprečavanju nasilja u porodici, činiti sudija, predstavnici centra za socijalni rad, psiholozi... Svi oni prethodno će proći specijalizovanu obuku za borbu protiv nasilja u porodici. Prema Ilićevim rečima, cilj ovog tela nije samo da "usmeri" predmet da ide pravilno kroz krivični ili parnični postupak, već i da pomogne žrtvama.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde objašnjava da će se odluke donositi glasanjem i da će svaki od članova "koordinacionog tela" potpisivati zapisnik sa većanja. Ukoliko se utvrdi da je neko od njih zloupotrebio poziciju na kojoj se nalazi i svesno doneo odluku koja nije u skladu sa zaštitom žrtve i kažnjavanja nasilnika – odgovaraće.

– Tužilac koji je do sada mogao, stupanjem na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, moraće da pokrene postupak protiv nasilnika i to po Porodičnom zakonu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) i po Zakoniku o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014). Cilj novih rešenja je da spreči nasilje u porodici, a počinioce što strože kazni – kaže Ilić.

Zakon će, u tačno propisanim slučajevima, davati veća ovlašćenja i sudijama za prekršaje. U slučaju da nasilnik prekrši izrečenu meru, odnosno vrati se u porodični stan ili priđe žrtvi, prekršajni sudija će protiv njega pokrenuti postupak u kojem može da mu se izrekne kazna zatvora do 60 dana. Ako okrivljeni uloži žalbu na ovu odluku, ona neće odložiti njegov odlazak iza rešetaka jer žalba ne odlaže izvršenje.

Gde će nasilnik udaljen iz porodičnog doma boraviti, država nije predvidela jer, kako Ilić navodi, ona nije svemoguća. Praksa razvijenijih zemalja koje, prema njegovim rečima godinama imaju zakone o sprečavanju nasilja u porodici, pokazala je da odluka o smeštanju nasilnika na mesta posebno predviđena za to (samački hoteli, posebni objekti...) nije dobra.

Upitan kako će se obezbediti puna primena novog zakona, Ilić objašnjava da on spada u "zakone priručnike" koji treba da upute državne organe kako da primenjuju propise i kako da po njima postupaju u kratkom vremenskom periodu.

Prema rečima državnog sekretara u planu je formiranje registra nasilnika. Ne samo onih koji su osuđeni, već i onih koji su "samo" prijavljeni za nasilništvo.

– Cilj ovog registra jeste da kada neko dođe pred sud zbog nasilja u porodici, a brani se da to nije učinio, nadležni imaju dokaz da je već prijavljivan – objašnjava Ilić.