ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Penzijski staž iskazan u godinama, mesecima i danima može iznositi najviše 45 godina
Zaposlenima koji rade duže od 45 godina, (primera radi 47 ili 48 godina), te dve ili tri godine neće ulaziti u osnovicu za obračun penzija. Bez obzira na to da li im je poslodavac uplaćivao doprinose za to vreme.
Naime, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 i 46/2019 - odluka US) izričit je po ovom pitanju i član 68 jasno kaže da se "penzije obračunavaju na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji. Odnosno, penzijski staž za obračun visine penzije može iznositi najviše 45 godina".
U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kažu, da je plaćanje doprinosa regulisano Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 - usklađeni din. izn.) i važi za sva lica koja su uključena u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Shodno tome, činjenica da osiguranik ima više od 45 godina radnog staža nije od uticaja na obavezu plaćanja doprinosa.
Upravo je ovaj slučaj bio povod da se "Politici" javi čitalac koji pokušava da i preko medija ispravi nepravdu prema svima koji su pošteno odužili radni vek, kao on. Jer, da je znao, dodaje, da radi za džabe, otišao bi pre tri godine u punu starosnu penziju.
Kaže da je od 48 godina radnog staža 11 imao beneficije, dok je radio s opasnim materijama, a da je ostatak 37 popravljao autobuse. Pre tri meseca odlučio je da se penzioniše ne računajući na to da je "preradio".
Začudio se, međutim, kada je saznao da mu se poslednje tri godine ne računaju u penziju, bez obzira što je poslodavac za sve to vreme plaćao doprinose, jer je imao potrebu za ovom vrstom majstora, kao i da su te pare, što se njegove penzije tiče, propale.
Da se s navršenih 45 godina radnog staža penzionisao, pa ponovo zasnovao radni odnos zbog potrebe poslodavca sve bi bilo u redu. Jer bi ga poslodavac ponovo prijavio i uplaćivao doprinose, a on bi dobijao platu i penziju. Da bi kada više ne bude radio mogao ponovo da podnese PIO fondu zahtev za preračun penzije, što bi mu možda i povećalo prvobitni iznos na čeku.
Nije mu jasno gde završava taj novac od uplaćenih doprinosa, pa pita i šta je s onim radnicima koji napune 65 godina života a uplaćivali su 14 ili 14,5 godina doprinose, što nije dovoljno da se penzionišu. Da li taj novac propada za one koji su ih uplaćivali i oni ne mogu da se penzionišu.
U ovom slučaju, Zakon je propisao, da ne prestaje svaki staž samim tim što je neko napunio 65 godina starosti, pa prema odredbi člana 175 tačka 2 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i minimum 15 godina staža. I to pod uslovom da se zaposleni i poslodavac drugačije ne dogovore.
Ovi uslovi su kumulativni, što znači da radni odnos ne mora da prestane kad neko proslavi 65. rođendan. Naprotiv. Za zaposlene, koji su u radnom odnosu i posle 65. godine, poslodavac je u obavezi da, kao i do tada, uplaćuje doprinose za PIO na osnovu kojih se utvrđuje ukupan staž. Osim toga Zakonom o PIO nije propisano da osiguranik po bilo kom osnovu zaposlenosti, bilo da je reč o samostalnim delatnostima ili poljoprivrednim, prestaje da radi s navršenih 65 godina, kažu u PIO fondu.
Izvor: Vebsajt Politika, J. Petrović-Stojanović, 28.07.2019.Naslov: Redakcija