PRAVILNIK O IZMENAMA PRAVILNIKA O UTVRĐIVANJU PROGRAMA MERA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTINJA ZA 2019. GODINU: Ukida se vakcinacija protiv klasične kuge svinja

Od 1. oktobra svinje sa najvećeg broja farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične kuge svinja (KKS) što domaćim proizvođačima, u dogledno vreme, otvara put za plasman mesa na tržište Evropske unije.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potpisao je Pravilniko izmenama Pravilnika o utvrđivanju programa mera zdravstvene zaštite životinja za 2019. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2019), kojim se uvodi rejonizacija. Na ovaj način praktično će biti obustavljena vakcinacija svinja u onim delovima Srbije predviđenim Pravilnikom.

– Najverovatnije je da će vakcinacija ostati samo na južnim padinama Fruške gore, Morovićke šume, gde se ta bolest sporadično pojavljuje kod divljih svinja, koje eventualno mogu biti prenosioci. U ostalim delovima zemlje biće obustavljena, pogotovo na zaštićenim farmama, gde ćemo dozvoliti prekid vakcinacije – rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Kako je istakao, sa prestankom vakcinacije Srbija će moći da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, posle čega bismo mogli da dobijemo dozvolu za izvoz svinjskog mesa u Evropsku uniju. Ovom odlukom naša zemlja ispunjava i jednu od obaveza iz Poglavlja 12 (Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika).

Prema nezvaničnim informacijama, vakcinacija svinja protiv ove bolesti počela je u Srbiji pre tridesetak godina, ali je u poslednjih 15 država organizovano sprovodi. U Srbiji je godišnje protiv ove bolesti vakcinisano između 2,8 i 2,9 miliona svinja (i revakcinisano oko 1,2 miliona). Za nabavku vakcina i sprovođenje mera zdravstvene zaštite od 2006. do danas potrošeno je oko 8,3 milijarde dinara.

Međutim, sticanje statusa zemlje slobodne od klasične kuge, bez vakcinacije, zahteva potpunu primenu mera kojima se potvrđuje da virus ne cirkuliše u populaciji svinja u zemlji, ni kod domaćih, ni kod divljih svinja. Prema iskustvima drugih država, to može da potraje i nekoliko godina.

– Istina je da sve to zahteva određeni vremenski period, ali moramo da počnemo. Što se tiče trgovanja sa Evroazijskom unijom moći ćemo da tražimo da nam dozvole transport preko teritorije EU, što je velika pogodnost za proizvođače zbog smanjenja troškova – rekao je ministar poljoprivrede i dodao da "ukoliko postoji volja, Srbija bi takvu dozvolu mogla da dobije odmah". On je istakao da je ova odluka upravo najznačajnija za trgovinu.

Podsećamo, Srbija zbog vakcinacije protiv KKS trenutno ne može da izvozi svinjsko meso u EU, ali je odobren izvoz proizvoda od ove vrste mesa koji su prošli termičku obradu.

Zbog toga na ovaj potez države proizvođači svinjskog mesa čekaju već godinama i do sada su se naslušali obećanja. Nezadovoljni zbog rampe koju je EU zbog vakcinacije spustila za naše meso upozoravali su da je nemogućnost države i struke da se izbori sa ovim problemom glavni razlog pada proizvodnje i ogromnog gubitka farmera.

Osim sve veće konkurencije na tom tržištu, i nestabilnog kursa rublje, još jedan od razloga drastičnog pada izvoza svinjskog mesa u Rusiju, od 2014. godine, upravo je bila nemogućnost transporta preko teritorije unije. Jer, ne samo da nismo mogli da izvozimo meso, već nam je bio zabranjen i prevoz preko njihove teritorije. Umesto da smo skraćivali put transportom kamionima drumskim saobraćajem, proizvođači su bili prinuđeni da robu šalju do Luke Bar železnicom, a potom su kontingenti putovali brodom praktično preko pola sveta. To znatno podiže cenu i naše meso čini nekonkurentnim na ruskom tržištu. Ranije istraživanje pokazalo je da u najidealnijim uslovima prevoz svinjskog mesa do Rusije traje 13 dana. Toliko je potrebno da kontingent stigne najpre kamionima iz Srbije do Bara, a potom morskim putem, oko Evrope, do luke u Sankt Peterburgu. Za to vreme, prema računici proizvođača, meso pređe oko 7.600 kilometara i u jednom delu čak plovi kroz vode Atlantskog okeana. Kada nam bude bio dozvoljen drumski prevoz, od iste destinacije delilo bi nas manje od 2.500 kilometara, a putovanje bi trajalo samo dva do tri dana.

Utvrđeno je da virus, koji izaziva KKS, može da opstane i nekoliko godina u zamrznutom mesu svinja. Najčešći način prenošenja je promet svinja u inkubaciji, ali se širenje bolesti vezuje i za kontakt s ljudima, transportnim vozilima, ishranu pomijama, kontakt s divljim svinjama.

Izvor: Vebsajt Politika, Ivana Albunović, 23.07.2019.
Naslov: Redakcija