Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PRESAĐIVANJU LJUDSKIH ORGANA: Organi sa preminule osobe mogu se uzeti radi presađivanja ukoliko se punoletna, poslovno sposobna osoba nije pre smrti tome usprotivila, kao i njegovi članovi porodice: roditelji, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete. Ukoliko preminula osoba nema porodicu, pristanak o doniranju organa daje pobočni srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva, odnosno braća i sestre


Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o presađivanju ljudskih organa ("Sl. glasnik RS", br. 57/2018 - dalje: Zakon), čime se svaka punoletna osoba definiše kao potencijalni donor. U celoj priči, ipak, porodica preminulog ima poslednju reč.

Ovim Zakonom sistemski se rešava oblast doniranja organa, a ključna novina je jednostavniji postupak pristanka, jer se svaka punoletna osoba smatra potencijalnim donorom. Ljudi koji potencijalno spadaju u grupu donora su samo oni koji su pretrpeli teške povrede mozga, dok su im ostali organi vitalni i u funkciji. To ipak ne znači da će svi po svaku cenu svoje organe nakon moždane smrti donirati nekome. Naprotiv, svako ko ne želi da bude donor, to treba da prijavi Upravi za biomedicinu, usmeno ili pismeno. Čak i da se odlučite da budete donor, ukoliko se nakon moždane smrti vaša porodica tome usprotivi, doktori ne smeju da obave transplantaciju.

Iako novi zakon sa sobom ne nosi ništa loše, čini se da su se svi izdašno potrudili da javnosti bude predstavljen upravo suprotno.

Naša zemlja je skoro na samom dnu zemalja po broju donora, samo šest na milion stanovnika. Lošije stanje je u Rusiji i Turskoj, dok su u našem okruženju svi bolji, a naročito Hrvatska i Slovenija.

U proces je uključeno mnogo ljudi. Prvo doktori konstatuju moždanu smrt. Zatim druga ekipa doktora od najbližih srodnika preminulog traži saglasnost za transplantaciju. Pored pristanka rodbine, doktori moraju da provere i da preminuli pacijent nije na listi nedonora.

Prof. dr Marina Savin, sa Klinike za nefrologiju KCS, objašnjava da doktori koji su sa pacijentom ni ne vide porodicu preminulog.

- Ja ne znam ko je porodica, da li su to roditelji, supružnik, deca... Meni se samo kaže da li je saglasnost dobijena ili ne. Nakon toga, imamo kratak period za procenu da li bubrezi uopšte mogu da se koriste. Nije apriori kad god je moždana smrt da je neko donator, jer nekada organi nisu u dovoljno dobrom stanju, te samim tim ni transplantacija nije bezbedna - kaže prof. Savin.

S druge strane, ističe profesorka, nekada se desi da mlada osoba doživi moždanu smrt od posledica saobraćajne nesreće, a porodica bude izričita u tome da ne dozvoli transplantaciju.

Građani neretko mešaju moždanu smrt sa komom. Upravo zbog toga se poslednjih dana mogu čuti komentari poput: "A šta ako bi se pacijent probudio iz moždane smrti". Moždana smrt nije koma već stanje takvog oštećenja mozga u kome nema mogućnosti bilo kakvog oporavka.

Postoje preduslovi za proglašenje moždane smrti.

- Na skeneru mozga mora se videti ili masivno krvarenje sa razaranjem najvažnijih moždanih struktura ili veliki otok mozga, kao posledica povrede, ili tumor koji nije moguće operisati, a koji je doveo do prestanka disanja kod pacijenta - objašnjava prof. dr Danica Grujičić, načelnica Odeljenja za neuroonkologiju KCS.

Ukoliko uzrok moždane smrti nije jasan, dodaje prof. Grujičić, moraju se isključiti sva ona stanja koja liče na moždanu smrt kao što su smrzavanje, trovanje različitim lekovima ili sredstvima, poremećaji metabolizma, povrede vratne kičme, zapaljenski procesi mozga...

- Klinički kriterijumi za proglašenje moždane smrti su odsustvo otvaranja očiju, ispuštanja bilo kakvog zvuka i bilo kakve reakcije na grube draži na rukama i nogama, ukočene i široke zenice koje ne reaguju na svetlost, ugašeni svi refleksi moždanog stabla, odsustvo spontanog disanja - ističe prof. Grujičić.

A da bi se uopšte ušlo u proceduru proglašavanja moždane smrti, svi parametri krvi moraju biti normalni. Moždana smrt se ne sme proglasiti ukoliko je nizak arterijski krvni pritisak.

- Osobi koja se proglašava moždanom mrtvom, moraju se dati pre proglašavanja moždane smrti svi lekovi kao da se očekuje oporavak. Tek tada, ako su ispunjeni svi navedeni uslovi, može se pristupiti postavljanju dijagnoze moždane smrti - kaže prof. Grujičić.

Takođe se radi i testiranje sa tačno određenom koncentracijom čistog kiseonika, doktori proveravaju da li će se pojaviti spontano disanje i pored postojećeg oštećenja ili ne. Testiranje se radi u tačno određenim intervalima i nikada se ne proglašava moždana smrt dok se ne ispoštuju vremenski intervali. Nikada se definitivno proglašenje moždane smrti ne dešava odmah kada se na nju posumnja.

- Lekari koji postavljaju dijagnozu moždane smrti nisu uključeni niti u lečenje pacijenta, niti u transplantacioni program, što znači da su to dva potpuno nezavisna lekara koji objektivno i nezavisno od onih koji su lečili pacijenta ili onih koji treba da uzmu organe, postavljaju dijagnozu moždane smrti - objašnjava prof. Danica Grujičić.

Pored ovih kliničkih znakova moždane smrti, uvek se uradi i EEG-snimanje koje pokazuje električnu aktivnost moždanih ćelija. EEG ravna linija označava smrt moždanih ćelija, kao što EKG ravna linija označava prestanak rad srca. Kada se isključe svi mogući uzroci i stanja koja liče na moždanu smrt, ravna linija EEG-a je potvrda same moždane smrti, i to je stanje iz kog apsolutno povratak nije moguć.

- U našim uslovima u postavljanje dijagnoze moždane smrti su uključeni lekari koji leče pacijenta i koji prvi posumnjaju da je do moždane smrti i pored kompletne terapije došlo. Potom se u dokazivanje moždane smrti uključuju anesteziolozi-intenzivisti i neurolozi. Nemoguće je postaviti dijagnozu moždane smrti bez konzilijarnog zaključka - kaže prof. Grujičić.

Iz stanja moždane smrti sa ravnom linijom na EEG-u nikada se niko nije oporavio. Čak iako se nastavi upotreba aparata za disanje kod onoga kod koga je dijagnostifikovana moždana smrt, pre ili kasnije - kod nekoga posle par dana, kod nekoga posle par nedelja, kod nekoga i duže, dolazi sigurno do prestanka rada srca i onoga što zovemo klinička smrt.

Izvor: Vebsajt Blic, Andriana Janković, 29.07.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija