Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAVILNIK O NAČINU DRŽANJA PASA KOJI MOGU PREDSTAVLJATI OPASNOST ZA OKOLINU: Problem incidenata nastalih zbog držanja opasnih pasa treba rešavati predupređivanjem a ne saniranjem posledica, smatraju stručnjaci


- Problem držanja pasa deluje banalno i nevažno, a ispao je jedan od najvećih problema lokalnih samouprava - priča Elvir Burazerović, direktor Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama "Orka".

Pre svega bitno je fokusirati se na predupređivanja posledica, smatra on, a da li je narav psa najvećim udelom usmerena odgojem je već mnogo puta ispričano.

- Imamo užasne posledice, pored takvih užasnih slučajeva i stanje straha, ali i druge povrede. Sistem nije našao snage i mudrosti da tome stane na put i vidimo manifestacije toga - objašnjava Burazerović.

Burazerović za "Blic" iznosi podatke najnovijeg istraživanja "Orke", prikupljene detaljno i dugim radom, iz svih opština u Srbiji.

- Opštine plaćaju neverovatne iznose. U poslednjih šest godina 25 miliona evra isplaćeno je u Srbiji za odštetu zbog ujeda napuštenih pasa. Veliki broj od toga je od strane poznatih vlasnika, ali nisu zavedeni u centralni registar - napominje Burazerović.

Problem centralnog registra je, prema njegovim rečima, to što je u celosti nefunkcionalan.

- Primer je opšina Bogatić, gde je "Orka" utvrdila sistemom "od vrata do vrata" da ima 9.000 poznatih vlasnika, a svega 400 u registru. Iz godine u godinu raste broj prihvatilišta, a istovremeno i ujedenih osoba i odšteta - daje Burazerović kao primer.

- Odgovornost između republičkog nivoa i lokala se prebacuje i to bi trebalo urediti. Trebalo bi da se prave prihvatilišta, hvata i zbrinjava, ali to je lečenje posledica. Kažnjavati vlasnike, masovna sterilizacija registraciju u ruke republike i da napuštanje bude krivično delo. Registar treba da bude funkcionalan i da se apdejtuje - dodaje on.

Opasnim psima se smatraju pitbul terijeri, staford terijeri, američki staford terijer i mini bul terijer, kao i mešanci ovih vrsta, a osim njih posebnim Pravilnikom o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu ("Sl. glasnik RS", br. 65/2010 - dalje: Pravilnik) su u tu kategoriju uvršteni i svi drugi psi koji su:

-       bez očiglednog povoda napali čoveka i naneli mu telesne povrede ili smrt;

-       bez očiglednog povoda napala drugog psa i naneli mu teške telesne povrede ili smrt;

-       uzgajani, odnosno dresirani za borbe pasa ili su nađeni u organizovanoj borbi sa drugim psom;

-       namenjeni za čuvanje imovine ili kao telesni čuvari

Vlasnici ovih vrsta pasa mogu biti samo osobe koje nisu krivično gonjene, a dužni su i da ljubimce upišu u poseban registar u veterinskoj stanici, da ih obavezno čipuju, da ih izvode isključivo na povocu i sa brnjicom. U šetnju mogu da ih izvode samo punoletne osobe.

Opasni psi moraju da se čuvaju u dobro obezbeđenom prostoru, iz kojeg životinja ne može da pobegne, a da na ulazu u dvorište bude istaknut znak upozorenja "Opasan pas".

Propisima je predviđeno i da vlasnik prođe posebnu obuku sa svojim ljubimcem o socijalizaciji u kinološkom savezu. Kinološki savez izdaje i rodovnike za ove vrste pasa. Skupština grada Beograda donela je 2011. godine i posebnu odluku po kojoj su vlasnici ovakvih pasa dužni da plaćaju godišnju taksu od 30.000 dinara.

Za oglušivanje o Pravilnik, kazne su od 2.500 do 75.000 dinara. Međutim, za vlasnike pasa koji ujedu ili povrede nekog, zaprećena je kazna od jedne do osam godina zatvora. U Krivičnom zakoniku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) ovo se vodi kao delo protiv opšte sigurnosti, ali prema rečima stručnjaka, u praksi vlasnici pasa su retko zatvorski kažnjeni, već prolaze sa prekršajnim prijavama i novčanim kaznama od 20.000 do 100.000 dinara, a često i više od te sume ako je u pitanju povređeno dete.

Izvor: Blic, 30.07.2017.
Naslov: Redakcija