LISABONSKI SPORAZUM: Zbog spornih predloga zakona u Poljskoj EU po prvi put razmatra aktiviranje Člana 7 koji može da dovede do oduzimanja prava glasa optuženoj državi u svim institucijama EU

Uspon populističkih vlada u centralnoj i istočnoj Evropi naterale su zvaničnike EU da zaprete aktiviranjem Člana 7 Lisabonskog sporazuma koji može da dovede do oduzimanja prava glasa optuženoj državi u svim institucijama EU.

Aktivaciju ovog člana, koji je do sada bio samo slovo na papiru, mogla bi da uzrokuje Poljska, tačnije njena autoritarna vlada sa kontroverznim predlozima izmene Zakona o Vrhovnom sudu i Zakona o državnom sudskom veću, po kojima bi parlament i ministar pravosuđa imali glavnu ulogu u imenovanju sudija, i na taj načn praktično stekli kontrolu nad ovim institucijama.

Još krajem 2015. Poljska donela kontroverznu reformu Ustavnog suda, ograničivši njegove ingerencije i promenivši njegov sastav, što je bio jasan znak za alarm u EU, i od tada traju pregovori i upozoravanje Poljske na moguće posledice.

Član 7 uspostavljen je pre 17 godina kao oruđe kojim EU može da kazni sve države članice koje krše ljudska prava. Države-članice EU moraju da ispune sve uslove demokratske vladavine i pravila o poštovanju ljudskih prava kako bi se uopšte i pridružile Uniji, a Član 7 je neka vrsta osiguranja da se zemlje sa diskutabilnom prošlošću ne vrate starim, lošim navikama. EU do sada nikada nije koristila Član 7, a sveopšta percepcija da se radi o ekstremnoj meri doprinela je da Član 7 dobije bombastični nadimak – “nuklearna opcija”.

Član 7 uveden je u vreme kada se EU širila na istok, kako bi se članice, postojeće i buduće, jasno upozorile šta ih čeka u slučaju da prekrše osnove postulate Evropske unije. Krajem devedesetih godina, pojedine države članice upozoravale su da je kršenje ljudskih prava “vrlo verovatno u zemljama čija je bliska prošlost usko povezana sa autoritarnim režimima”.

Poljska je pored Mađarske (zbog odnosa prema migrantima) za sada možda i jedina članica EU kojoj prete sankcije obuhvaćene Članom 7. Međutim, primena ovog člana neće ići tako lako. Zašto? Evropska komisija je 2014. godine postavila dodatne barijere na putu ka primeni ovog kaznenog postupka, i to usvajanjem tzv. “mehanizma u tri koraka” koji služi za prepoznavanje “sistematskih pretnji po vladavinu zakona u zemljama članicama”. Ovaj mehanizam dobio je naziv Član 7.1, a mora da bude ispunjen pre nego što na sto dođe diskusija o primeni Člana 7.

Evropska komisija je ovaj mehanizam aktivirala januara prošle godine, nakon što je Poljska sprovela kontroverznu reformu Ustavnog suda, što je EU ocenila kao “zaokret ka autoritarizmu”.  Po pravilima mehanizma, Evropska komisija treba da “proceni situaciju”, zatim “napravi preporuku za dalju akciju nakon konsultacija za dotičnom državom”, i na kraju “nadgleda da li se postignuti dogovor poštuje”.

“Dojče vele” konstatuje da Evropska komisija nema mogućnosti uvođenja sankcija protiv država-članica, već to može samo Evropski savet, dakle telo u kojem su predstavljene vlade svih 28 članica. Savet EU može, prema Članu 7 Lisabonskog ugovora, četvoropetinskom većinom da utvrdi da u Poljskoj postoji "jasna opasnost od teškog kršenja" zajedničkih vrednosti. Poljska bi dobila preporuku kako da taj nedostatak ukloni. Ako se to ne dogodi, Savet EU može da utvrdi da postoji "teško kršenje pravila". To mora da se utvrdi jednoglasno, a ukoliko u Evropskom parlamentu dobije podršku, optuženoj članici oduzima se pravo glasa u Evropskom parlamentu i Evropskom savetu.

Teško je, međutim, poverovati da bi svih ostalih 27 članica, uključujući i Veliku Britaniju (koja je i dalje članica) donelo takvu odluku protiv poljske vlade, konstatuje “Dojče vele” i dodaje da se Evropska komisija, u stvari, trudi da ne izazove još više kriza u EU.

Velika većina evropskih lidera spremna je da se opkladi da Član 7, koliko god opasno zvučao, nikada neće biti primenjen, smatra “Politiko”, pozivajući se na procene političkih analitičara iz svih delova Evrope koji smatraju da su komplikacije koje može izazvati ukidanje prava glasa jednoj državi članici jednostavno – prevelike.

Upravo zbog toga je Član 7.1 daleko prihvatljivija opcija za većinu EU članica. Čak i ako ne uspe, šalje jasnu političku poruku.

Izvor: Blic, 26.07.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija