Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: Novi period izdavanja zemljišta u zakup i produžetak sa dosadašnjih 20 na 25 godina, poljoprivredno zemljište koje nije izdavano u zakup najmanje tri godine daje se na besplatno korišćenje na period od pet godina


NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU

Član 1.

U Zakonu o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008-dr. zakon i 41/2009) u članu 1. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom."

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 2.

U članu 2. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaju tač. 12) i 13), koje glase:

"12) knjiga polja jeste planiranje i praćenje svakodnevnih aktivnosti u biljnoj proizvodnji i ostvarenih prinosa tokom godine, a naročito u ratarskoj, povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji;

13) plodored jeste pravilno, prostorno i vremensko smenjivanje useva u biljnoj proizvodnji."

Član 3.

U članu 60. stav 1. menja se i glasi:

"Poljoprivrednim zemljištem Republike Srbije (u daljem tekstu: poljoprivredno zemljište u državnoj svojini) raspolaže i upravlja Republika Srbija preko Ministarstva."

U stavu 3. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: "kao i diplomiranog inženjera poljoprivredne struke".

U stavu 6. reči: "iz stava 7." zamenjuju se rečima: "iz stava 5.". Posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:

"Ukoliko jedinica lokalne samouprave ne donese program iz stava 2. ovog člana u skladu sa odredbama ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija može, na predlog Ministarstva, privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade toj jedinici lokalne samouprave dok tu obavezu ne izvrši."

Posle dosadašnjeg stava 7, koji postaje stav 8, dodaje se stav 9, koji glasi:

"Podaci iz stava 8. ovog člana obuhvataju tabelarne podatke o poljoprivrednom zemljištu, digitalne katastarske planove, orto-foto snimke, listove nepokretnosti, alfanumeričke podatke o katastarskim parcelama i dr."

Član 4.

U članu 61. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

 "Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini daje se na korišćenje bez plaćanja naknade javnim pozivom koji raspisuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave."

Posle dosadašnjeg stava 3. dodaju se st. 4, 5, 6, 7, 8, 9. i 10 koji glase:

"Odluku iz stava 1. ovog člana donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.

Ako poljoprivredno zemljište u državnoj svojini nije bilo predmet zakupa najmanje poslednje tri agroekonomske godine i nije bilo predmet korišćenja, a ostane neizdato nakon okončanja postupka zakupa u određenoj jedinici lokalne samouprave, to poljoprivredno zemljište može se dati na korišćenje za poljoprivrednu proizvodnju fizičkim i pravnim licima na period do 5 godina.

Odluku o davanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta iz stava 5. ovog člana donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.

Na osnovu pravosnažne odluke iz stava 6. ovog člana Ministarstvo i korisnik zaključuju ugovor o korišćenju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez plaćanja naknade.

Period korišćenja iz stava 5. ovog člana može se produžiti za 20 godina ako poljoprivredni inspektor utvrdi da se to zemljište obrađuje, a za površine preko 10 ha period korišćenja može se produžiti samo ako korisnik za investiciono ulaganje dobije saglasnost Ministarstva.

Kada se period korišćenja poljoprivrednog zemljišta produži u skladu sa stavom 8. ovog člana korisnik za period za koji je produženo korišćenje zemljišta plaća zakupninu za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, i to:

1) za površinu do 10 ha - u visini od 10% od prosečno postignute cene zakupa po hektaru u jedinici lokalne samouprave na kojoj se zemljište nalazi;

2) za površinu od 10 do 50 ha - u visini od 40% od prosečno postignute cene zakupa po hektaru u jedinici lokalne samouprave na kojoj se zemljište nalazi;

3) za površinu preko 50 ha - u visini od 60% od prosečno postignute cene zakupa po hektaru u jedinici lokalne samouprave na kojoj se zemljište nalazi.

Protiv odluke iz st. 4, 6. i 8. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu, a protiv istih odluka donetih od strane organa jedinice lokalne samouprave sa teritorije autonomne pokrajine nadležnom organu autonomne pokrajine za poslove poljoprivrede, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke."

Član 5.

U članu 62. stav 1. reči: "duži od 20 godina" zamenjuju se rečima: "duži od 25 godina".

Posle stava 2. dodaju se st. 3, 4, 5, 6. i 7. koji glase:

"Pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini nemaju pravna i fizička lica upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava koja:

1) su u pasivnom statusu;

 2) nisu ispunila sve obaveze iz prethodnih ili tekućih ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini;

3) su izvršila ometanje poseda poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini;

4) su narušavala nesmetano odvijanje bilo kog dela postupka javnog nadmetanja prilikom davanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u zakup;

5) su bespravno koristila poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Postupak davanja u zakup, odnosno na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini sprovodi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Ako pravno odnosno fizičko lice koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova, odnosno suprotno odredbama ovog zakona, dužno je da za korišćenje tog zemljišta plati trostruki iznos najviše prosečne postignute cene po hektaru na teritoriji okruga na kojoj se nalazi poljoprivredno zemljište koje se koristi bez pravnog osnova.

Ukoliko poljoprivredni inspektor zapisnikom utvrdi da je nepoznato lice koristilo poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova, ukoliko ne izvrši obavezu iz stava 5. ovog člana, jedinica lokalne samouprave može da donese odluku o skidanju useva.

Zakupac poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini dužan je da uspostavi plodored i vodi knjigu polja za biljnu proizvodnju, čiju kontrolu i overu vrši diplomirani inženjer poljoprivredne struke koji je član komisije iz člana 60. stav 3. ovog zakona."

Član 6.

U članu 64. stav 2.menja se i glasi: "Poljoprivredno zemljište daje se u zakup javnim nadmetanjem u dva kruga, osim kod prava prečeg zakupa."

U članu 64. stav 3. reči: "i odluku o davanju u zakup zemljišta" brišu se, a posle reči: "u državnoj svojini," dodaju se reči: "u roku od 60 dana od dana donošenja Godišnjeg programa,".

U stavu 4. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: "uz saglasnost Ministarstva".

Stav 7. menja se i glasi:

"Početna cena zakupa zemljišta iz stava 1. ovog člana u prvom krugu ne može biti niža od 100% prosečne cene zakupa na području na kojem se to zemljište nalazi, odnosno u drugom krugu ne može biti niža od 70% prosečne cene zakupa na području na kojem se to zemljište nalazi, a ako se javno nadmetanje odmah sprovodi po pravilima drugog kruga, početna cena zakupa zemljišta koje se daje javnim nadmetanjem ne može biti niža od 100% prosečne postignute cene."

Posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:

"Ministar bliže propisuje sadržinu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta."

Član 7.

Naziv člana 64a. i član 64a menjaju se i glase: "Pravo prvenstva zakupa i pravo prečeg zakupa

Član 64a

 Pravo prvenstva zakupa na period do 30 godina ima pravno lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu i koje dostavi investicioni plan na koji saglasnost, uz predlog mera za realizaciju zakupa, daje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede, s tim što ukupna površina predviđena za davanje u zakup po ovom osnovu ne može da iznosi više od 30% od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini predviđene za davanje u zakup u jedinici lokalne samouprave.

Dokazi iz stava 1. ovog člana dostavljaju se Ministarstvu koje te dokaze dostavlja jedinici lokalne samouprave.

Odluku o pravu prvenstva zakupa donosi jedinica lokalne samouprave u roku od pet dana od dana prijema dokaza iz stava 2. ovog člana.

Ako jedinica lokalne samouprave ne donese odluku o pravu prvenstva zakupa u roku iz stava 3. ovog člana, odluku donosi Ministarstvo.

Na teritoriji jedinice lokalne samouprave pravo prvenstva zakupa može ostvariti samo jedno lice iz stava 1. ovog člana.

Lice koje ostvari zakup po osnovu prava prvenstva zakupa nema pravo ostvarivanja prava prečeg zakupa po osnovu stočarstva.

Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je predviđena za davanje u zakup umanjuje se za površinu iz stava 1. ovog člana.

Pravo prečeg zakupa ostvaruje se u postupku koji sprovodi jedinica lokalne samouprave raspisivanjem javnog poziva.

Javni poziv iz stava 8. ovog člana raspisuje se do 30. juna tekuće godine, a prijava na javni poziv sa potrebnom dokumentacijom dostavlja se najkasnije do 31. oktobra tekuće godine jedinici lokalne samouprave.

Ako se na osnovu javnog poziva iz st. 6. i 7. ovog člana poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ne izda po osnovu prava prečeg zakupa, to zemljište daje se u zakup javnim nadmetanjem.

Pravo prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (u daljem tekstu: pravo prečeg zakupa) ima pravno i fizičko lice koje ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje 3 godine, ako je:

1) vlasnik sistema za navodnjavanje, odvodnjavanje, ribnjaka, poljoprivrednog objekta i višegodišnjih zasada (voćnjaka i vinograda koji su u rodu) koji se nalaze na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini;

2) vlasnik domaćih životinja, i vlasnik, odnosno zakupac objekta za gajenje tih životinja na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se pravo prečeg zakupa ostvaruje.

Pravna i fizička lica iz stava 11. tačka 2) ovog člana pravo prečeg zakupa ostvaruju po osnovu uslovnih grla, i to do 1 ha po uslovnom grlu, s tim što površina po ovom osnovu ne može biti veća od 200 ha.

Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je predviđena za davanje u zakup po osnovu prava prečeg zakupa jednaka je polovini ukupne površine poljoprivrednog zemljišta predviđene za zakup u jedinici lokalne samouprave umanjena za površinu iz stava 1. ovog člana i člana 61.

 Pravna i fizička lica iz stava 11. tačke 1. ovog člana imaju prednost prilikom opredeljivanja površine poljoprivrednog zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa.

Ukoliko je broj uslovnih grla po hektaru veći od preostale površine primeniće se princip srazmernosti između broja uslovnih grla svakog imaoca prava prečeg zakupa i raspoložive površine u hektarima.

Pravno ili fizičko lice kome je utvrđeno da ima pravo prečeg zakupa, a po istom osnovu već ima zaključen Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta sa Ministarstvom odnosno sa drugim licem koji je na snazi, ukupna površina koja mu pripada po osnovu prava prečeg zakupa umanjuje mu se za površinu koju već ima u zakupu odnosno u vlasništvu.

Zakupnina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po pravu prečeg zakupa je prosečno postignuta cena zakupa po hektaru.

Prosečno postignuta cena zakupa po hektaru je prosečna postignuta cena na poslednjem održanom javnom nadmetanju za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup na teritoriji jedinice lokalne samouprave, a ako u jedinici lokalne samouprave nije bilo javnog nadmetanja u prethodnoj godini, prosečna postignuta cena poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini svih graničnih jedinica lokalne samouprave.

Visinu zakupnine iz stava 11. ovog člana utvrđuje jedinica lokalne samouprave.

Vlada bliže propisuje uslove, način i postupak za ostvarivanje prava prvenstva zakupa, kriterijume za utvrđivanje visine zakupnine za pravo prvenstva zakupa, kao i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prvenstva zakupa.

Ministar bliže propisuje način i postupak za ostvarivanje prava prečeg zakupa, kao i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prečeg zakupa."

Član 8.

U članu 64b. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

"Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom krugu ima fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje 3 godine, sa prebivalištem u katastarskoj opštini na kojoj se nalazi zemljište koje je predmet zakupa i ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, da je vlasnik najmanje 0,5 ha poljoprivrednog zemljišta, odnosno pravno lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje 3 godine, koje je vlasnik poljoprivrednog zemljišta najmanje 10 ha u katastarskoj opštini u kojoj se nalazi zemljište koje je predmet zakupa i ima sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave kojoj pripada ta katastarska opština.

Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom krugu ima fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu, sa prebivalištem na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja sprovodi javno nadmetanje i ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a čija se parcela graniči sa zemljištem u državnoj svojini koje je predmet zakupa."

U stavu 3. posle reči: "poljoprivrednih gazdinstava" dodaju se reči: "i nalazi se u aktivnom statusu."

Stav 4. briše se.

Član 9.

U članu 66. stav 1. posle reči: "na javnom nadmetanju" dodaju se reči: "i dostavljanju sredstava obezbeđenja za višegodišnje ugovore".

Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

"Poslove uvođenja u posed poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je dato u zakup, odnosno na korišćenje obavlja opštinska, odnosno gradska uprava u saradnji sa nadležnom poljoprivrednom inspekcijom i organom nadležnim za poslove vođenja javne evidencije o nepokretnostima odnosno geodetskom organizacijom, o čemu se sačinjava zapisnik."

Član 10. Član 71. menja se i glasi:

"Član 71.

Sredstva iz st. 1. i 2. ovog člana, koja su prihod budžeta Republike Srbije, u visini od 5% koriste se za finansiranje protivgradne zaštite.

Jedinice lokalne samouprave dužne su da Ministarstvu dostave izveštaj o uplati sredstava ostvarenih od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, odnosno objekata u državnoj svojini najkasnije do 10. novembra tekuće godine, kao i godišnji izveštaj o korišćenju sredstava za realizaciju programa iz stava 1. ovog člana za tekuću godinu do 31. januara naredne godine. "

Član 11.

U članu 72. posle reči "ne može se otuđivati" dodaju se reči: "osim pod uslovima predviđenim ovim zakonom. "

Član 12.

Posle člana 72. dodaju se sledeći članovi 72a., 72b., 72v., 72g.

Član 72a.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini fizičko lice može steći teretno pravnim poslom pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može steći fizičko lice ukoliko ispuni sledeće uslove i to:

1)         da je državljanin Republike Srbije,

2)         da ima Registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu najmanje 3 godine ili je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu najmanje 3 godine,

3)         da ima uslove/mehanizaciju/opremu za obavljanje poljoprivredne delatnosti,

4)         da ima u svojini najviše do 30 ha poljoprivrednog zemljišta,

5)         da ima prebivalište u jedinici lokalne samouprave u kojoj se prodaje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini najmanje 3 godine.

 Predmet prodaje može da bude poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i to:

1)         koje je udaljeno najmanje 10 km od državne granice,

2)         koje nije predviđeno planom detaljne regulacije/ urbanističkim planom,

3) koje nije predmet državnih i strateških ciljeva u poljoprivredi,

4)         koje nije predmet restitucije,

5)         koje ne pripada zaštićenim prirodnim dobrima,

6)         koje ne pripada ili se ne graniči sa zonom bezbednosti/vojnom bazom.

Fizičko lice koje ispunjava uslove propisane ovim Zakonom može da stekne u svojinu najviše do 20 ha površine na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini.

Fizičko lice koje ima neizmirene obaveze prema ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede odnosno prema ministarstvu nadležnom za poslove finansija ne može da postane vlasnik poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Vlada propisuje bliže uslove, način i postupak prodaje, kao i dokumentaciju koja se dostavlja u postupku prodaje.

Član 72b.

Pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ima fizičko lice koje ispunjava opšte uslove iz člana 72a stava 3. ovog zakona, ukoliko:

1) je suvlasnik na katastarskoj parceli sa Republikom Srbijom, a suvlasnički deo Republike Srbije je manje površine od površine koja je u vlasništvu tog fizičkog lica,

2) je vlasnik poljoprivrednog zemljišta koje se graniči sa katastarskom parcelom u državnoj svojini koje je predmet prodaje,

3) ima prebivališe najmanje 3 godine u katastarskoj opštini u kojoj se prodaje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini,

4) je vlasnik infrastrukture na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini,

5) zakupac ima višegodišnji Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koji je na snazi.

Član 72v.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je predmet prodaje utvrđuje ministarstvo na predlog jedinice lokalne samouprave.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave opredeljuje površine za prodaju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, i objavljuje javni poziv za prikupljanje ponuda uz saglasnost Ministarstva.

Javni poziv obavezno sadrži broj katastarske parcele i početnu tržišnu cenu.

Javni poziv se objavljuje na oglasnoj tabli jedinice lokalne samouprave i mesne zajednice, na internet portalu jedinice lokalne samouprave, dnevnom listu i službenom glasilu jedinice lokalne samouprave.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave razmatra ponude i ukoliko su ispunjeni svi uslovi predviđeni ovim zakonom donosi odluku o prihvatanju ponuda uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Ukoliko se više fizičkih lica prijavilo za isto poljoprivredno zemljište u državnoj svojini prednost ima lice koje ima pravo preče kupovine, a ako se nije prijavilo nijedno fizičko lice koje ostvaruje pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, onda lice koje je ponudilo najvišu cenu.

Tržišnu cenu za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je predmet prodaje utvrđuje Ministarstvo finansija za svaku pojedinačnu jedinicu lokalne samouprave.

Bliže uslove za utvrđivanje cene propisuje Ministar finansija. Na odluku o prodaji poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini može se uložiti žalba Ministarstvu u roku od 15 dana od dana donošenja odluke.

Član 72g.

Na osnovu pravosnažne odluke o prodaji poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini Ministarstvo i kupac zaključuju Ugovor o kupoprodaji poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je predmet Ugovora o kupoprodaji ne sme se otuđiti najmanje 10 godina od dana prodaje.

Po isteku roka iz stava 2. ovog člana ukoliko kupljeno zemljište bude predmet prodaje Republika Srbija ima pravo preče kupovine.

Ugovorom o kupoprodaji poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini može se ugovoriti plaćanje cene u ratama u roku koji nije duži od 5 godina od dana zaključenja kupoprodajnog Ugovora uz dostavljanje sredstva obezbeđenja.

U slučaju iz stava 3. ovog člana sredstva obezbeđenja koja dostavlja kupac može biti:

1. ugovor o jemstvu pravnog lica u iznosu ugovorne vrednosti,

2)         bankarska garancija u iznosu ugovorne vrednosti,

3)         hipoteka na zemljištu koje je predmet prodaje.

Poljoprivredno zemljište koje je predmet Ugovora o kupoprodaji može se koristiti isključivo u poljoprivredne svrhe.

Član 72d.

Sredstva ostvarena od prodaje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini prihod su budžeta Republike Srbije.

Član 13.

U članu 80. tačka 12a) tačka i zapeta na kraju zamenjuju se tačkom. Tačka 12b) briše se.

Član 14.

 U članu 83. u tački 19) posle reči: "daje u podzakup" dodaje se zapeta i reči: "odnosno kontrolu pravnog osnova za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini".

Posle tačke 19) dodaje se tačka 19a), koja glasi:

"19a) kontrolu uspostavljanja plodoreda i vođenja knjige polja za biljnu proizvodnju u skladu sa ovim zakonom;"

Član 15.

U članu 85. stav 1. tačka 9) posle reči: "u podzakup" dodaju se reči: "odnosno ne uspostavi plodored i ne vodi knjigu polja za biljnu proizvodnju u skladu sa ovim zakonom".

Član 16.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE IZMENA I DOPUNA ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje izmena i dopuna zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 9) Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje održivi razvoj, sistem zaštite i unapređenja životne sredine, zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta i tački 12) Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja; organizaciju i korišćenje prostora.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu sadržani su, pre svega u potrebi da se otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 65/2008 - dr. zakon i 41/2009 - u daljem tekstu: Zakon).

Tokom primene Zakona uočena je potreba za uvođenjem novih rešenja kojim bi se omogućilo bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Republike Srbije (u daljem tekstu: poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini).

Poboljšanje postojećih rešenja u Zakonu, normativno uređenje odnosa koji do sada nisu bili uređeni moguće je donošenjem izmena i dopuna ovog Zakona.

Iz navedenih razloga, izrađen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Posebno se ističe da se izradi izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu pristupilo radi stvaranja mogućnosti za unapređenje poljoprivrede kroz rast investicija u poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu Republike Srbije; regulisanje dugoročnog zakupa na način kojim se osiguravaju potrebe samostalnih zakupaca zainteresovanih za obrađivanje zemljišta; otklanjanje nedostataka i ograničenja koja onemogućavaju ukupnu efikasnost upravljanja poljoprivrednim zemljištem; ekonomičnijeg i racionalnijeg korišćenja poljoprivrednog zemljišta; preciziranje prava prečeg zakupa; prodaja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini fizičkim licima, domaćim državljanima; uvođenja napredne pretrage podataka o poljoprivrednom zemljištu; propisivanja rokova i sankcija za nedonošenje godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, oglasa i javnog poziva; propisivanja novčanih sankcija za bespravno korišćenje zemljišta; uvođenja obaveze vođenja knjige polja i uspostavljanja plodoreda; uvođenja mogućnosti besplatnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje nije izdavano u zakup.

 III. OBRAZLOŽENJE PREDLOŽENIH POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. propisano je da se u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu posle stava 1. dodaje novi stav 2. kojim se propisuje da je poljoprivredno zemljište prirodno bogatstvo i dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom. Na ovaj način definisan je pojam poljoprivrednog zemljišta kao prirodnog bogatstva i dobra od opšteg interesa - u važećem Zakonu se raspolagalo i upravljalo poljoprivrednim zemljištem, a da prethodno nije ni definisano šta se smatra poljoprivrednim zemljištem.

Članom 2. uređuje značenje pojmova koji su upotrebljeni u zakonu, dodato je značenje pojma knjiga polja i pojma plodoreda. Definisanje i uvođenje ovih pojmova i instituta u zakon od izuzetnog je značaja za ratarsku, povrtarsku i voćarsku proizvodnju, kao i za pravilno iskorišćenje i obnavljanje poljoprivrednog zemljišta.

Članom 3. propisana je izmena člana 60. stav 1. postojećeg zakona, tako što je propisano da poljoprivrednim zemljištem u državnoj (javnoj) svojini raspolaže i upravlja Republika Srbija preko Ministarstva.

Takođe, dodat je novi stav, kojim se omogućava napredna pretraga podataka o poljoprivrednom zemljištu. Odredba je dodata zbog uspostavljanja informacionog sistema (GIS) radi praćenja i usklađivanja sa standardima EU.

Članom 4. izvršena je izmena člana 61. postojećeg zakona, tako što je posle stava 2. dodat novi stav 3. koji uređuje način davanja na korišćenje bez plaćanja naknade (poljoprivredno zemljište u državnoj svojini daje se na korišćenje bez plaćanja naknade javnim pozivom koji raspisuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave).

Pored navedenog, uređeno je i pitanje davanja na besplatno korišćenje poljoprivrednog zemljišta koje nije bilo predmet zakupa najmanje poslednje tri agroekonomske godine i nije bilo predmet korišćenja, a koje ostane neizdato nakon okončanja postupka davanja u zakup u određenoj jedinici lokalne samouprave, na način da to zemljište može da se da na korišćenje pravnim i fizičkim licima za poljoprivrednu proizvodnju na period do pet godina, kao i mogućnost produženja perioda korišćenja tog zemljišta za 20 godina pod uslovom da poljoprivredni inspektor utvrdi da se to zemljište obrađuje, s tim da se poljoprivredno zemljište u površini od preko 10 hektara daje na korišćenje licima koja podnesu zahtev za davanje saglasnosti na investiciono ulaganje.

U slučaju produženja perioda korišćenja poljoprivrednog zemljišta korisnik za period za koji je produženo korišćenje zemljišta plaća adekvatan deo zakupnine.

Članom 5. propisana je izmena člana 62. postojećeg zakona, tako što je produžen period davanja u zakup sa 20 na 25 godina. Ova odredba je od značaja pre svega za zakupce koji bi ulagali u višegodišnje zasade sa aspekta isplativosti.

Članom 6. propisana je izmena člana 64. tako što je propisano da odluku o raspisivanju javnog oglasa donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave u roku od 60 dana od dana donošenja godišnjeg programa.

Takođe, izmenjen je i stav 7. postojećeg zakona, tako da je propisano da početna cena zakupa zemljišta iz stava 1. ovog člana u prvom krugu ne može biti niža od 100% prosečne cene zakupa na području na kojem se to zemljište nalazi, odnosno u drugom krugu ne može biti niža od 70% prosečne cene zakupa na području na kojem se to zemljište nalazi, a ako se javno nadmetanje odmah sprovodi po pravilima drugog kruga, početna cena zakupa zemljišta koje se daje javnim nadmetanjem ne može biti niža od 100% prosečne postignute cene.

Članom 7. propisana je izmena člana 64a postojećeg zakona, tako da je sada jasno precizirano ko ima pravo prvenstva zakupa i pravo prečeg zakupa. Pored toga propisano je prvenstvo zakupa po osnovu investicija tako što se investitorima po prvi put daje mogućnost zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i to na period od 30 godina.

Članom 8. propisana je izmena člana 64b st. 1. i 2. postojećeg zakona kojima su redefinisane odredbe koje se odnose na pravo učešća u prvom krugu javnog nadmetanja.

Članom 9. propisana je izmena člana 66. postojećeg zakona u pogledu dostavljanja sredstava obezbeđenja za višegodišnje ugovore i propisan način uvođenja u posed poljoprivrednog zemljišta koje je dato u zakup čime je u velikoj meri rešeno pitanje uzurpacije poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini što će dovesti i do smanjenja broja sudskih postupaka i troškova za iste.

Članom 10. propisana je izmena člana 71. postojećeg zakona, kojim su jedinice lokalne samouprave dužne da Ministarstvu dostave izveštaj uplate sredstava ostvarenih od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, najkasnije do 10. novembra tekuće godine.

Čl. 11. i 12. predviđeno je da poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može da se stekne teretno pravnim poslom pod određenim uslovima. Pravo kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini može da stekne fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije i koje ima najviše 30 hektara poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. Propisani su uslovi koje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može da bude predmet prodaje i to: koje je udaljeno od državne granice, koje nije predviđeno planom detaljne regulacije, koje nije predmet državnih i strateških ciljeva u poljoprivredi, koje nije predmet restitucije, koje ne pripada zaštićenim poljoprivrednim dobrima i koje ne pripada zoni bezbednosti. Fizičko lice u postupku prodaje može kupiti najviše 20 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Članom 14. i 15. usklađene su odredbe o inspekcijskom nadzoru i kaznene odredbe sa izmenama koje su izvršene u prethodnim članovima.

Članom 16. propisano je stupanje na snagu zakona, odnosno da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

VI. IZJAVA O USKLAĐENOSTI SA STRATEŠKIM DOKUMENTOM

Nacrt zakona usklađen je sa Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine ("Sl. glasnik RS", br. 85/2014).

VII. IZJAVA O PREDVIĐENOSTI GODIŠNJIM PLANOM RADA VLADE

 Planom rada Vlade za 2015. godinu predviđeno je donošenje Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Procenjeno je da se značajan efekat može postići i izmenom Zakona.

VIII. STUPANJE NA SNAGU ZAKONA

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Ministartsvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, 30.07.2015.