OBRAZLOŽEN SET MEDIJSKIH ZAKONA U NARODNOJ SKUPŠTINI RS - ROK ZA PRIVATIZACIJU MEDIJA 1. JUL 2015. GODINE: UKOLIKO DO 1. JULA 2015. GODINE NE BUDE PRODAT KAPITAL, POSTUPAK PRODAJE SE OBUSTAVLJA, AKCIJE ćE BITI PONUđENE ZAPOSLENIMA, A UKOLIKO ZAPOSLENI ODBIJU PONUDU, KAPITAL PRESTAJE DA POSTOJI I BRIšE SE IZ REGISTRA MEDIJA

Ministar za kulturu i informisanje u Vladi Republike Srbije Ivan Tasovac izjavio je da se usvajanjam seta medijskih zakona, koji se donose posle 11 godina, obezbeđuje pravovremeno, istinito, potpuno i nepristrasno informisanje i izlazak države iz medija do sredine iduće godine.

Tasovac je u Skupštini Srbije obrazlažući poslanicima tri predložena medijska zakona - o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima, rekao da je Zakon o javnom informisanju i medijima krovni zakon.

On je naglasio da ti zakoni garantuju slobodu medija u skladu sa evropskim standardima i naveo da su ciljevi zakona stvaranje uslova za profesionalne medije, uspostavljenje okvira koji garantuje slobodan protok ideja i mišljenja, bez mešanja države koje bi bilo ograničavajuće i čime bi bio jasno definisan javni interes.

Takođe, prema njegovim rečima, ovim zakonima bilo bi jasno definisano finansiranje medija, zaštita prava urednika, novinara i podsticanje novinarskog udruživanja, zaštita maloletnika, kao i zabrana govora mržnje.

Ministar za kulturu i informisanje je dodao da je Zakonom o javnom informisanju i medijima definisan izlazak države iz medija, odnosno rok za privatizaciju - 1. jul naredne godine i obaveza da pet godina taj medij zadrži istu delatnost.

Ukoliko do 1. jula 2015. godine ne bude prodat kapital, postupak prodaje se obustavlja, akcije će biti ponuđene zaposlenima, a ukoliko zaposleni odbiju ponudu, kapital prestaje da postoji i briše se iz registra medija, objasnio je Tasovac.

Tasovac je naveo i šta je, po predloženim zakonskim rešenjima, javni interes u javnom informisanju, istakavši da je to istinito i nepristrasno, blagovremeno i potpuno informisanje svih građana, na srpskom jeziku i maternjem jeziku nacionalnih manjina i srpskom jeziku građana van teritorije Srbije, kao i informisanje inostrane javnosti kada je to u interesu Srbije.

Razvoj medijske pismenosti, formiranje javnih servisa na republičkom i pokrajinskom nivou, takođe je javni interes, dodao je Tasovac.

Govoreći o predloženom zakonu o elektronskim medijima, ministar za kulturu i informisanje je istakao da je audio-vizuelna politika jedna od najznačajnih politika EU, pa je neophodno da postojeći propis bude zamenjen novim koji će uhvatiti korak sa novim vremenima u okviru elektronskih medija.

On je naveo da regulatorno telo za elektronske medije - Republička radio-difuzna agencija (RRA) menja naziv u Regulatorno telo za elektronske medije, u svojstvu pravnog lica, regulator je odgovoran skupštini, a savet tog tela ima devet članova.

Tasovac je naglasio da je precizno utvrđena procedura izbora članova saveta, detaljno opisani poslovi kojima će se baviti regulator, kako se garantuje sloboda prijema iz drugih država i definiše pravilo pristupa najvažnijim događajima, kao i kako je propisana zaštita medijskog pluralizma.

Ministar je podsetio da do 17. juna 2015. godine mora biti završena digitalizacija, a da je usvajanje tog zakona preduslov za digitalizaciju.

Kada je reč o zakonima o javnim medijskim servisima, odnosno o RTS i RTV, Tasovac je istakao da odredbe Zakona o radiodifuziji iz 2002. godine moraju da se prilagode tehničkim standarima i neke obaveze moraju da se preciznije definišu u skladu sa međunarodnim propisima.

Tasovac je naveo da predloženi zakon, pored ostalog, predviđa ukidanje pretplate i prelazak na finansiranje iz taksi, koje će se uplaćivati na dva osnovna računa i koja će biti obavezna i naglasio da se sredstva iz javnih prihoda ne mogu koristiti za finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa i za komercijalnu delatnost.