Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Nameravani roditelji i rodilja, odnosno surogat majka, moraju, pre overe Ugovora kod suda, da podnesu dokaz lekara da ne mogu da postanu roditelji, ni prirodnim putem ni uz pomoć biomedicine


Surogat materinstvo za parove koji ne mogu da imaju decu, ali i za žene i muškarce koji žive sami i žele potomstvo, moglo bi da bude uvedeno i u Srbiji. Reč je o medicinski potpomognutoj oplodnji - žena iznosi trudnoću za osobu ili par koji potom usvaja dete.

Na zakonu koji bi regulisao surogat materinstvo radi se više od 10 godina. Ako bi predložena treća verzija Prednacrta građanskog zakonika bila usvojena, to još ne znači da surogat materinstvo može da se primenjuje, jer je u suprotnosti sa Zakonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji ("Sl. glasnik RS", br. 40/2017 i 113/2017 - dr. zakon), objašnjava Olga Cvejić Jančić, član Komisije za izradu Građanskog zakonika.

"Nameravani roditelji i rodilja, odnosno surogat majka, moraju, pre overe Ugovora kod suda, da podnesu dokaz lekara da ne mogu da postanu roditelji, ni prirodnim putem ni uz pomoć biomedicine. A to će regulisati stručnjaci iz te oblasti - odlučiti da li su se ti uslovi stekli, posle koliko pokušaja nisu uspeli da dobiju dete", kaže ona.

Rodilja će imati pravo na naknadu troškova tokom trudnoće i porođaja, ali još nije precizirano koliki bi to iznos bio. Predlog predviđa i da rodilja ili nameravani roditelji ne moraju da budu državljani Srbije, mogu da budu i stranci.

Na pitanje da li je treća verzija Prednacrta zakona završena da bi Srbija svoje uskladila sa zakonima Evropske unije, Cvejić Jančićeva odgovara negativno. Ovo nema nikakve veze sa pregovorima, retke zemlje EU su dozvolile surogat materinstvo, kaže ona.

"Ali, dozvolili su Rusija, Ukrajina, Grčka i Izrael. Dozvoljeno je i u Velikoj Britaniji, ali surogat materinstvo nije uslov Evropske unije Srbiji, oni to pitanje nisu regulisali. Postoji čak i Rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj stoji da se komercijalna surogacija zabranjuje", ističe Cvejić Jančićeva.

U Rusiji čak postoje specijalne kompanije koje se bave organizovanjem i koordinacijom programa surogatnog materinstva. To rade i pojedine klinike, jer je procenjeno da je za roditelje najbolje da se u njihovo ime time bave profesionalci.

Konstantin Svitnjev, član Ruske asocijacije za reprodukciju čoveka, stručnjak za pravna pitanja iz ove oblasti, kaže da surogat materinstvo u Rusiji nikada nije bilo zabranjeno i da je, što se tiče pravne regulative, prisutno od 1995. kada je usvojen važeći Porodični zakonik Ruske Federacije.

"Nedopustiva su bilo kakva ograničenja na osnovu bračnog statusa, to bi bila otvorena diskriminacija, pa program surogat materinstva u Rusiji mogu da koriste bračni parovi, ali i ljudi koji nisu venčani, a žive zajedno, kao i žene i muškarci bez partnera. Iako se muškarci bez partnera ne pominju direktno u zakonu, u tom slučaju primenjuje se zakonska analogija, a dokumenti za dete dobijaju se preko suda, kao i za neregistrovane parove i žene bez partnera", objašnjava Svitnjev.

Dodaje da se, u slučaju roditelja bez partnera, biološki materijal uzima iz donorskih programa. Jajne ćelije može dati rođaka ili poznanica naručioca surogat programa ili anonimni donor iz baze neke klinike ili agencije. Ruski zakon kategorički zabranjuje da surogat majka biološki učestvuje u proizvodnji embriona.

Surogat materinstvo samo na osnovu želje para je isključeno. S druge strane, prema njegovim rečima, zakon ne ograničava starost naručilaca surogat materinstva - ljudi sami odlučuju kada žele da postanu roditelji. Svitnjev komentariše i slučajeve kada izbijaju konflikti između roditelja i surogat majke, ali upozorava na rizik od kriminalizacije te oblasti.

"Dešava se da dođe do konflikta, jer je zakon u Rusiji takav da može da se tumači u korist surogat majke, i upravo ona određuje sudbinu deteta. Ona teoretski može da zadrži dete neko vreme, a može i da prekine trudnoću. Dakle, zakon je na njenoj strani. Međutim, to će se promeniti, jer je u toku rad na novom koji će upravo utvrditi da je surogat majka obavezna da preda dete biološkim roditeljima", kaže on.

Dodaje da ukoliko surogat majka ne da dete, roditelji mogu da se obrate sudu, koji donosi odluku u skladu sa najboljim interesima deteta. Skoro u sto odsto slučajeva dete ostaje kod genetskih roditelja.

Doktorka Ljubav Jerofejeva, generalni direktor organizacije "Stanovništvo i razvoj", kaže da je i pored pokušaja raznih mahinacija izuzetno važno omogućiti svima koji žele da budu roditelji, da to i budu, bilo gde, a posebno u zemljama koje imaju problem sa natalitetom.

"Sa svake tačke gledišta, čak i religijske, ako par zbog starosti ili zdravstvenih problema ne može da se ostvari kao roditeljski, a to želi - plemenito je da imamo liberalne zakone, koji dozvoljavaju da im se pomogne. Za reproduktivnu budućnost nacije to je dobro. To je mali procenat rođenih beba, ali i on je važan", kaže Jerofejeva.

Dodaje da je uvođenje surogat materinstva važno kada se gleda iz ugla medicine, ali da ništa manje nije važno i sa tačke gledišta etike.

"Možda će biti otpora, možda će vaša crkva smatrati da je ovo pitanje veoma složeno, ali, koliko znam, posle bombardovanja Srbija ima veći procenat parova bez dece i rast onkoloških oboljenja. I broj stanovnika opada. Zato je za Srbiju ovo pitanje važno", kaže Jerofejeva, koja je i ekspert Svetske zdravstvene organizacije.

Kada će biti završen konačan Nacrt građanskog zakonika, kada će ući u skupštinsku proceduru, a surogat materinstvo zaživeti u Srbiji, niko ne može sa sigurnošću da kaže. To će isključivo zavisiti od toga kako će se javnost izjasniti o Prednacrtu tokom javne rasprave.

Izvor: Vebsajt Sputnik, Senka Miloš, 25.05.2019.
Naslov: Redakcija