Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O MEĐUBANKARSKIM NAKNADAMA I POSEBNIM PRAVILIMA POSLOVANJA KOD PLATNIH TRANSAKCIJA NA OSNOVU PLATNIH KARTICA: U cilju zaštite malih i srednjih trgovaca i rešavanja problema visokih međubankarskih naknada Nacrtom zakona se ove naknade ograničavaju. Predviđeno je da se ograničavanje međubankarskih naknada sprovede u dve faze - za prvih devet meseci primene zakona međubankarske naknade bi se smanjile na nivo od 0,5% za debitne kartice i 0,6% za kreditne kartice, a nakon toga na nivo od 0,2% za debitne i 0,3% za kreditne kartice. Rok za sugestije na Nacrt zakona 20. septembar 2017. godine


Narodna banka Srbije pripremila je Nacrt zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, čijim bi se usvajanjem doprinelo daljem razvoju bezgotovinskih plaćanja u zemlji i fer prakse u poslovanju s platnim karticama. Predložena rešenja u ovom Nacrtu zakona predstavljaju i unapređenje regulatornog okvira za savremene oblike plaćanja, koji je uspostavljen usvajanjem Zakona o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014) u 2014. godini.

Naime, u praksi su identifikovana određena poslovna pravila u domenu plaćanja platnim karticama koja predstavljaju ograničavajuće faktore razvoja bezgotovinskih plaćanja ovim platnim instrumentom. Ta pravila često predstavljaju jedan od osnovnih razloga zašto trgovci na malo odustaju od prijema plaćanja platnim karticama i prihvataju samo plaćanja gotovinom. Posledica toga nije samo smanjenje udela bezgotovinskih plaćanja u odnosu na gotovinu, nego i veći potencijal za sivu ekonomiju.

Kao jedan od ključnih ograničavajućih faktora kada je reč o plaćanju platnim karticama identifikovane su međubankarske naknade (eng. interchange fees). Međubankarske naknade su naknade koje banka prihvatilac (banka koja trgovcu obezbeđuje POS terminal i izvršava platne transakcije inicirane platnom karticom) plaća banci izdavaocu platne kartice za svaku izvršenu platnu transakciju na prodajnom mestu. Ove naknade predstavljaju značajan deo trgovačke naknade koju banka prihvatilac naplaćuje trgovcu za svaku platnu transakciju izvršenu upotrebom platne kartice.

Iznos trgovačke naknade je u direktnoj zavisnosti od pregovaračke moći trgovca, pa tako veliki trgovinski lanci dobijaju najpovoljnije ponude banaka, dok mali trgovci, zanatlije, male radnje, nemaju ni blizu takvu pregovaračku poziciju i njima banke nude trgovačke naknade koje su visoke što destimuliše prihvatanje platnih kartica u malim radnjama.

Upravo u cilju zaštite malih i srednjih trgovaca i rešavanja problema visokih međubankarskih naknada u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije sačinila je Nacrt zakona kojim bi se ove naknade ograničile. Osnovni cilj ovog zakona je da se snižavanjem međubankarskih naknada, kao generatora koji usmerava tržište u neoptimalnom pravcu, stvore uslovi da konkurencija među bankama i kartičnim sistemima dovede do snižavanja cena za krajnje korisnike.

Predloženo je fazno smanjivanje visine međubankarskih naknada pri čemu su uzeti u obzir efekti koje će navedeno snižavanje imati na prihode banaka koje su izdavaoci i prihvatioci platnih kartica. Naime, predviđeno je da se ograničavanje međubankarskih naknada sprovede u dve faze - za prvih devet meseci primene zakona međubankarske naknade bi se smanjile na nivo od 0,5% za debitne kartice i 0,6% za kreditne kartice, a nakon toga na nivo od 0,2% za debitne i 0,3% za kreditne kartice.

U toku izrade Nacrta zakona uzeta su u obzir i rešenja koja se primenjuju u zemljama Evropske unije. Naime, sredinom 2016. godine otpočela je puna primena Uredbe o multilateralnim naknadama za plaćanja zasnovana na platnim karticama (Regulation (EU) 2015/751 of the European Parliament and of the Council of 29 April 2015 on interchange fees for card-based payment transactions), kojom se ova materija direktno reguliše u svim zemljama članicama Evropske unije.

Pored predloženog faznog smanjivanja međubankarskih naknada koje bi za rezultat trebalo da ima smanjivanje trgovačkih naknada i širenje prihvatne mreže za platne kartice, Nacrtom zakona uređuju se sledeća druga pitanja u vezi s plaćanjima na osnovu platnih kartica:

  1. Izbor platnog brenda ili platne aplikacije (eng. Cobadging) – daje se mogućnost izdavaocu platne kartice da na jednu platnu karticu uključi dva ili više različitih brendova ili aplikacija, a kartični sistemi plaćanja (Visa, Mastercard ili drugi sistemi) ne mogu svojim pravilima to sprečiti ili ograničiti.
  2. Razdvajanje naknada (eng. Unblending) – čime će se uvesti transparentnost u naplati naknada i omogućiti jačanje pregovaračke moći trgovca, pre svega malog trgovca. Naime, ukida se mogućnost nametanja trgovcima pravila jedinstvenog obračuna naknada, gde trgovačku naknadu banka prihvatilac ne određuje u zavisnosti od toga kojom je konkretnom vrstom kartice plaćeno, već se trgovačka naknada uspostavlja jedinstveno – tako da praktično kartice sa nižom međubankarskom naknadom (npr. debitne kartice), subvencionišu upotrebu "skupljih" kartica (npr. kreditnih kartica).
  3. Pravilo o prihvatanju svih kartica (eng. Honor All Cards Rule) – reč je o obavezi koju trgovcima nameću banke i kartični sistemi plaćanja kako bi prihvatali sve platne kartice istog brenda, bez obzira na različite troškove tih kartica (pravilo prihvatanja svih proizvoda) i bez obzira na banku izdavaoca (pravilo prihvatanja kartica svih izdavalaca). Za razliku od "pravila prihvatanja kartica svih izdavalaca" koje je opravdano jer sprečava trgovce da prave razliku između banaka koje su izdale karticu, "pravilo prihvatanja svih proizvoda" nije opravdano jer ima za cilj nametanje trgovcima obaveze prihvata svih kartica istog brenda, i to kako kartica sa niskim troškovima, tako i prihvata kartica sa visokim troškovima. Da bi se to sprečilo, Nacrtom zakona predviđena je zabrana da se uvede "pravilo prihvatanja svih proizvoda", odnosno trgovcima se omogućava da izaberu samo one kartice koje imaju niže troškove (npr. ako prihvata debitne kartice nije u obavezi da prihvata i kreditne kartice).
  4. Nedozvoljeni uticaj na trgovca kod upotrebe platnih instrumenata – banke i kartični sistemi plaćanja ne mogu trgovcu zabraniti da usmeri potrošača na upotrebu bilo kog platnog instrumenta (npr. zbog nižih trgovačkih naknada u tom slučaju), da dâ prednost platnom instrumentu određenog kartičnog sistema plaćanja i da obavesti potrošača o naknadama koje taj trgovac plaća banci prihvatiocu.
  5. Informacije za trgovca o pojedinačnim platnim transakcijama na osnovu platnih kartica – unapređuje se transparentnost naknada koje banka prihvatilac naplaćuje trgovcu na način da je ta banka dužna da trgovcu nakon izvršenja pojedinačne kartične transakcije dostavi, između ostalog, i informacije o iznosima trgovačke i međubankarske naknade koje se odnose na tu transakciju.
  6. Zaštita prava i interesa korisnika – obezbeđena je zaštita prava i interesa korisnika platnih usluga u skladu sa zakonima kojima se uređuju platne usluge i zaštita korisnika finansijskih usluga.
  7. Nadzor – utvrđeno je da Narodna banka Srbije vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona kod izdavalaca i prihvatilaca platnih kartica, kao i kartičnih sistema plaćanja, procesora i drugih pružalaca tehničkih usluga kojima se podržava izvršavanje platnih transakcija koje su predmet ovog zakona, odnosno subjekata odgovornih za njihovo poslovanje. Nadzor se sprovodi u skladu sa odredbama Zakona o platnim uslugama.

Pozivaju se građani, stručna javnost i sve druge zainteresovane strane da u okviru javne rasprave svoje sugestije i primedbe na Nacrt zakona dostave do 20. septembra 2017. godine, na imejl adresu: kabinet@nbs.rs.

Izvor: Vebsajt Narodne banke Srbije, 30.05.2017.
Naslov: Redakcija