Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Kuće na selu izgrađene do 1961. godine, do kada građevinske dozvole nisu bile potrebne, neće morati da budu legalizovane. Predmet ozakonjenja nisu ni pomoćni objekti izgrađeni na selu do 1973. godine, dok svi drugi izgrađeni posle tog roka moraju imati rešenje kojim se dozvoljava izgradnja


Brz, jednostavan i jeftin – tako zakonodavac opisuje Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon). Za vlasnike nelegalnih kuća on je, ipak, komplikovan i izlaže ih dodatnim troškovima čija se visina razlikuje od mesta do mesta. Građani koji svoj objekat konačno ozakone i plate sve troškove, na kraju daju izjavu da su oni, a ne nadležni, odgovorni za stabilnost objekata.

Poslednjih tridesetak godina, i u Kikindi su nikla nelegalna naselja, a vlasnici tih kuća sada pokušavaju da ih ozakone.

"Geodetska služba, određivanje slemena – 3.000, projektant i građevinac – 12.000 i zadnja stavka koju sam dobio da uplatim – 5.000 dinara", ističe vlasnik nelegalne kuće D.K.

Problemi i kod nadležnih. Ima primera da komisijama za popis nelegalnih objekata vlasnici ne dozvoljavaju da uđu u posed.

"Mi nemamo ni ovlašćenja ni prava da tražimo asistenciju od policije. To je, jednostavno njihova volja, ali ovim putem apelujemo na njih da dozvole komisiji da uđe u dvorište", kaže Biljana Felbab iz Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove i urbanizam.

Jelena Jekić, načelnica šabačkog Odeljenja za urbanizam očekuje da će se na seoskom području susretati sa velikim brojem napuštenih seoskih domaćinstava, kao i da će imati veliki problem da utvrde ko su vlasnici tih objekata.

Prvi korak za ozakonjenje je rešeno vlasništvo nad parcelom.

"Potrebno je da se uradi elaborat geodetskih radova i ucrtavanje u katastar. Cene za tako nešto su orijentaciono od 100-120 evra. Sledeći korak je da se prikupi ostala tehnička dokumentacija u vezi sa stanjem struje, stanjem vode, statike – stabilnosti objekta. Tu se cene kreću od 5.000 do 10.000 dinara po svakom potrebnom dokumentu", kaže Mirjana Đurđević iz beogradskog "TAS-Engineering-a".

Iako Zakon ispravlja pojedine nepravde, izgleda da uvodi i neke nove, smatraju stručnjaci. Žale se i građani koji čekaju da im se restitucijom vrati imovina.

"Zato što vlasnici kuća koji žive u njima i koji su u Surdulici ili Kaluđerici plaćaju istu taksu kao neko ko ima vilu na Dedinju. Najbolje rešenje je da se uvede plaćanje taksi po zonama kao što se plaća i porez na imovinu i kao što je bilo po Zakonu o legalizaciji iz 2003. godine", objašnjava Dragoslav Šumarac iz Inženjerske komore Srbije.

Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže da za sada ne sarađuju sa Sekretarijatom za legalizaciju, ali da će je uspostaviti da bi sprečili da neko ozakoni svoju građevinu na nečijoj tuđoj zemlji.

Kuće na selu izgrađene do 1961. godine, do kada građevinske dozvole nisu bile potrebne, neće morati da budu legalizovane. Predmet ozakonjenja nisu ni pomoćni objekti izgrađeni na selu do 1973. godine.

Izvor: Vebsajt RTS, Olivera Vukosavljević, 29.03.2016.
Naslov: Redakcija