ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Razvojem tehnologije lični podaci izloženiji zloupotrebama

Biometrijski nadzor i sistem za automatsko prepoznavanje lica, ubrzan razvoj veštačke inteligencije, osvetnička pornografija, mediji koji u trci za klik i šer sve češće zadiru u privatnu sferu… Tehnologija je neverovatne mogućnosti ponudila svetu, ali donela i velike izazove, pa je sve teže uspostaviti ravnotežu između prava na privatnost i mešanja u ovo pravo.

Gde je tu Srbija?

- Srbija beleži primetan napredak u oblasti novih tehnologija i ulaže napore da odgovori na izazove. Ona je prva zemlja u regionu koja je usvojila strategiju za veštačku inteligenciju, a njena nacionalna strategija zaštite podataka o ličnosti služi kao osnova za regulisanje pitanja kao što su korišćenje AI i video-nadzora. Njihova primena treba da obezbedi viši nivo zaštite podataka građana u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima - kazao je šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu na konferenciji “Nedelja privatnosti”, koju su “Partneri Srbija” organizovali povodom Međunarodnog dana privatnosti.

Ovo osnovno ljudsko pravo, podsetio je Bratu, omogućava individualnost i dostojanstvo, kao i prostor pogodan za ostvarivanje lične slobode. Nije preterano čak tvrditi da je privatnost pojedinca od suštinskog značaja za funkcionisanje demokratskog društva.

- Dok je u prošlosti vladala zabrinutost zbog zadiranja medija u privatnost pojedinca, u naše vreme ono je više povezano sa širokim dosegom vlada i velikog biznisa. Pravo na privatnost štiti javnost od nezakonitog i nepotrebnog nadzora države i preduzeća. Novi digitalni ekosistemi povećavaju mnoge postojeće i dovode do novih izazova koji stoje pred ljudskim pravima na internetu. Oni su utrli put novim metodima za praćenje i vršenje uticaja. Algoritmi i AI su stupili na scenu i sve više preovlađuju. Korišćenje automatizovanog upravljanja sadržajem teško je pratiti i regulisati, a vlasti zaostaju za tempom tehnoloških promena - kazao je Bratu.

Podaci su postali najtraženija roba, a različite zloupotrebe su svakodnevna opomena šta se dešava sa privatnim informacijama u tehnološkoj eri. Sve veće oslanjanje na digitalne platforme i usluge stavile su u centar problem kršenja privatnosti.

- Važno je istrajavati na ovoj temi, ma koliko se trenutno činilo da je budućnost utopistička u pogledu zaštite prava na privatnost. Stalno moramo da naglašavamo da je pravo na privatnost jedno fundamentalno ljudsko pravo koje ima za cilj zaštitu i moralnog i duhovnog integriteta. Često je povreda prava na privatnost samo na korak od diskriminacije, od povrede prava na ravnopravnost. Ograničavanja privatne sfere, to jest situacija kada neko ima naše podatke kod pojedinca, dovodi do promene ponašanja i umanjenje slobode izražavanja, veroispovesti i drugih ljudskih prava - istakla je poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković.

Koliko je naših podataka u opticaju teško je proceniti. Postoje i mišljenja koja kažu da je iluzorno držati kontrolu nad njima imajući u vidi brzinu cirkulacije informacija. O ovom gotovo sizifovskom poslu govori i podatak da je jednoj osobi godišnje potrebno 30 radnih dana da bi pročitala pravila o privatnosti sa 40 najpopularnijih sajtova.

Situaciju sa zaštitom privatnosti komplikuju i sve učestaliji i složeniji napadi na kritične informacione infrastrukture. Posle hakerskog napada na “Elektroprivredu Srbije”, uprkos uveravanjima nadležnih da građani mogu mirno da spavaju, ostalo je otvoreno pitanje da li su podaci o ličnosti ugroženi. Za sada, kako je rečeno na konferenciji, niko nije preuzeo 34 gigabajta dokumenata koje je objavila hakerska grupa “Qilin”.

Ivan Marković sa Foruma za bezbednost Balkana istakao je da postoji mogućnost i da je ova hakerska grupa izvršila napad za treću stranu, odnosno da je neko iznajmio njihove usluge. Ali gledajući presek dokumenata, pored javnih podataka, zaključili su da su u njima sadržani i veoma osetljivi podaci.

- Iz onoga što je objavljeno videli smo da postoje podaci koji su označeni kao poverljivi, a koje je čuvao neko sa visokim privilegijama. Desetak dana pre nego što je reagovao poverenik, na forumu smo objavili analizu gde smo pronašli da je računaru koji koristi osoba iz EPS-a zaražen virusom. Došli smo do zaključka da su kompromitovani interni sistemi i podaci od marta do avgusta. Da bismo bili sigurni da su podaci tačni, zamolili smo kolege iz londonske kompanije koji se bave pretragom dark-veba, te su nam i oni potvrdili da su interni sistemi EPS-a kompromitovani - objasnio je Marković.

Ovo nije prvi put da je EPS bio u centru pažnje Foruma za bezbednost Balkana. U januaru su primetili da se na crnom tržištu, ne samo u dark-vebu već i dip-vebu, kome može svako da pristupi koristeći samo “Gugl”, prodaju imejl nalozi EPS-a i da se tu nalaze i lični podaci građana.

- To smo zaključili jer postoje prepiske između njih i zaposlenih. Analizu smo sproveli nad dobrim delom energetskog sektora i pokrili smo EDB, EPS, EMS i “Elektroprivredu Južna Bačka” i pronašli smo više dokaza, od toga da se sa njihovih aj-pi adresa napadaju drugi resursi na internetu, do toga da se kodovi za njihove servise prodaju na crnom tržištu… - objasnio je Marković i zaključio da treća strana ima pristup sistemima jako dugo, te da su događaji iz decembra 2023. samo kulminacija incidenta koji traje odavno.

Iako Srbija ulaže napore da odgovori na izazove koje donose tehnologije, naši zakoni još uvek ne prepoznaju osvetničku pornografiju kao krivično delo. A deljenje intimnih snimaka i fotografija bez pristanka sve je češće deo i emotivnih, ali i političkih obračuna.

Advokat Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović ukazala je na čitav niz grupa na aplikaciji “Telegram” u kojima se objavljuju privatni snimci uglavnom žena bez njihovog pristanka.

- Tokom mog istraživanja naišla sam na 16 aktivnih telegram grupa, a jedna od njih je imala 50.000 članova, koji su svakodnevno objavljivali snimke žena iz cele Srbije i iz regiona. Ono što zovemo osvetnička pornografija još uvek nije krivično delo i ne odgovara se za taj konkretan čin, već tužilaštva kroz neka druga dela pokušavaju da zaštite žrtve - kazala je Vanja Macanović.

Izvor: Vebsajt Politika, Višnja Aranđelović, 28.01.2024.
Naslov: Redakcija