CARINSKI ZAKON: Zakon omogućava da uvoz, izvoz i tranzit funkcionišu elektronski. Za sada tako radi samo tranzit

Uprava carina je 2018. godine naplatila 55 milijardi dinara više nego u prethodnoj, čime se nastavlja trend da gotovo svaki drugi dinar u budžet šalju carinici. U 2018. usvojena su dva ključna zakona za modernizaciju carine, cilj je potpuni prelazak na E-carinu.

Deset godina čekalo se na usvajanje dva ključna zakona, isto toliko je kažu, prošlo i od posete jednog ministra finansija toj instituciji.

"Mislim da je impresivno kada vidite da su prihodi u budžet koji su ostvareni zbog rada carine, odnosno Uprave carina 586 milijardi dinara, što je više od 10 odsto, veći rezultat od 2017. godine", kaže ministar finansija Siniša Mali.

Kažu da to nije samo statistički podatak, da je 2.800 zaposlenih dobro radilo.

"U jednom drugom značenju, da je 49 odsto plata, kolega prosvetnih radnika, nastavnog osoblja i kolega policajaca, penzionera i drugih koji primaju plate iz budžeta doprinela Uprava carina, onda ovaj podatak ima veću težinu", navodi direktor Uprave carina Miloš Tomić.

U istom periodu naplata carinskih dažbina porasla je za 65 odsto. Dugo iščekivani Carinski zakon ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018) omogućava da sva tri procesa – uvoz, izvoz i tranzit funkcionišu elektronski, za sada tako radi samo tranzit.

To znači da oko milion i po tranzitnih deklaracija, odnosno transportnih sredstava svake godine prođe kroz Republiku Srbiju isključivo upotrebom računara.

"Strategija Vlade Republike Srbije u narednih pet godina je potpuna automatizacija, malopre ste videli E-Carina, mi moramo da držimo korak sa svetom", dodaje ministar Siniša Mali.

Na to nas obavezuje i proces pridruživanja Evropskoj uniji. E-carina donosi brži promet i isključuje korupciju. Radi se i na poboljšanju infrastrukture 76 graničnih prelaza.

Izvor: Vebsajt RTS, Olivera Petrović Stojančić, 26.01.2019.
Naslov: Redakcija