ZAKON O PREVOZU PUTNIKA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU: Troškovi perona naplaćuju se isključivo prema kategoriji, ali ovu zakonsku obavezu krše mnoge autobuske stanice. U toku je izrada Pravilnika o staničnim uslugama, koji bi trebalo da reguliše maksimalne iznose usluga

Možda je usluga minimalna, pa i zvanično ocenjena kao "treća" kategorija, ali je cena prvoklasna. Pojedine autobuske stanice u Srbiji poslednjih godina bez zadrške koriste pravo da tržišno formiraju cenovnik. Iako je Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015) predvideo da se troškovi perona naplaćuju isključivo prema kategoriji - u Srbiji to još niko ne kontroliše. Puna primena propisa počela je 12. februara 2017. godine, a prevoznici se nadaju da će Vlada konačno propisati i maksimalne cene staničnih usluga.

Tarifa usluge koju je propisala stanica u Topoli, odnosno njen zakupac, tako je bila predmet i rešenja Komisije za zaštitu konkurencije. Cifra od 800 dinara, za prihvatanje i otpremanje autobusa, našla se u samom vrhu cenovne lestvice. Od njih je bila skuplja, i to za svega deset dinara, jedino Beogradska autobuska stanica. Prestonička stanica je, međutim, svrstana u prvu, a objekat u Topoli u treću kategoriju.

Nivo usluge, međutim, trenutno nije ključan u formiranju cena. Tako stanice treće kategorije od prevoznika po "poseti" naplaćuju i 181, ali i 528, pa i 720 dinara. Ali, po 500 dinara i 540 dinara košta svraćanje po putnike u stanicama četvrte kategorije.

- Zakon jeste usvojen ranije, ali je ostavljen rok svima da se pripreme - objašnjava Goran Prijović, direktor prevoznika "Stup Vršac". - U toku je izrada Pravilnika o staničnim uslugama, koji bi trebalo da reguliše sva ta pitanja. Ministarstvo saobraćaja radi na njemu i mi očekujemo da će on popisati i maksimalne iznose usluga. Sporno je što je Zakon propisao da prevoznik, ukoliko u redu vožnje na linijskom prevozu ima neko mesto, mora tu i da svrati i da pokupi putnike. Stanične usluge su prepuštene tržištu i na osnovu njega, slobodno, formiraju se cene. Niko ih nije kontrolisao. Neke stanice u Srbiji cene donose bez obzira na stvarne troškove i upravo to treba da reši taj Pravilnik. Za nas stanične usluge nisu nimalo zanemarljiv trošak. Čine oko 15 odsto troškova prevoza.

Stanične usluge autobuske stanice naplaćuju i putnicima. I dešavalo se da im je, ukoliko ne putuju daleko, peronska karta skuplja od autobuske.

Beogradska autobuska stanica je tako prošle godine smanjila cene stanične usluge za kratka putovanja. Ukoliko je odredište udaljeno najviše 40 kilometara - košta 30 dinara. Ukoliko putuju najviše 70 kilometara - usluga košta 60 dinara.

Izvor: Vebsajt Novosti, S. Bulatović, 29.01.2018.
Naslov: Redakcija