UPUTSTVO ZA POSTUPANJE NOSILACA JAVNOTUŽILAČKE FUNKCIJE U SKLADU NAČELOM 7. PROFESIONALNI INTEGRITET I NAČELOM 8. LIČNI INTEGRITET ETIČKOG KODEKSA
Etički odbor Visokog saveta tužilaštva (ranije Državnog veća tužilaca), u sastavu Tamara Mirović, predsednik i članovi dr Jasmina Kiurski, Miljko Radisavljević, Nebojša Tasić i Branislava Inić Jašarević, shodno članu 3. alineja 2. Poslovnika o radu Etičkog odbora ("Sl. glasnik RS", br. 59/2018 i 69/2021), izdaje
Etičkom odboru Visokog saveta tužilaštva (ranije Državnog veća tužilaca), u periodu od 27. marta do 24. oktobra 2023. godine, podneto je 12 inicijativa (EO 8/23, EO 10/23, EO 12/23, EO 14/23, EO 15/23, EO 18/23, EO 19/23, EO 21/23, EO 22/23, EO 28/23, EO 29/23, EO 30/23) u kojima se ukazuje na eventualno kršenje Etičkog kodeksa.
Razmatrajući podnete inicijative, na sednici održanoj 10. aprila 2023. godine, Etički odbor (obrazovan Odlukom Državnog veća tužilaca A.br.95/21 od 23.04.2021. godine), u tadašnjem sastavu Tamara Mirović, predsednik i članovi dr Jasmina Kiurski, Miljko Radisavljević, Branislava Inić Jašarević i prof. dr. Jovan Babić, kao i na sednici Etičkog odbora (članovi Nebojša Tasić i Branislava Inić Jašarević imenovani Odlukom Visokog saveta tužilaštva A.br.411/23 od 26.07.2023. godine), održanoj 8. septembra 2023. godine, u sastavu Tamara Mirović, predsednik i članovi Miljko Radisavljević, Nebojša Tasić i Branislava Inić Jašarević, u opravdanom odsustvu člana dr Jasmine Kiurski, nakon diskusije i analize činjenica predstavljenih u inicijativama, jednoglasno je ocenio da se u svim podnetim inicijativama ukazuje na eventualno ponašanje nosilaca javnotužilačke funkcije suprotno načelu 7. Profesionalni integritet i načelu 8. Lični integritet.
Ceneći značaj uspostavljanja i prihvatanja standarda profesionalne etike u vršenju javnotužilačke funkcije i nadležnosti Etičkog odbora u domenu staranja o sprovođenju Etičkog kodeksa i promovisanja profesionalne etike, kao i personalnu, vremensku i supstancijalnu povezanost događaja i ponašanja opisanih u podnetim inicijativama, članovi Etičkog odbora jednoglasno su odlučili da povodom podnetih inicijativa izdaju pisano uputstvo o određenim etičkim pitanjima, shodno članu 3. alineja 2 i 3. Poslovnika, što predstavlja osnov za postupanje Etičkog odbora.
Pisano uputstvo odnosi se na ponašanje nosilaca javnotužilačke funkcije opisano u podnetim inicijativama, ali je svrha njegovog izdavanja i da se svim nosiocima javnotužilačke funkcije ukaže na sadržinu i značaj poštovanja etičkih načela Profesionalni integritet i Lični integritet.
Naime, poštovanje etičkih načela od strane nosilaca javnotužilačke funkcije od suštinske je važnosti za pravilno funkcionisanje javnog tužilaštva i obavljanje ove funkcije na pravičan, objektivan i nepristrasan način.
Imajući u vidu navedeno, i funkciju Etičkog odbora koji se kao radno telo Visokog saveta tužilaštva stara o poštovanju i primeni Etičkog kodeksa, u cilju unapređenja dostojanstva javnotužilačke funkcije i ugleda javnog tužilaštva, čija je uloga isključivo da ukaže da li je određeno ponašanje prihvatljivo sa aspekta profesionalne etike, bez ovlašćenja da takvo ponašanje sankcioniše, Etički odbor u sastavu Tamara Mirović, predsednik i članovi dr Jasmina Kiurski, Miljko Radisavljević, Nebojša Tasić i Branislava Inić Jašarević, izdaje pisano uputstvo za postupanje u skladu sa etičkim načelom Profesionalni integritet i etičkim načelom Lični integritet.
ETIČKO NAČELO PROFESIONALNI INTEGRITET ČLAN 7 ETIČKOG KODEKSA
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužan je da se uzdrži od svakog ponašanja koje bi u javnosti opravdano moglo da stvori utisak o korišćenju javnih ovlašćenja u privatne svrhe (čl.7. alineja 6. Etičkog kodeksa).
Nosilac javnotužilačke funkcije, kao garant poštovanja zakona, samostalan je u vršenju javnotužilačke funkcije od izvršne i zakonodavne vlasti i dužan da očuva poverenje u svoju samostalnost u radu, čime se ostvaruje spoljni aspekt samostalnosti.
Unutrašnja samostalnost podrazumeva slobodno vršenje funkcije i odlučivanje, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima, ali ista nije prepreka za hijerarhijsku organizaciju tužilaštva, niti izdavanje opštih preporuka ili smernica o primeni zakona kako bi se obezbedila ujednačenost zakona i tužilačke prakse, ili uspostavili prioriteti tužilačkog delovanja, naročito u državama u kojima se primenjuje načelo oportuniteta.
Funkcija javnog tužioca vrši se u javnom interesu.
Nosioci ove zahtevne i odgovorne funkcije, koja iziskuje visok stepen profesionalnosti, hrabrost i posvećenost, moraju iskazati apsolutni integritet u vršenju dužnosti i ponašanju i ne smeju ostaviti sumnju u pogledu svoje objektivnosti i nepristrasnosti, kako u odnosu sa strankama, tako i u odnosu sa drugim javnim tužiocima.
U tom smislu, svojim stavovima i aktivnostima koje proizilaze iz funkcije koju obavljaju, ne smeju ispoljavati ambicije vezane za karijeru koje bi mogle pogrešno da usmeravaju njihove odluke i dužni su da se staraju da obezbede poštovanje zakona, poštuju principe uzdržanosti i diskrecije, posebno u pogledu izražavanja političkih, filozofskih ili verskih uverenja, ličnog neprijateljstva, iskazivanja prezira ili nasilnog stava prema bilo kome zbog antipatije koju postupci te osobe mogu izazvati, čak i u slučaju kada su oni potpuno neprihvatljivi.
Načelo profesionalnog integriteta podrazumeva da nosilac javnotužilačke funkcije, nezavisno od ličnih sklonosti i stavova u vezi sa ponašanjem drugog nosioca javnotužilačke funkcije, treba da se uzdrži od svih aktivnosti u kojima bi njegovi lični interesi ili stavovi mogli narušiti principe nepristrasnosti i objektivnosti ili u javnosti stvoriti utisak da se javna ovlašćenja koriste u privatne svrhe.
Tužioci imaju obavezu neutralnosti i treba da postupaju nezavisno od ličnih sklonosti, uz poštovanje prava na drugačije mišljenje, bez predrasuda ili diskriminacije.
Imajući u vidu navedeno, nosilac javnotužilačke funkcije, u vršenju javnih ovlašćenja treba u svakom trenutku da čuva čast i ugled svoje profesije i da se ponaša na način koji neće dovesti u pitanje njegov profesionalni integritet, nepristrasnost i posvećenost vladavini prava, niti kod kolega ili u javnosti stvoriti utisak o korišćenju javnih ovlašćenja u privatne svrhe.
ETIČKO NAČELO LIČNI INTEGRITET ČLAN 8 ETIČKOG KODEKSA
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužan je da se u vršenju funkcije i u javnom životu uzdrži od svakog ponašanja koje bi moglo da naruši čast i ugled javnotužilačke funkcije, kao i poverenje javnosti u rad javnog tužilaštva (čl.8. alineja 1. Etičkog kodeksa).
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužan je da se prema drugom javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, zaposlenima u javnom tužilaštvu, pripadnicima ostalih pravosudnih profesija, policije, bezbednosnih i drugih javnih službi, ophodi s uvažavanjem i poštovanjem (čl.8. alineja 3. Etičkog kodeksa)
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužan je da sadržajem svojih objava na društvenim mrežama ne narušava profesionalni i lični ugled i poverenje građana u javno tužilaštvo (čl.8. alineja 5. Etičkog kodeksa).
Tužioci uživaju slobodu mišljenja i govora i slobodu udruživanja na isti način kao i drugi pripadnici društva. Kada koriste ova prava, oni moraju uzeti u obzir dužnost diskrecije i paziti da ne ugrožavaju javni ugled nezavisnosti, nepristrasnosti i pravičnosti koje tužilac uvek mora poštovati.
Sloboda izražavanja, koja uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javnih vlasti i bez obzira na granice, u smislu člana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, povlači za sobom dužnosti i odgovornosti i može se podvrgnuti ograničenjima, između ostalog, i radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
Imajući u vidu specifične dužnosti postupanja koje proizilaze iz ustavnog i zakonskog položaja javnog tužilaštva koje ima monopol krivičnog gonjenja, pravo na slobodu izražavanja javnih tužilaca, analogno ograničenjima kojima se ovo pravo može podvrgnuti kada je u pitanju očuvanje autoriteta i nepristrasnosti suda, mora se tumačiti u kontekstu visoko postavljenih etičkih pravila, koja od javnih tužilaca zahtevaju veći stepen pažnje i određena ograničenja u javnom razgovoru, koja se ne odnose na ostale građane.
Etički standardi obavezuju javnog tužioca da u svakom javnom razgovoru ima u vidu činjenicu da je njegov položaj primarno izveden iz mesta i značaja profesije javnog tužioca u sistemu, a ne iz pojedinačnih prava koje ima kao ostali građani.
U tom smislu, nosilac javnotužilačke funkcije svoje profesionalne interese i stavove treba da stavi u funkciju unapređenja javnog tužilaštva kao celine, jer kao profesionalac ne može biti iznad profesije a kao pojedinac iznad funkcije iz koje ta ovlašćenja izvodi.
Naime, javni tužioci moraju uvek imati u vidu da stavovi i mišljenja koja iznose u javnosti, utiču na stvaranje ukupne slike o javnom tužilaštvu kao državnom organu, a time i poverenja javnosti u rad javnog tužilaštva.
Funkcija javnog tužioca mora uživati javno poverenje, što iziskuje pojačan stepen odgovornosti kada se u javnosti iznose kritike na rad ovog državnog organa, koje se ne smeju zasnivati na ličnim vrednosnim sudovima, ukoliko nemaju jasnu činjeničnu osnovu i ukoliko njihovo javno iznošenje ne može doprineti konstruktivnom dijalogu i rešavanju eventualnih problema u radu, što je poželjno i neophodno u demokratskom društvu.
Takođe, javni tužioci su dužni da održe diskreciju, što u nekim slučajevima, bilo da je to pitanje ličnog senzibiliteta ili rezultat razumevanja etičkih standarda, onemogućava njihove javne odgovore na kritike, što dodatno obavezuje na uzdržanost u javnim nastupima, kojima se može diskreditovati rad čitavog javnog tužilaštva, iako se odnose na pojedinačni slučaj. Ovo naročito treba imati u vidu u situaciji latentnih ili manifestovanih profesionalnih ili ličnih neslaganja, u kojima svaka reakcija može izazvati sledeći nepredvidljiv i nekontrolisani odgovor, koji probleme usložnjava, umesto rešava.
Iako i za javne tužioce, kao i za ostale titulare prava na slobodu izražavanja, važi standard da svaka intervencija u korišćenje ove slobode mora biti restriktivna, javni tužioci, upravo imajući u vidu značaj funkcije koju obavljaju a time i povećano interesovanje javnosti za pitanja iz nadležnosti javnog tužilaštva, u skladu sa etičkim standardima, u javnom razgovoru treba da teže pronalaženju odgovarajućeg balansa između prava na slobodu izražavanja i potrebe da se štiti ugled javnog tužilaštva i pravilno vođenje postupka u svakom konkretnom slučaju, naročito jer u javnosti mogu stvoriti utisak da je javna kritika izneta u cilju odbrane sopstvenog stava, a ne u svrhu rešavanja pitanja od opšteg interesa, u kom smislu rad javnog tužilaštva treba da bude izložen stručnoj i objektivnoj javnoj kritici.
Kao što je etika javnih tužilaca, u odnosu na ostale građane, pojačana visokim profesionalnim standardima, tako je i obaveza glavnog javnog tužioca kada reaguje na konkretno ponašanje intenzivnija u odnosu na ostale javne tužioce, imajući u vidu važnost funkcije koju obavlja. U tom smislu, postupanje u skladu sa etičkim standardima od glavnog javnog tužioca iziskuje da upravo autoritetom i značajem svog položaja pokaže visok stepen sposobnosti u rešavanju spornih pitanja, u kom smislu uvek mora postupati pravično, nepristrasno i objektivno, uz poštovanje ličnog integriteta drugih javnih tužilaca i osnovnih prava i sloboda.
Nosioci javnotužilačke funkcije postupaju u javnom interesu i njihova je osnovna dužnost da se u radu i privatnom životu pridržavaju najviših etičkih i profesionalnih standarda i da svojim ponašanjem, čuvanjem časti i dostojanstva, kako ličnog tako i profesije, očuvaju i unaprede poverenje društva u javno tužilaštvo i vladavinu prava.
Rukovodeći se takvim ciljem, dužni su da se uzdrže od svakog ponašanja kojima bi se urušio ugled javnog tužilaštva i umanjilo poverenje javnosti u njegov rad. Nosioci javnotužilačke funkcije treba uvek da budu svesni činjenice da su zbog značaja posla kojim se bave izloženi povećanom interesovanju javnosti i da moraju biti, ali i ostavljati utisak da su u svojim odlukama nepristrasni.
Javni tužioci treba da se uzdrže od političkih aktivnosti koje nisu u skladu sa načelom nepristrasnosti, odnosno javnog izražavanja političkih stavova i učestvovanja u javnim raspravama političkog karaktera, osim kada se radi o pitanjima koja se tiču javnog tužilaštva, vladavine prava i ljudskih prava.
Javni tužilac je garant poštovanja zakona i branilac društva i ne sme biti instrument koji se koristi u interesu bilo koje društvene, političke ili verske grupe ili bilo kog dela vlasti, niti zaštitnik njenih pristalica.
Ponašanje nosilaca javnotužilačke funkcije ne može biti prepušteno isključivo njihovom nahođenju, kako u radu, tako i van posla, iz kog razloga je poštovanje etičkih načela, kao ideala postupanja javnih tužilaca, dodatni obavezujući okvir postupanja, sadržan u specifičnim normama pojačane etičke odgovornosti, sa ciljem unapređenja dostojanstva i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva u celini.
Izvor: Vebsajt Visokog saveta tužilaštva, 27.11.2023.
Naslov: Redakcija