ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Zakon je trebalo da omogući jeftinu i brzu legalizaciju, uz minimalnu dokumentaciju, ali do danas je ozakonjena tek petina objekata

Pre pet godina usvojen je Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US - dalje: Zakon), ali rezultata gotovo da nema.

Zakon je trebalo da omogući jeftinu i brzu legalizaciju, uz minimalnu dokumentaciju, ali do danas je ozakonjena tek petina objekata.

Na hiljade zgrada, kuća i poslovnih prostora izgrađenih bez građevinske dozvole širom Srbije i dalje je nelegalno. Problem objekata nije samo u infrastrukturi, već i lokaciji, jer se neretko gradi na mestima od društveno korisnog značaja.

"Ministarstvo sa lokalnom samoupravom mora pod hitno da preduzme korake da se legalizacija ubrza, to je promet nekretnina, tu su ogromna sredstva zamrznuta", kaže Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.

Zakon daje garanciju da je objekat građen po zakonu, ali to ne podrazumeva automatsku legalizaciju. Glavni problem predstavlja nepostojanje detaljnog urbanističkog plana.

"Na mestu gde je objekat nije urađen na primer glavni urbanistički plan, ne zna se šta će tu biti na toj lokaciji. Niti se zna stepen zauzeća, ni kakva vrsta objekata, ni da li je lokacija od društveno korisnog interesa, da li može da se gradi ili ne. Dok se to ne uradi - imovinsko pravni odnosi, ne možete ni legalizaciju", objašnjava Rodić.

Procenjuje se da na teritoriji grada Beograda postoji oko pola miliona ilegalno izgrađenih kvadrata. Jedan od najvećih problema sa legalizacijom ima naselje Kaluđerica. Do 2015. godine kada je Zakon donet bilo je 12 hiljada zahteva za legalizacijom u opštini, ali do danas je rešeno svega 2.800 slučajeva. Problemi koje ilegalna gradnja čini ovde su očigledni, kao što može da se vidi zgrade su bukvalno načičkane jedna na drugu, to stvara ogromnu gužvu u saobraćaju i velike probleme za meštane.

I u najvećem gradu Vojvodine sve vrvi od nelegalizovanih objekata, najveći problem i dalje su rubni delovi Novog Sada gde su kuće nicale početkom i sredinom '90-ih godina. Od donošenja poslednjeg zakona, popisano je preko 40.000 nelegalnih objekata na teritoriji Grada Novog Sada.

"Na dan 31.10. 2020. godine rešeno je 19.752, znači skoro 20 hiljada postupaka ozakonjenja je okončano. Smatram da je mnogo više ljudi moglo i moralo da iskoristi uslove koji su propisani Zakonom, koji su zaista povoljni", kaže Slobodan Bekrić, iz Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove Novog Sada.

Među nelegalizovanim objektima, najviše je kuća. Promene namene zemljišta na kom se gradilo, do prikupljanja raznih saglasnosti, kraj mukama se nije nazirao godinama.

Jedan od prvih Novosađana koji je javno priznao da je nelegalni graditelj bio je Slobodan Vlaisavljević sa Adica. Pomagao je i drugima u procesu legalizacije, i navodi da ova agonija može biti završena samo zajedničkim nastupom građana, lokalnih samouprava i državnog vrha.

"Osnovni problem je neregulisanje imovinsko-pravnih odnosa, gde su ljudi bili prepušteni sebi i advokatima. Tu je država mogla više da pomogne, ona to nije učinila", kaže Vlaisavljević

Nadležni tvrde da od momenta podnošenja potpune dokumentacije, nekada je potrebno svega nekoliko dana da čitav proces bude završen. A kako navode, nikada nije bilo prostije legalizovati, pa stiže i apel i molba svima onima koji to još nisu uradili, da je sada pravi trenutak.

Izvor: Vebsajt B92, 25.11.2020.
Naslov: Redakcija