Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Za dve godine donete dve osuđujuće presude za zločin iz mržnje


U poslednje dve godine u Srbiji su donete dve osuđujuće presude protiv počinilaca zločina iz mržnje, od ukupno 16 predmeta koje je pokrenuo javni tužilac u vezi sa tim krivičnim delom, kažu u Republičkom javnom tužilaštvu.

Na regionalnoj konferencija o zločinima iz mržnje, zamenica republičke javne tužiteljke Jasmina Kiurski rekla je da je veliki broj od tih preostalih 14 predmeta u završnoj fazi, te da Tužilaštvo očekuje osuđujuće presude.

Zločin iz mržnje je uveden u Srbiji 2012. godine izmenama Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu marta 2013. godine, a Kiurski kaže da je zločin iz mržnje globalna pojava prisutna u manjem ili većem obimu na svim geografskim prostorima i u svim vremenima.

"Ponosni smo što smo uspeli da prepoznamo značaj normiranja zločina iz mržnje u nacionalnom zakonodavstvu, ali i da uočimo izvesne nepreciznosti same zakonske regulative", rekla je Kuirski i naglasila važnost brze i blagovremene primene zakonske regulative u toj oblasti.

Navela je da je cilj odredbe Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), koja se odnosi na zločin iz mržnje, da se obezbedi strože kažnjavanje krivičnih dela motivisanih mržnjom, ali i da se obezbedi pojačana zaštita žrtava ovih krivičnih dela kako bi im se dalo do znanja da država zaista vodi računa o njihovim pravima i njihovom položaju.

Navela je da su u organizaciji Pravosudne akademije tokom 2018. i 2019. godine sprovedene uspešne obuke javnih tužilaca, u saradnji sa civilnim sektorom i Kancelarijom za ljudska i manjinska prava, sa ciljem da tužilaštvo prepozna zločin iz mržnje, što je bio cilj obuke, kao i da su donete smernice.

"Možemo očekivati da će Tužilaštvo u saradnji sa policijom sprovesti delotvornu istragu u cilju otkrivanja identiteta počinilaca i adekvatnog kažnjavanja ovih teških krivičnih dela", rekla je Kuirski.

Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić rekao je da je Pravosudna akademija u svoje programe uvrstila i posebno obrađivanje teme zločina iz mržnje koja je u okviru šire oblasti borbe protiv diskriminacije.

"Razvijamo poseban program, multisektorsku obuku uz učešće sudija, tužilaca, predstavnika civilnog sektora i MUP, jer smo svi tu na jednom zadatku", rekao je Vujić i naglasio važnost adekvatnog, brzog i efikasnog kažnjavanja počinilaca, ali i rad na prevenciji takvih zločina.

"Ako imamo i jedno delo, napad, nasilje izazvano zločinom iz mržnje, to je nešto protiv čega sistema mora da se bori", rekao je Vujić.

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović rekla je da je ova regionalna konferencija prilika da se realno sagleda situacija u borbi protiv zločina iz mržnje koja, kaže, podrazumeva ogroman napor.

Navela je da Kancelarija po drugi put, u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji organizuje regionalnu konferenciju posvećenu toj temi.

"Verujem da ćemo realno sagledati rezultate u poslednjih 10 godina, identifikovati izazove koji nas očekuju, i smernice naše dalje saradnje", poručila je Paunović i naglasila da borba protiv zločina iz mržnje podrazumeva kontinuirane napore svih u društvu.

Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio rekao je da su u Srbiji u poslednjih sedam godina uspostavljena važna partnerstva u borbi protiv zločina iz mržnje, uključujući i međusektorsku grupu za borbu protiv zločina iz mržnje.

"Pomažemo srpskim institucijama u reformama. Regionalna saradnja je još jedan kljucni element rada Misije uključujući i borbu protiv zločina iz mržnje koji mogu da podriju socijalnu koheziju i stabilnost", rekao je Oricio.

Naveo je da zločini iz mržnje, bilo verbalni ili fizički, ostavljaju dalekosežne i stravične posledice i mogu da naprave atmosferu straha u društvu.

Oricio je rekao da i policajci igraju ključnu ulogu u prepoznavanju zločina iz mržnje i usmeravanju istrage u pravom smeru.

Izvor: Vebsajt RTV, 24.10.2019.
Naslov: Redakcija