Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O CENTRALNOJ EVIDENCIJI STVARNIH VLASNIKA - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ("Službeni glasnik RS", broj 41/18), naziv člana i član 12. menjaju se i glase:

"Nadzor nad evidentiranjem, tačnošću i ažuriranjem evidentiranih podataka i čuvanjem podataka i dokumenata

Član 12.

Agencija proverava da li je Registrovani subjekt izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju u roku iz člana 7. stav 3. ovog zakona od dana nastupanja osnova evidentiranja iz člana 6. tačka 1) ovog zakona.

Agencija je ovlašćena za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv Registrovanog subjekta ako utvrdi da Registrovani subjekt nije izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju u roku iz stava 1. ovog člana.

Nadležni državni organi iz člana 10. stav 3. ovog zakona u vršenju poslova nadzora i kontrole iz delokruga poslova koje obavljaju nad radom i poslovanjem Registrovanog subjekta, proveravaju da li je Registrovani subjekt izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju u roku iz člana 7. stav 3. ovog zakona od dana nastupanja osnova evidentiranja iz člana 6. tačka 2) ovog zakona, da li je evidentirao tačne podatke, kao i da li Registrovani subjekt ima i čuva odgovarajuće tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih je evidentirao stvarnog vlasnika.

Organi iz stava 3. ovog člana ovlašćeni su za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv Registrovanog subjekta ako u vršenju nadzora utvrde da:

1)         Registrovani subjekt nije izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju u roku iz člana 7. stav 3. ovog zakona od dana nastupanja osnova evidentiranja iz člana 6. tačka 2) ovog zakona;

2)         Registrovani subjekat nije evidentirao tačne podatke;

3)         Registrovani subjekt nema, odnosno ne čuva odgovarajuće, tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih je evidentirao stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta.

Narodna banka Srbije u vršenju poslova nadzora i kontrole iz delokruga poslova koje obavlja nad radom i poslovanjem Registrovanog subjekta, proverava da li je Registrovani subjekt izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju u roku iz člana 7. stav 3. ovog zakona od dana nastupanja osnova evidentiranja iz člana 6. tačka 2) ovog zakona, da li je evidentirao tačne podatke, kao i da li Registrovani subjekt ima i čuva odgovarajuće tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih je evidentirao stvarnog vlasnika.

Kada je Registrovani subjekt finansijska institucija, kao i pravno lice koje obavlja menjačke poslove, nad kojima Narodna banka Srbije vrši nadzor u okviru obavljanja svojih zakonom utvrđenih funkcija, nadzor iz stava 5. ovog člana, kao i preduzimanje mera, uključujući i izricanje novčanih kazni prema tim Registrovanim subjektima, vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje tih Registrovanih subjekata, odnosno propisima kojima se uređuje obavljanje menjačkih poslova i kontrola obavljanja menjačkih poslova.

Narodna banka Srbije ovlašćena je za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv Registrovanog subjekta koji obavlja menjačke poslove u slučajevima iz stava 4. ovog člana."

Član 2.

Posle člana 12. dodaje se naziv člana i član 12a, koji glase:

"Nadzor nad primenom zakona

Član 12a

Nadzor nad primenom ovog zakona i nadzor nad radom Agencije u vezi sa Centralnom evidencijom vrši ministarstvo nadležno za poslove privrede."

Član 3.

Član 14. menja se i glasi:

"Član 14.

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj Registrovani subjekt - pravno lice:

1)         ako ne izvrši evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta u Centralnoj evidenciji u roku propisanom u članu 7. stav 3. ovog zakona od dana nastupanja osnova evidentiranja iz člana 6. tačka 1) ovog zakona;

2)         ako ne izvrši evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta u Centralnoj evidenciji u roku propisanom u članu 7. stav 3. ovog zakona od dana nastupanja osnova evidentiranja iz člana 6. tačka 2) ovog zakona;

3)         ako u Centralnu evidenciju nije evidentirao tačne podatke;

4)         koji nema, odnosno ne čuva odgovarajuće, tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih je evidentirao stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta (član 10. stav 2);

5)         ako ne izvrši evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta u Centralnoj evidenciji do 31. januara 2020. godine.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u Registrovanom subjektu - pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.ˮ

Član 4.

Postojeći Registrovani subjekti koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu evidentirali podatke o stvarnom vlasniku, dužni su da u Centralnu evidenciju evidentiraju podatke o stvarnom vlasniku najkasnije do 31. januara 2020. godine.

Agencija proverava da li su Registrovani subjekti izvršili evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnoj evidenciji u roku iz stava 1. ovog člana.

Agencija je ovlašćena za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv Registrovanog subjekta koji nije izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju u roku iz stava 1. ovog člana.

Član 5.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ("Službeni glasnik RS", broj 41/18-u daljem tekstu: Zakon) uređuje se uspostavljanje, sadržina, osnovi evidentiranja i način vođenja Centralne evidencije stvarnih vlasnika pravnih lica i drugih subjekata registrovanih u Republici Srbiji u skladu sa zakonom, kao i druga pitanja od značaja za evidentiranje stvarnih vlasnika.

Imajući u vidu predmet ovog zakona, isti je od naročitog značaja za unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanju domaćeg zakonodavstva sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

 Članom 30. Direktive (EU) 2015/849 propisana je obaveza država članica da osiguraju da poslovni i drugi pravni subjekti koji se registruju na njihovoj teritoriji pribave i čuvaju odgovarajuće, tačne i ažurne informacije o njihovim stvarnim vlasnicima i udelima koje poseduju. Od navedenih privrednih subjekata se zahteva da, osim informacija o svojim pravnim vlasnicima, pruže obveznicima informacije i o stvarnim vlasnicima. Informacije o stvarnim vlasnicima se čuvaju u svakoj državi članici u privrednom registru, registru privrednih društava ili javnom registru u skladu sa članom 16. Direktive (EU) 2017/1132. Podaci koji su sadržani u navedenom registru moraju biti odgovarajući, tačni i ažurni.

Dalje, članom 58. Direktive (EU) 2015/849 propisano je, između ostalog, da države članice osiguravaju da obveznici mogu snositi odgovornost za kršenje nacionalnih odredaba kojima se prenosi ova direktiva, da svaka sankcija ili mera koja iz toga proizlazi bude delotvorna, proporcionalna i odgovarajuća, kao i da države članice mogu uvesti kaznenopravne i administrativne sankcije. Takođe, istim članom propisano je da bi nadležni organi trebalo da imaju sva nadzorna i istražna ovlašćenja kako bi subjekti koji ne poštuju odredbe ove direktive, mogli biti sankcionisani, kao i da nadležni organi svoja ovlašćenja u pogledu sankcija mogu obavljati neposredno, u saradnji sa drugim nadležnim organima, podnošenjem zahteva nadležnim pravosudnim organima, kao i da isti u tom cilju blisko sarađuju.

S tim u vezi, Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, na sastanku održanom 22. jula 2019. godine konstatovalo je da je potrebno da se nadležni organi u predstojećem periodu aktiviraju više kada je reč o nadzoru nad primenom Zakona, odnosno sankcijama predviđenim tim zakonom, a imajući u vidu da će se u postupku redovnog izveštavanja Komiteta Manival, zahtevati da Republika Srbija dostavi podatke o efikasnosti primene sankcija propisanih ovim zakonom.

Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, kao zakon od naročitog značaja za unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti, bilo je potrebno izmeniti i dopuniti, odnosno bliže urediti nadležnost organa i organizacija u pogledu kontrole evidentiranja podataka, istinitosti i tačnosti tih podataka, kao i dati ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona predložene su izmene člana 12. Zakona i propisano je da Agencija za privredne registre proverava da li je Registrovani subjekt izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju u roku od 15 dana od dana osnivanja, i istoj dato ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv Registrovanog subjekta ako utvrdi da Registrovani subjekt nije izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju u roku od 15 dana od dana osnivanja.

Takođe, propisano je da nadležni državni organi iz člana 10. stav 3. ovog zakona (Poreska uprava, Uprava za sprečavanje pranja novca, tržišna inspekcija i dr.) u vršenju poslova nadzora i kontrole iz delokruga poslova koje obavljaju nad radom i poslovanjem Registrovanog subjekta, proveravaju da li je Registrovani subjekt izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju u roku od 15 dana od dana promene vlasničke strukture i članova organa Registrovanog subjekta, kao i drugih promena na osnovu kojih se može ceniti ispunjenost uslova za sticanje svojstva stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta, da li je evidentirao tačne podatke, kao i da li Registrovani subjekt ima i čuva odgovarajuće tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih je evidentirao stvarnog vlasnika. Ovim organima dato je i ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Pored toga, propisano je i da Narodna banka Srbije u vršenju poslova nadzora i kontrole iz delokruga poslova koje obavlja nad radom i poslovanjem Registrovanog subjekta, proverava da li je Registrovani subjekt izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju u roku iz člana 7. stav 3. ovog zakona od dana nastupanja osnova evidentiranja iz člana 6. tačka 2) ovog zakona, da li je evidentirao tačne podatke, kao i da li Registrovani subjekt ima i čuva odgovarajuće tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih je evidentirao stvarnog vlasnika, i da je s tim u vezi ovlašćena da preduzima mere, uključujući i izricanje novčanih kazni prema Registrovanim subjektima nad kojim vrši nadzor (finasijska institucija i pravno lice koje obavlja menjačke poslove), a u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje tih subjekata, odnosno propisima kojima se uređuje obavljanje menjačkih poslova i kontrola obavljanja menjačkih poslova. Takođe, Narodnoj banci Srbije dato je i ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnog lice koje obavlja menjačke poslove u slučajevima iz stava 4. ovog člana.

Članom 2. Predlog zakona dodaje se novi član 12a kojim je propisano da nadzor nad primenom ovog zakona i nadzor nad radom Agencije za privredne registre (koja vodi Centralnu evidenciju) u vezi sa Centralnom evidencijom vrši ministarstvo nadležno za poslove privrede.

Članom 3. Predloga zakona vrše se izmene člana 14. Zakona i predlaže da se novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazni za prekršaj Registrovani subjekt - pravno lice ako ne izvrši evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta u Centralnoj evidenciji u roku od 15 dana od dana osnivanja, ako ne izvrši evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta u Centralnoj evidenciji u roku od 15 dana od dana promene vlasničke strukture i članova organa Registrovanog subjekta, kao i drugih promena na osnovu kojih se može ceniti ispunjenost uslova za sticanje svojstva stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta, ako u Centralnu evidenciju nije evidentirao tačne podatke, koji nema, odnosno ne čuva odgovarajuće, tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih je evidentirao stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta i ako ne izvrši evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta u Centralnoj evidenciji do 31. januara 2020. godine. Takođe, predloženo je da se prekršajno kazni i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Članom 4. Predloga zakona predloženo je da su postojeći Registrovani subjekti koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu evidentirali podatke o stvarnom vlasniku, dužni da u Centralnu evidenciju evidentiraju podatke o stvarnom vlasniku najkasnije do 31. januara 2020. godine. Agencija za privredne registre proverava da li su Registrovani subjekti izvršili evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnoj evidenciji do 31. januara 2020. godine i ista je ovlašćena za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv Registrovanog subjekta koji nije izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju do 31. januara 2020. godine.

Članom 5. Predloga zakona predloženo je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1. Određivanje problema koje ovaj zakon treba da reši

Navedeni zakon je od naročitog značaja za unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i za usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti, pa i sa Direktivom (EU) 2015/849. Evropskog parlamenta i Saveta od 20. maja 2015. godine o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhu pranja novca ili finansiranja terorizma.

Članom 30. Direktive (EU) 2015/849 propisana je obaveza država članica da osiguraju da poslovni i drugi pravni subjekti koji se registruju na njihovoj teritoriji pribave i čuvaju odgovarajuće, tačne i ažurne informacije o njihovim stvarnim vlasnicima i udelima koje poseduju. Od navedenih privrednih subjekata se zahteva da, osim informacija o svojim pravnim vlasnicima, pruže obveznicima informacije i o stvarnim vlasnicima. Informacije o stvarnim vlasnicima se čuvaju u svakoj državi članici u privrednom registru, registru privrednih društava ili javnom registru u skladu sa članom 16. Direktive (EU) 2017/1132. Podaci koji su sadržani u navedenom registru moraju biti odgovarajući, tačni i ažurni.

Dalje, članom 58. Direktive (EU) 2015/849 propisano je, između ostalog, da države članice osiguravaju da obveznici mogu snositi odgovornost za kršenje nacionalnih odredaba kojima se prenosi ova direktiva, da svaka sankcija ili mera koja iz toga proizlazi bude delotvorna, proporcionalna i odvraćajuća, kao i da države članice mogu uvesti kaznenopravne i administrativne sankcije. Takođe, istim članom propisano je da bi nadležni organi trebalo da imaju sva nadzorna i istražna ovlašćenja kako bi subjekti koji ne poštuju odredbe ove direktive, mogli biti sankcionisani, kao i da nadležni organi svoja ovlašćenja u pogledu sankcija mogu obavljati neposredno, u saradnji sa drugim nadležnim organima, podnošenjem zahteva nadležnim pravosudnim organima, kao i da isti u tom cilju blisko sarađuju.

S tim u vezi, Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, na sastanku održanom 22. jula 2019. godine konstatovalo je potrebu da se nadležni organi u predstojećem periodu aktiviraju više kada je reč o nadzoru nad primenom Zakona, odnosno sankcijama predviđenim tim zakonom. Shodno tome, potrebno je preciznije definisati postupak nadzora nad Registrovanim subjektima, nadležne organe, kao i prekšaje.

2. Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona postižu

Ključni cilj koji se želi postići donošenjem predloženih izmena i dopuna važećeg Zakona je unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Osim toga, jedan od ciljeva je i usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Predloženim rešenjima otkloniće se dileme i različita tumačenja u praksi u pogledu vršenja nadzora nad Registrovanim subjektima.

3. Druge mogućnosti za rešavanje problema

S obzirom na to da Zakon uređuje uspostavljanje, sadržinu, osnove evidentiranja i način vođenja Centralne evidencije stvarnih vlasnika pravnih lica i drugih subjekata registrovanih u Republici Srbiji u skladu sa zakonom, kao i druga pitanja od značaja za evidentiranje stvarnih vlasnika, druge mogućnosti za unapređenje odredaba tog zakona i njihovo usaglašavanje sa drugim propisima, ne postoje.

4. Zašto je donošenje ovog zakona najbolje za rešavanje problema?

Kao što je napred navedeno, jedino ovim izmenama i dopunama Zakona moguće je doprineti pozitivnom stavu Komiteta Manival koji prati stanje Republike Srbije u oblasti sistema otkrivanja i sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a koji će u postupku redovnog izveštavanja zahtevati da Republika Srbija dostavi podatke o efikasnosti primene sankcija propisanih ovim zakonom. Shodno tome, donošenje zakona radi realizacije napred iznetih ciljeva, jeste jedini način za rešavanje problema.

 5. Na koga će i kako uticati rešenja predložena u ovom zakonu?

Predložena rešenja obezbediće efikasniji rad i delovanje nadležnih državnih organa i drugih organa u vršenju javnih ovlašćenja u obavljanju poslova nadzora u smislu Zakona, a istovremeno obezbediće i efikasniji nadzor nad primenom Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Službeni glasnik RS", broj 113/17), od strane obveznika i drugih organa koji su definisani tim zakonom.

Ističemo, da će se ovim zakonom postići i viši nivo pouzdanosti u evidentirane podatke o stvarnim vlasnicima, s obzirom da isti predviđa kaznene mere za unošenje neistinitih podataka, za ne ažuriranje podataka, ne čuvanje podataka i sl. Tačnije na ovaj način podstiču se Registrovani subjekti da u Centralnu evidenciju unose tačne i ažurirane podatke u pogledu određivanja stvarnog vlasnika.

Ne predviđa se obrazovanje novih organa već korišćenje postojećih resursa kod nadležnih državnih organa za primenu ovog zakona.

6. Troškovi koje će primena ovog zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća

Primena predloženih zakonskih rešenja neće izazvati troškove kod građana i privrede (ni kod malih i srednjih privrednih društava).

7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove?

Primena predloženih zakonskih rešenja neće izazivati troškove za privredu, s obzirom da se ne uvode nove dodatne obaveze koje zahtevaju plaćanje naknada.

Pored toga, ovaj zakon će obveznicima olakšati preduzimanje radnji i mera za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, pre, u toku i nakon vršenja transakcije ili uspostavljanja poslovnog odnosa, kao i izradu i redovno ažuriranje rizika u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

8. Da li ovaj zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Ovaj zakon neće neposredno uticati na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju, već će doprineti povećanju opšte pravne sigurnosti u državi.

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove?

Nacrt zakona izradila je radna grupa sačinjena od predstavnika Ministarstva finansija, Uprave za sprečavanje pranja novca, Poreska uprave, Ministarstva privrede, Agencije za privredne registre Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Narodne banke Srbije, Saveta stranih investitora, Privredne komore, Centra za evropske politike i dr.

Takođe, na sajtu Ministarstva privrede i portalu e-uprave bila je objavljena informacija o izradi Nacrta zakona.

10. Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja ovog zakona?

Ministarstvo privrede će u saradnji sa svim relevantnim subjektima, kao što su: Uprava za sprečavanje pranja novca, Narodna banka Srbije, Agencija za privredne registre, Poreska uprava, javno tužilaštvo, Privredna komora, privredna asocijacija domaćih i stranih investitora, organizacija civilnog društva i zainteresovani Registrovani subjekti, kao i do sada, sprovoditi sve potrebne mere u nastavku sprovođenja ovog zakona, a u cilju poboljšanja sistema otkrivanja i sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 25.10.2019.