NACRT ZAKONA O JAVNOM OKUPLJANJU: Predstavnici nevladinih organizacija predlažu da se Nacrtom propisa predvide spontana okupljanja, kao i da se precizira kom državnom organu se podnosi žalba protiv rešenja kojim se ne dozvoljava održavanje javnog okupljanja. Novi propis ne bi trebalo da obuhvati kulturne i sportske događaje, a zalažu se da se pod određenim uslovima, uvede kao pojam i kontramiting

Novi Zakon o javnom okupljanju treba da predvidi i spontana okupljanja, odnosno kraći rok za prijavu skupova kojima se reaguje na neku aktuelnost, ocenjeno je na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o javnom okupljanju koju je organizovao Komitet pravnika za ljudska prava (YUKOM).

Na skupu je istaknuto da je rok za prijavu skupa osam dana pre njegovog održavanja predugačak i da se time praktično onemogućava spontano okupljanje koje ne može da se predvidi toliko unapred, a predloženo je da se u Nacrt zakona, pod određenim uslovima, uvede kao pojam i kontramiting.

Predstavnici nevladinih organizacija predložili su da se Nacrtom zakona predvidi određeno mesto za spontana okupljanja, kao i da se precizira kom državnom organu se podnosi žalba protiv rešenja kojim se ne dozvoljava održavanje javnog okupljanja.

Potpuno je, ocenili su učesnici skupa, neprihvatljivo da se vreme za javno okupljanje ograniči od osam časova do 22 sata jer se, kako navode, nekada skupovi održavaju i van tog vremena zbog neke određene simbolike.

Ocenjeno je i da su Nacrtom zakona predviđene prevelike obaveze organizatora skupa, jer se, između ostalog, u prijavi skupa traži i da proceni očekivani broj učesnika.

Predstavnici nekoliko nevladinih organizacija su ocenili da novi Zakon ne bi trebalo da obuhvati i kulturne i sportske događaje, kao što je predviđeno Nacrtom zakona, a zatražili su i da se novi propis nazove Zakon o slobodi okupljanja ili Zakon o mirnom okupljanju.

Na skupu je ocenjeno da su nejasnoće i nedoslednosti u Nacrtu zakona posledica toga što je pisan na brzinu, a učesnici su naveli da javna rasprava traje kratko, uz nedovoljnu transparentnost, kao i da bi trebalo preciznije definisati pojmove u Nacrtu zakona.

Pored restriktivnih odredbi, poput one da se vreme skupa ograničava od osam ujutru do 10 uveče, ili propisane kazne od 20.000 do 2.000.000 dinara za učesnike, vođe okupljanja i pravna lica, ukoliko pokušaju da održe skup na mestu koje nije navedeno u prijavi mitinga, ne obaveste ljude da je protest otkazan ili da je prekinut, ne poslušaju organizatore, Nacrt zakona je, kako navode, pun nelogičnosti.

U članu 6. Nacrta zakona piše da se javno okupljanje u pokretu može odvijati samo neprekinutim kretanjem, osim na mestu polaska i završetku kretanja, dok se u članu 11. precizira da se u prijavi skupa u pokretu moraju navesti mesta zadržavanja učesnika.

Za nevladine organizacije jedino dobro u Nacrtu zakona je što ne zabranjuje skupove ispred Narodne skupštine Republike Srbije. Sve ostalo je, tvrde, sporno, skoro svaki od 24 člana Zakona, pa čak i onaj pretposlednji, koji u svim zakonima glasi isto: da danom stupanja na snagu novog zakona, prethodni prestaje da važi.

Prethodni Zakon o okupljanju građana ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94, "Sl. list SRJ", br. 21/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon), prestao je da važi 23. oktobra 2015. godine, jer je odlukom Ustavnog suda proglašen neustavnim. Međutim, s obzirom na to da je novi Zakon, koji se sada zove Zakon o javnom okupljanju, tek u izradi - to praktično znači da su u ovom trenutku sva javna okupljanja dozvoljena.

Javna rasprava o Nacrtu zakona održana je u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, a u petak 30. oktobra 2015. godine je zakazana u Beogradu u prostorijama Policijske uprave za grad Beograd, Bulevar despota Stefana 107, sa početkom u 11 časova.

Na javnoj raspravi govoriće predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, a mišljenje će izneti i predstavnici drugih državnih organa, zainteresovanih institucija i ustanova, stručne i akademske javnosti, civilnog sektora.