PRAVILNIK O IZVRŠENJU MERE PRITVORA: Od momenta donošenja rešenja o pritvoru pa do predaje osumnjičenog zatvorskoj ustanovi može da prođe i nekoliko časova, ako sudska zgrada nema pritvorsku jedinicu ili zatvor nije blizu suda. U tom vremenskom periodu policija i dalje čuva osumnjičenog, koji je formalno već u nadležnosti zatvorske ustanove, pa može biti sporno ko je odgovoran za slučaj bekstva, saobraćajne nesreće, povređivanja ili smrti
Zatvorski stražar ne sme da puca na pritvorenika koji pokušava da pobegne, ako je osumnjičen za prekršaj ili za krivično delo zaprećeno kaznom do deset godina zatvora. Upotreba vatrenog oružja dozvoljena je samo ako beži pritvorenik osumnjičen za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora veća od deset godina.
Kako radnik obezbeđenja na zatvorskoj kuli može da zna ko je begunac ako je napolju magla, pljusak ili veje sneg, pa još ako je i mrkla noć, pitali su stručnjaci na savetovanju krivičara na Zlatiboru.
– Ako stražar ne puca, može da mu pobegne pritvorenik osumnjičen za teško ubistvo, a ako upotrebi vatreno oružje – može se desiti da povredi ili ubije osobu koja je bila na izdržavanju samo prekršajne kazne. Možda se može razmisliti i o upotrebi oružja koje ispaljuje gumene metke odnosno gumenu sačmu – ukazali su sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Miroslav Alimpić i bivši upravnik Okružnog zatvora u tom gradu Zoran Jovanović.
Jedno od rešenja koje predlažu je kategorizacija zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, tako da neke od ustanova budu "rezervisane" samo za pritvorenike i osuđene za teška krivična dela, dok bi u drugim zatvorima bili lakši prestupnici. To nije jednostavno uraditi ako se zna da su zatvori u Srbiji i dalje prenaseljeni, uprkos tome što su poslednjih godina izgrađeni novi, dok su neki renovirani.
Podaci objavljeni u Strategiji razvoja sistema krivičnih sankcija do 2020. godine pokazuju da je do 2012. godine broj pritvorenika iznosio 25 do čak 30 odsto zatvorske populacije. Ukupan broj osoba lišenih slobode u Srbiji i dalje je nešto ispod 11.000, što predstavlja veliki problem u funkcionisanju čitavog sistema izvršenja krivičnih sankcija.
– Stiče se utisak da sudovi još nedovoljno koriste druge mere predviđene zakonom, kao što su jemstvo i zabrana napuštanja stana. Sudovi olako određuju pritvor iako ga je zakon predvideo kao izuzetnu i najstrožu meru. Veliki deo javnosti, brojni mediji i političke ličnosti kao da ne razumeju svrhu pritvora, koji se doživljava kao kazna – naglasio je sudija Alimpić.
Krivičari su ovom problemu posvetili posebnu pažnju, a misija OEBS-a u Srbiji izdala je publikaciju sa uporednim prikazom stanja u zemljama regiona.
Pravilnik o izvršenju mere pritvora ("Sl. glasnik RS", br. 132/2014) propisao je sve detalje postupanja sa osumnjičenim, ali ima i niz propusta. Na primer, od momenta donošenja rešenja o pritvoru pa do predaje osumnjičenog zatvorskoj ustanovi može da prođe i nekoliko časova, ako sudska zgrada nema pritvorsku jedinicu ili zatvor nije blizu suda. U tom vremenskom periodu policija i dalje čuva osumnjičenog, koji je formalno već u nadležnosti zatvorske ustanove, pa može biti sporno ko je odgovoran za slučaj bekstva, saobraćajne nesreće, povređivanja ili smrti.
Na prijemu u pritvor ponovo se proveravaju dokumenta i uzima se izjava o tome koga treba odmah obavestiti gde se pritvorenik nalazi. Zatim se oduzimaju sva dokumenta i vrednosti, od novca i nakita do mobilnog telefona i opasnih stvari, ukoliko ih još ima kod sebe. Sledi fotografisanje, uzimanje otisaka prstiju, upoznavanje sa kućnim redom, kupanje, a po potrebi dezinfekcija i dezinsekcija. Lekarski pregled mora biti obavljen najkasnije u roku od 24 sata od prijema.
Prilikom smeštaja u sobu vodi se računa o vrsti krivičnog dela tako da se po pravilu zajedno smeštaju osobe osumnjičene za ista ili slična dela. Saučesnici moraju biti odvojeni da ne bi ugrozili istragu.
Svaki pritvorenik ima pravo na kretanje na svežem vazduhu najmanje dva sata dnevno, ali se vodi računa da se u šetnji ne sretnu pripadnici zavađenih kriminalnih grupa.
Pravila o noćnom odmoru nisu propisana tako da isključuju probleme. Propisano je da od 23 do sedam sati službena lica ulaze u sobu samo po pozivu pritvorenika ili u situacijama narušavanja bezbednosti, kao što su tuče, pokušaji bekstva i slično. Prema tome, ako se pritvorenici ne žale, faktički niko ne može remetiti noćni odmor, a upravo u tom periodu dolazi do nasilja, pa i do samoubistava, najčešće vešanjem, i to se dešava u svim ustanovama, upozorili su stručnjaci. Neki pritvorenici upravo tokom noćnog odmora trpe torturu svojih cimera i toliko su zastrašeni da se ne usuđuju da traže pomoć. Mali broj takvih događaja otkrije se sutradan, ako se kod zlostavljanih mogu uočiti povrede na vidnim mestima. Pa i tada, često se ne usuđuju da ispričaju šta se stvarno desilo.
Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 25.09.2019.Naslov: Redakcija