Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PROCESNE PRETPOSTAVKE ZA MERITORNO ODLUČIVANJE U PARNIČNOM POSTUPKU: Procesne pretpostavke koje se tiču stranaka i predmeta spora


Privredni sud u Beogradu održao je nastavak stručnog skupa na temu: "Procesne pretpostavke za meritorno odlučivanje u parničnom postupku" koji je započeo u junu mesecu, a na kojem su ovog puta obrađene teme:

Procesne pretpostavke koje se tiču predmeta spora – predavač dr Vesna Dabetic-Trogrlić i

Procesne pretpostavke koje se tiču stranaka – predavač Branka Žerajić

Na skupu je između ostalog istaknuto sledeće:

Kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne može da bude stranka u postupku, a taj nedostatak može da se otkloni, pozvaće tužioca da otkloni nedostatak.

Organi privrednog društva ne mogu biti stranke u sporu.

Stranka u postupku može da bude svako fizičko i pravno lice.

Parnični sud može rešenjem, koje ima pravno dejstvo u određenoj parnici, da prizna svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koji nemaju stranačku sposobnost u smislu, ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti, a naročito ako raspolažu imovinom na kojoj se može sprovesti izvršenje.

Stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama da preduzima radnje u postupku (parnična sposobnost).

Zastupnik pravnog lica u postupku je lice koje je upisano u odgovarajući registar, a određeno je posebnim propisom, opštim i pojedinačnim aktom pravnog lica ili odlukom suda.

Zakonski zastupnik može u ime stranke da preduzima sve radnje u postupku. Ako je za podnošenje ili povlačenje tužbe, priznanje, odnosno za odricanje od tužbenog zahteva, zaključenje poravnanja, izjavljivanje, povlačenje ili odricanje od pravnog leka, posebnim propisima predviđeno da zastupnik mora da ima posebno ovlašćenje, on može te radnje da preduzima samo ako ima ovlašćenje.

Punomoćnik pravnog lica može biti advokat, kao i diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom koji je u radnom odnosu u tom pravnom licu.

Radnje u postupku koje punomoćnik preduzima u granicama punomoćja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.

Punomoćje koje je izdalo pravno lice prestaje prestankom pravnog lica, otvaranjem stečajnog postupka i postupka likvidacije.

Po otvaranju postupka stečaja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom stečajnog postupka, kao i u postupcima koji su tekli pre otvaranja stečajnog postupka, a nastavljeni nakon otvaranja navedenih postupaka, punomoćnici moraju da imaju punomoćje koje je izdao stečajni, odnosno likvidacioni upravnik.

U parničnom postupku sud odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku.

U jednoj tužbi tužilac može da istakne više zahteva protiv istog tuženog, ako su svi zahtevi povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom. Ako zahtevi nisu povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom, oni mogu da se istaknu u jednoj tužbi protiv istog tuženog samo kad je isti sud stvarno nadležan za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve određena ista vrsta postupka.

Tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi da istakne u jednoj tužbi, na način da sud usvoji sledeći od tih zahteva, ako nađe da prethodni zahtev nije osnovan.

Tužilac može do zaključenja glavne rasprave da preinači tužbu.

Posle dostavljanja tužbe tuženom, za preinačenje tužbe potreban je pristanak tuženog. Sud će da dozvoli preinačenje i kad se tuženi tome protivi, ako smatra da bi to bilo celishodno za konačno rešenje odnosa među strankama i ako oceni da postupak po preinačenoj tužbi neće znatno da produži trajanje parnice. Smatraće se da postoji pristanak tuženog na preinačenje tužbe ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinačenoj tužbi, a nije se pre toga protivio preinačenju.

Ako je tužba preinačena na ročištu na kome tuženi nije prisutan, sud će da dostavi tuženom prepis zapisnika sa tog ročišta.

Kad dozvoli preinačenje tužbe, sud će rešenjem da odredi nov vremenski okvir za sprovođenje postupka

Preinačenje tužbe je promena istovetnosti zahteva, povećanje postojećeg ili isticanje drugog zahteva uz postojeći.

Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li teče parnica o zahtevu o kome je ranije zaključeno sudsko poravnanje i ako takvo poravnanje postoji, odbaciće tužbu.

Sud će u toku postupka da ukaže strankama na mogućnost da se poravnaju pred sudom.

Stranke mogu pred sudom u toku celog postupka do njegovog pravnosnažnog okončanja da zaključe sudsko poravnanje.

Ako je sudsko poravnanje zaključeno posle donošenja prvostepene odluke, sud će da donese rešenje kojim će da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i da obustavi postupak…

Izvor: Vebsajt Privredna komora Beograda, 29.09.2015.