PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr.zakon, 10/19, 6/20 i 129/21), u članu 1. posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6. koji glase:

“Specifičnosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja za potrebe unutrašnjih poslova uređuju se ovim zakonom i propisima u oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja i unutrašnjih poslova.

Srednje bogoslovsko obrazovanje ostvaruje se u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuju crkve i verske zajednice.”

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 7. i 8.

Član 2.

U članu 12. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

“U cilju stvaranja uslova za razvoj opštih međupredmetnih kompetencija na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, a putem saradnje i uz podršku drugih organa i međuresornih tela i timova, donose se posebni programi, projekti i aktivnosti, čije se ostvarivanje uređuje podzakonskim aktima koje donosi ministar i ministri nadležni za oblasti u okviru kojih se ostvaruje saradnja.”

Član 3.

U članu 23. stav 1. posle reči: “Republike Srbije” dodaju se zapeta i reči: “osim u ustanovu iz člana 90. stav 2. ovog zakona”.

Član 4.

U članu 25. stav 2. reč: “dve” zamenjuje se rečju: “četiri”.

Član 5.

U članu 28. stav 7. reči: “koja se prilagođava školskoj godini” zamenjuju se rečima: “u skladu sa posebnim zakonom”.

Član 6.

U članu 74. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

 “Vladanje učenika prvog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se u toku i na kraju prvog i drugog polugodišta opisnom ocenom koja ne utiče na opšti uspeh učenika.

Vladanje učenika od drugog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja i vladanje učenika svih razreda srednjeg obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se brojčano u toku i na kraju prvog i drugog polugodišta i utiče na opšti uspeh.”

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

“Učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu iz vladanja.”

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 7.

U članu 75. stav 3. reč: “šestog” zamenjuje se rečju: “drugog “.

Član 8.

U članu 76. stav 4. posle reči: “učeniku” dodaju se reči: “u saradnji sa roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom,”.

Član 9.

U članu 78. stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.

Član 10.

U članu 79. stav 2. tačka 12) posle reči: “zakonom” dodaju se zapeta i reči: “a za učenike koji pohađaju nastavu u ustanovi iz člana 90. stav 2. ovog zakona – pravo na ishranu i smeštaj u internatu, udžbenike, lektiru, školski pribor, odeću, obuću i drugu opremu neophodnu za pohađanje nastave i boravak u školi, zdravstvenu i psihološku zaštitu preko referentne ustanove (zdravstveni pregledi na koje je učenik upućen od strane škole), osiguranje od nezgode (invaliditeta) i nasilne smrti i osiguranje od rizika prirodne smrti, vaspitni rad i druga prava, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast unutrašnjih poslova;”.

Član 11.

U članu 82. stav 5. menja se i glasi:

“Direktor škole, u saradnji sa stručnim saradnicima i odeljenskim starešinom, rešenjem odlučuje o prigovoru iz stava 1. tačka 1) ovog člana – na ocenu iz obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti u toku školske godine, u roku od tri dana, uz prethodno pribavljenu izjavu nastavnika, odnosno u roku od 24 sata o prigovoru iz stava 1. tačka 2) ovog člana – na zaključnu ocenu iz obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti na kraju prvog i drugog polugodišta i iz stava 1. tačka 3) ovog člana – prigovor na ispit, uz prethodno pribavljene izjave nastavnika.”

U stavu 6. posle reči: “ocenu”, dodaju se reči: “u toku školske godine”.

Posle stava 11. dodaje se novi stav 12. koji glasi:

“Direktor škole, u saradnji sa stručnim saradnicima, rešenjem odlučuje o prigovoru iz stava 1. tačka 1) ovog člana – na ocenu iz vladanja u toku školske godine, u roku od tri dana, uz prethodno pribavljenu izjavu odeljenjskog starešine.”

Dosadašnji stav 12. koji postaje stav 13. menja se i glasi:

“Ako direktor u saradnji sa stručnim saradnicima oceni da je prigovor na zaključnu ocenu iz vladanja osnovan i da ocenjivanje nije izvedeno u skladu sa propisima, vraća ocenu odeljenskom veću na razmatranje i ponovno odlučivanje.”

Dosadašnji stav 13. postaje stav 14.

U dosadašnjem stavu 14. koji postaje stav 15, posle reči: “lica”, dodaju se reči: “da obrazuje komisiju.”

Dosadašnji st. 15–17. postaju st. 16–18.

Član 12.

U članu 83. stav 1. menja se i glasi:

“Prema učeniku koji vrši povredu pravila ponašanja u školi ili ne poštuje odluke direktora i organa škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, kao i u slučaju sumnje da je počinio težu povredu obaveze učenika i povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona, škola uz učešće roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, pojačava vaspitni rad.

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2-6. koji glase:

“Vaspitni rad iz stava 1. ovog člana ostvaruje se aktivnostima: u okviru odeljenjske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa i posebnih timova. Kada je neophodno, škola sarađuje i sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite, radi određivanja i pružanja podrške učeniku u vezi sa promenom njegovog ponašanja.

Odeljenjski starešina, zajedno sa stručnim saradnicima, odnosno sa timom za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ili timom za inkluzivno obrazovanje, sačinjava plan pojačanog vaspitnog rada koji traje najkraće do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.

Odeljenjski starešina vodi posebnu pedagošku evidenciju o pojačanom vaspitnom radu u koju se unose podaci o: događaju, učesnicima, vremenskoj dinamici, preduzetim aktivnostima i merama i ostvarenim rezultatima tog rada.

Rezultate pojačanog vaspitnog rada, na osnovu zajedničkog izveštaja odeljenskog starešine, stručnih saradnika i timova, direktor, odnosno nastavničko veće uzima u obzir prilikom izricanja vaspitno - disciplinske mere.

Sa učenikom koji van prostora škole, odnosno drugog prostora u kome škola ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, učini povredu zabrane iz čl. 110-112. ovog zakona, škola u skladu sa izveštajem spoljašnje mreže zaštite pojačava vaspitni rad, uz preduzimanje drugih aktivnosti u skladu sa propisima kojima se uređuju: kriterijumi za prepoznavanje oblika diskriminacije, postupanje ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminativnog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti, kao i protokola postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 7.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 8, u tački 3) posle reči: “škole,” dodaju se reči: “doma učenika ili druge organizacije ili organa u čijem objektu ostvaruje pravo na smeštaj, ishranu i vaspitni rad,”, a u tački 4) reči: “alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance” zamenjuju se rečima: “psihoaktivnih supstanci, odnosno alkohola, droga i nikotinskih proizvoda”.

Posle dosadašnjeg stava 3. koji postaje stav 8. dodaju se novi st. 9. i 10. koji glase:

“Škola je dužna da opštim aktom propiše upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva iz stava 8. tačka 7) ovog člana.

Smernice za upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva iz stava 8. tačka 7) ovog člana donosi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.”

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 11. reči: “stava 3.” zamenjuju se rečima: “stava 8.”

Dosadašnji stav 5. postaje stav 12.

Član 13.

U članu 84. stav 1. tačka 6) posle reči: “učenikom” dodaju se reči: “(u realizaciji operativnog plana zaštite i plana pojačanog vaspitnog rada)”.

U stavu 3. posle reči: “prijavu” dodaju se reči: “nadležnom javnom tužilaštvu”.

Član 14.

Član 85. menja se i glasi:

“Član 85.

Za teže povrede obaveza učenika i za povrede zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona škola vodi vaspitno-disciplinski postupak o kojem obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika.

Škola obaveštava Ministarstvo o povredi zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona, u skladu sa propisima kojima se uređuju: kriterijumi za prepoznavanje oblika diskriminacije, postupanje ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminativnog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti, kao i protokola postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.

Za učinjenu težu povredu obaveze učenika direktor zaključkom pokreće vaspitno-disciplinski postupak najkasnije u roku od pet radnih dana od dana saznanja, a za učinjenu povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona zaključkom pokreće postupak odmah, a najkasnije u roku od dva radna dana od dana saznanja, o čemu odmah, a najkasnije narednog radnog dana, obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, za učinjene teže povrede obaveza učenika iz člana 83. stav 8. tač. 4) i 5) ovog zakona, direktor zaključkom pokreće vaspitno-disciplinski postupak odmah, a najkasnije u roku od dva radna dana od dana saznanja, o čemu odmah obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Direktor vodi postupak i okončava ga rešenjem.

U vaspitno-disciplinskom postupku učenik, uz prisustvo roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, kao i svi ostali učesnici i svedoci moraju biti saslušani i dati pisanu izjavu.

Ukoliko se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika, koji je uredno obavešten, ne odazove da prisustvuje vaspitno-disciplinskom postupku, direktor škole postavlja odmah, a najkasnije narednog radnog dana, psihologa, odnosno pedagoga ustanove da u tom postupku zastupa interese učenika, o čemu odmah obaveštava centar za socijalni rad.

Vaspitno-disciplinski postupak okončava se donošenjem rešenja u roku od 30 dana od dana pokretanja.

U okviru pojačanog vaspitnog rada sa učenicima realizuje se i društveno-korisni, odnosno humanitarni rad.

Izuzetno od stava 8. ovog člana, u slučaju učinjene teže povrede obaveza učenika iz člana 83. stav 8. tač. 4) i 5) ovog zakona i povrede zabrane, vaspitno-disciplinski postupak okončava se donošenjem rešenja u roku od 20 dana od dana pokretanja.

U vaspitno disciplinskom postupku koji je pokrenut za težu povredu obaveze učenika iz člana 83. stav 8. tač. 4) i 5) ovog zakona i povredu zabrane, učenik može biti udaljen iz neposrednog obrazovno-vaspitnog rada koji obuhvata obaveznu nastavu i ostale oblike obrazovno-vaspitnog rada.

Učenik može biti udaljen iz neposrednog obrazovno-vaspitnog rada i ostalih oblika obrazovno-vaspitnog rada najkraće pet radnih dana, a najduže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.

Direktor škole, nakon procene tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u skladu sa protokolom postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje i pravilnikom o društveno-korisnom, odnosno humanitarnom radu, donosi rešenje o udaljenju učenika iz stava 11. ovog člana.

Tokom udaljenja učenika iz stava 11. ovog člana učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik je dužan da se informiše o toku nastavnog procesa i da sadržaje programa nastave i učenja prati uz upotrebu nastavnog materijala koji je škola u obavezi da dostavi učeniku radi obezbeđivanja kontinuiteta u obrazovanju.

Škola je dužna da o udaljenju učenika iz stava 11. ovog člana obavesti nadležni centar za socijalni rad radi zajedničkog delovanja u realizaciji pojačanog vaspitnog rada.

Pre donošenja rešenja o udaljenju moraju se utvrditi sve činjenice koje su od značaja za odlučivanje.

Ukoliko u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik srednje škole, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, podnese zahtev da se učenik ispiše iz škole, škola će doneti rešenje kojim se izdavanje ispisnice odlaže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.

Na rešenje iz stava 17. ovog člana učenik, njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, nema pravo žalbe ali ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Podaci o izrečenim vaspitnim i vaspitno-disciplinskim merama moraju biti uneti u odgovarajući deo obrasca prevodnice, odnosno ispisnice, prilikom prevođenja, odnosno upisivanja učenika u drugu osnovnu, odnosno srednju školu u toku školske godine.

Škola u kojoj učenik nastavlja školovanje u obavezi je da prati ponašanje učenika i sprovodi pojačan vaspitni rad u saradnji sa nadležnim centrom za socijalni rad i drugim ustanovama spoljašnje zaštitne mreže.

Bliže uslove, način, sadržaj, dužinu, mesto i vreme obavljanja i druga pitanja od značaja za obavljanje društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada iz stava 9. ovog člana propisuje ministar.”

Član 15.

U članu 86. stav 1. tačka 2) posle reči: “domom” dodaju se zapeta i reči: “ukoliko druge izrečene mere i aktivnosti ne dovode do poboljšanja u ponašanju učenika”.

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

“Izuzetno od stava 1. ovog člana, za teže povrede obaveza učenika iz člana 83. stav 8. tač. 4) i 5) ovog zakona, učeniku osnovne škole se može izreći vaspitno-disciplinska mera – premeštaj u drugu osnovnu školu, a učeniku srednje škole – isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom.

Kada se učeniku izrekne mera isključenje iz škole, odnosno škole sa domom, škola je dužna da o tome obavesti nadležni centar za socijalni rad, kako bi preduzeli mere iz svoje nadležnosti.”

Dosadašnji st. 2–4. postaju st. 4–6.

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 7. reči: “stava 1. tač. 2) i 3)” zamenjuju se rečima: “stava 1. tač. 2) i 3) i stava 2.”, a posle reči: “odgovornosti” dodaju se reči: “i utiče na ocenu iz vladanja u toku polugodišta i na zaključnu ocenu iz vladanja”.

Posle stava 7. dodaje se novi stav 8. koji glasi:

“Izuzetno, odeljenjski starešina po pribavljenoj proceni tima za zaštitu učenika predlaže odeljenjskom veću smanjenje zaključne ocene iz vladanja na kraju drugog polugodišta učeniku koji učini težu povredu obaveze učenika ili povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona na kraju drugog polugodišta, kada nije moguće voditi vaspitno-disciplinski postupak.”

Dosadašnji st. 6. i 7. brišu se.

Dosadašnji stav 8. postaje stav 9.

U dosadašnjem stavu 9. koji postaje stav 10. posle reči: “dana” dodaju se reči: “od dana saznanja”.

Dosadašnji st.10. i 11. postaju st. 11. i 12.

U dosadašnjem stavu 12. koji postaje stav 13. reči: “stava 11.”, zamenjuju se rečima: “stava 12.”

Dosadašnji st. 13. i 14. postaju st. 14. i 15, a dosadašnji stav 15. briše se.

Član 16.

U članu 90. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

“Srednju školu za potrebe unutrašnjih poslova može osnovati samo Republika Srbija. “

Dosadašnji st. 2–8. postaju st. 3–9.

Član 17.

U članu 98. stav 4. reči: “u skladu sa ovim i posebnim zakonom” zamenjuju se rečima: “u skladu sa zakonom kojim se uređuje Nacionalni okvir kvalifikacija”.

U stavu 5. reči: “organizuje trening centar kao proširenu delatnost” zamenjuju se rečima: “stekne status trening centra u skladu sa zakonom kojim se uređuje dualno obrazovanje”.

Član 18.

Član 106. stav 1. menja se i glasi:

“Kada organ nadležan za obavljanje poslova inspekcijskog, odnosno stručno-pedagoškog nadzora utvrdi da ustanova ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na propisani način, odrediće joj rok za ispunjenje uslova, odnosno otklanjanje nepravilnosti u obavljanju delatnosti i o tome će obavestiti osnivača.”

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

“Kada ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ne postupi u datom roku po nalogu organa iz stava 1. ovog člana, odnosno kada organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje nadležnosti, Ministarstvo preduzima jednu od sledećih privremenih mera:

1)         razrešava organ upravljanja i imenuje privremeni organ upravljanja;

2)         razrešava direktora i postavlja vršioca dužnosti direktora;

3)         razrešava organ upravljanja i direktora i imenuje privremeni organ upravljanja i postavlja vršioca dužnosti direktora.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ukoliko se prilikom vršenja nadzora utvrdi da su nezakonitosti takve da se ne mogu otkloniti nalaganjem mere i roka za njeno izvršenje, organ nadležan za obavljanje poslova inspekcijskog odnosno stručno – pedagoškog nadzora, predlaže ministru prosvete preduzimanje mera iz stava 2. ovog člana.

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 4. reči: “stava 1. tač. 2) i 4)” zamenjuju se rečima: “stava 2. tač. 1) i 3)”

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 5. reči: “stava 1. tačka 2)” zamenjuju se rečima: “stava 2. tačka 1)”.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 6. reči: “stava 1. tačka 3) “ zamenjuju se rečima: “stava 2. tačka 2)”, i dodaje se stav 7. koji glasi:

“Kada organ nadležan za obavljanje poslova inspekcijskog, odnosno stručno-pedagoškog nadzora utvrdi da su otklonjene nepravilnosti u obavljanju delatnosti, privremeni organ upravljanja raspisuje i sprovodi konkurs za izbor direktora a ovlašćeni predlagači predlažu svoje predstavnike za novi organ upravljanja.”

Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 8. menja se i glasi:

“Vršilac dužnosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja obavljaju dužnosti dok se ne otklone nepravilnosti u obavljanju delatnosti i ne izaberu stalni organi ustanove, a najduže šest meseci.”

Dosadašnji st. 6–7. brišu se.

Dosadašnji stav 8. koji postaje stav 9. menja se i glasi:

 “Ako vršilac dužnosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja ne otklone utvrđene nepravilnosti i ne izaberu se stalni organi ustanove, Ministarstvo rešenjem produžava rok za još šest meseci ili zabranjuje rad ustanove.

Dosadašnji st. 9-10. postaju st. 10-11, a u dosadašnjem stavu 11. koji postaje stav 12. reči: “stava10” zamenjuju se rečima: “stava 11”.

Član 19.

U članu 111. posle stava 11. dodaje se novi stav 12. koji glasi:

“Ministarstvo vrši prijem prijava u vezi sa nasiljem, zlostavljanjem i zanemarivanjem učenika putem softverskog rešenja - Nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu – Čuvam te.”

Dosadašnji stav 12. koji postaje stav 13. menja se i glasi:

“Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, sadržaj i način sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i mogućnost korišćenja softverskog rešenja – Nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu – Čuvam te, propisuje ministar.”

Član 20.

U članu 116. posle stava 8. dodaje se novi stav 9. koji glasi:

“Izuzetno od st. 2, 4. i 5. ovog člana, članove školskog odbora ustanove iz člana 90. stav 2. ovog zakona imenuje i razrešava Vlada, po tri iz reda zaposlenih, roditelja učenika i pripadnika ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova školskog odbora.”

Dosadašnji st. 9–15. postaju st. 10–16.

Član 21.

U članu 117. stav 3. tačka 7) reči: “stav 9.” zamenjuju se rečima: “stav 10.”

U stavu 4. reči: “i 5)” zamenjuju se rečima: “i 7) “.

Član 22.

U članu 123. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

“Direktora ustanove iz člana 90. stav 2. ovog zakona imenuje ministar, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove.”

Dosadašnji st. 2–5. postaju st. 3–6.

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. posle reči: “mandata direktora” dodaju se reči: “ili prestanka vršenja dužnosti direktora navršavanjem 65 godina života”.

Dosadašnji st. 7–10. postaju st. 8–11.

U dosadašnjem stavu 11. koji postaje stav 12. reči: “stava 10.”, zamenjuju se rečima: “stava 11.”

Dosadašnji st. 12–16. postaju st. 13–17.

U dosadašnjim st. 17. i 18. koji postaju st. 18. i 19. reči: “stava 16.”, zamenjuju se rečima: “stava 17.”

Dosadašnji st. 19–21. postaju st. 20–22.

Član 23.

U članu 125. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

“Vršilac dužnosti direktora ustanove iz člana 90. stav 2. ovog zakona imenuje se uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove.”

Dosadašnji st. 2–5. postaju st. 3–6.

Član 24.

U članu 126. stav 4. tačka 22) menja se i glasi:

“22) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu u skladu sa članom 84. stav 3. ovog zakona;”.

Član 25.

U članu 130. posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

“Saradnici na poslovima kojima se unapređuju nega, ishrana, preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita dece u predškolskoj ustanovi mogu da učestvuju u radu vaspitno-obrazovnog veća bez prava odlučivanja.”

Dosadašnji st. 6–20. postaju st. 7–21.

Član 26.

U članu 139. stav 1. u tački 5) na kraju teksta tačka se zamenjuje tačkom sa zapetom, a dodaje se tačka 6) koja glasi:

 “6) ispunjava bezbednosne uslove za prijem u radni odnos u ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju unutrašnji poslovi – za prijem u radni odnos u ustanovu iz člana 90. stav 2. ovog zakona.”

U stavu 3. reči: “tač. 1), 3)–5)”, zamenjuju se rečima: “tačke 1) i tač. 3)–6)”.

Član 27.

U članu 141. stav 2. posle reči: “zakona” zapeta se zamenjuje tačkom, a reči: “a nastavnika stručnog predmeta u oblasti zdravstva i sa odgovarajućom specijalizacijom”, brišu se.

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:

“Poslove nastavnika stručnog predmeta u oblasti zdravstva može da obavlja lice sa odgovarajućim obrazovanjem iz člana 140. st. 1. i 2. ovog zakona i sa odgovarajućom specijalizacijom.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ukoliko u ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave nije izvršen prijem u radni odnos kandidata za poslove nastavnika sa odgovarajućim obrazovanjem iz člana 140. st. 1. i 2. ovog zakona, na osnovu preuzimanja zaposlenog sa liste zaposlenih za čijim radom je u potpunosti ili delimično prestala potreba i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom ili na osnovu ponovljenog konkursa, u radni odnos može da bude primljeno lice koje ima završene studije prvog stepena iz naučne, odnosno stručne oblasti za odgovarajući predmet, odnosno grupu predmeta, iako studije drugog stepena koje je završilo nisu iz naučne, odnosno stručne oblasti za odgovarajući predmet, odnosno grupu predmeta.”

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 5. reči: “Izuzetno, poslove”, zamenjuju se rečju: “Poslove”.

Posle dosadašnjeg stava 4. koji postaje stav 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi:

“Poslove nastavnika stručnih predmeta u školi iz člana 90. stav 2. ovog zakona mogu da obavljaju i zaposleni u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove.”

Dosadašnji st. 5–7. postaju st. 8–10.

U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 11. reči: “na osnovu položenog standardizovanog testa koji izrađuje Ministarstvo” brišu se.

Dosadašnji stav 9. postaje stav 12.

Posle dosadašnjeg stava 10, koji postaje stav 13. dodaje se novi stav 14. koji glasi:

“Stepen i vrstu obrazovanja nastavnika stručnih predmeta u školi iz člana 90. stav 2. ovog zakona, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, propisuje ministar.”

Dosadašnji st. 11–12. postaju st. 15–16.

Član. 28.

U članu 144. stav 2. u tački 5) na kraju teksta tačka se zamenjuje tačkom sa zapetom, a dodaje se tačka 6) koja glasi:

“6) lice zaposleno u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove koje izvodi nastavu iz stručnih predmeta u školi iz člana 90. stav 2. ovog zakona.”

Član 29.

U članu 155. stav 9. posle reči: “zvanjem,” dodaju se reči: “a u ustanovi iz člana 90. stav 2. ovog zakona i zaposleni u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove,”.

Član 30.

U članu 157. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

“Izuzetno od stava 3. ovog člana, nastavniku može biti produžen rad u inostranstvu na period duži od četiri godine.”

Dosadašnji st. 4–7. postaju st. 5–8.

Član 31.

U članu 160. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

“1) 24 školska časa (u daljem tekstu: čas) neposrednog rada sa učenicima, od čega 20 časova nastave obaveznih predmeta, izbornih programa i aktivnosti, s tim da se neposredni rad do 24 časa dopunjuje i drugim oblicima rada (dopunska i dodatna nastava, individualni, pripremni rad i drugi) u skladu sa planom nastave i učenja;”.

Tačka 3) menja se i glasi:

3) 24 časa neposrednog rada sa učenicima u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i za rad nastavnika u odeljenju za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u osnovnoj školi, od čega 20 časova nastave obaveznih predmeta, izbornih programa i aktivnosti, s tim da se neposredni rad do 24 časa dopunjuje i drugim oblicima rada (dopunska i dodatna nastava, individualni, pripremni rad i drugi) u skladu sa planom nastave i učenja;”.

U stavu 2. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a koja glasi:

2a) 25 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom na bolničkom lečenju u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi;”.

Član 32.

U članu 164. u tački 4) posle reči: “ustanovi” tačka sa zapetom zamenjuje se zapetom, a dodaju se reči: “osim službenog oružja u ustanovi iz člana 90. stav 2. ovog zakona;”.

Član 33.

U članu 187. stav 2. u tački 1) posle reči: “sata” dodaje se reč: “dnevno”, a posle reči: “sedišta” dodaje se reč: “predškolske”.

U tački 2) posle reči: “invaliditetom” dodaju se reči: “u razvojnoj grupi u predškolskoj ustanovi”.

U tački 3) posle reči: “lečenju” dodaju se reči: “u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, u bolničkoj grupi”.

Stav 4. menja se i glasi:

“Bliže uslove i merila za utvrđivanje sredstava za ostvarivanje programa iz stava 2. tač. 1)–3) ovog člana propisuje ministar.”

Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

“Sredstva za ostvarivanje prava iz člana 79. stav 2. tačka 12) ovog zakona, za učenike koji pohađaju nastavu u školi iz člana 90. stav 2. ovog zakona, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na razdelu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.”

Član 34.

U članu 189. stav 1. u tački 1) posle reči: “po detetu,” dodaju se reči: “izuzetno u visini od 100% od ekonomske cene po detetu ukoliko jedinica lokalne samouprave ima obezbeđena sredstva za te namene,”.

Član 35.

U članu 193. stav 3. reči: “visokoškolska ustanova” brišu se.

U stavu 4. reči: “ visokoškolske ustanove,” brišu se.

Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase:

“Novčanom kaznom u iznosu od 1.000.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj visokoškolska ustanova ukoliko ne unosi i mesečno ažurira podatke u odgovarajuće registre, u skladu sa članom 183. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice visokoškolske ustanove za prekršaj iz stava 5. ovog člana.”

Član 36.

U članu 194. broj: “5.000”, zamenjuje se brojem: “10.000”.

Član 37.

U članu 195. broj: “30.000”, zamenjuje se brojem: “40.000”.

Član 38.

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, broj 129/21), u članu 50. st. 1. i 2. reči: “školskom 2022/2023. godinom” zamenjuju se rečima: “školskom 2024/2025. godinom”.

U stavu 3. tač. 1) i 2) reči: “školske 2023/2024. godine” zamenjuju se rečima: “školske 2025/2026. godine”.

Član 39.

Ministar će doneti podzakonske akte za sprovođenje ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 40.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

U cilju unapređivanja douniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja, posebno jačanja vaspitne funkcije obrazovno-vaspitnih ustanova, kao i preciziranja i usklađivanja pojedinih odredaba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 6/20 i 129/21), u daljem tekstu: Zakon, potrebno je izvršiti izmene i dopune ovog zakona.

Prema Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine (“Službeni glasnik PC”, broj 63/21), Opšti cilj 1. jeste povećani kvalitet nastave i učenja, pravednost i dostupnost douniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja i ojačana vaspitna funkcija obrazovno-vaspitnih ustanova.

O Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona (u daljem tekstu: Predlog zakona), sprovedena je javna rasprava u periodu od 7. do 27. aprila 2023. godine, u skladu sa Zaključkom odbora za javne službe 05 Broj: 011-2993/2023 od 5. aprila 2023. godine, prema Programu javne rasprave koji je usvojen ovim zaključkom.

Predložene izmene i dopune Zakona treba da dovedu do efikasnijih rešenja kroz odgovarajuće podzakonske akte i akte ustanova, kada je u pitanju smanjivanje, odnosno efikasnije postupanje u slučajevima nasilja u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, što je bio predmet rada i posebne radne grupe koja je formirana krajem novembra 2022. godine, sa zadatkom da predloži odgovarajuće izmene u propisima iz oblasti obrazovanja i vaspitanja. Kao rezultat rada radne grupe, izmenjene su i precizirane odredbe Zakona koje se odnose na: ocenjivanje vladanja učenika; odgovornost učenika i roditelja; pojačan vaspitni rad prema učeniku koji vrši povredu pravila ponašanja u školi, kao i u slučaju sumnje da je počinio težu povredu obaveze učenika i povredu zabrane (sačinjava se plan pojačanog vaspitnog rada, vodi se pedagoška evidencija, sačinjava izveštaj i dr, predviđeno je da se u okviru pojačanog vaspitnog rada sa učenicima realizuje i društveno-korisni, odnosno humanitarni rad, a kao novo rešenje predviđeno je i odlaganje izdavanje ispisnice učeniku srednje škole do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka); utvrđena je obaveza prijavljivanja nasilja i pojačana je uloga centra za socijalni rad u određenim situacijama prilikom nastavljanja školovanja učenika u drugoj školi, kao i nakon isključenja iz škole i dr.

Posebno, nakon tragičnih događaja u maju 2023. godine, predložene su za izmenu odgovarajuće odredbe Zakona prema zaključcima Vlade od 4. i 5. maja 2023. godine, kojima je naloženo Ministarstvu prosvete da preduzme sve mere iz svoje nadležnosti kako bi se pooštrile sankcije prema učenicima koji krše propisanu zabranu unošenja u školu ili drugu organizaciju psihoaktivnih supstanci (npr. alkohol, droga i sl), oružja, pirotehničkih sredstava ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice (obavezno isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom), skratili rokovi i obezbedilo efikasnije vođenje i okončanje vaspitnog-disciplinskog postupka, kao i da u saradnji sa drugom državnim organima radi na pripremi propisa kojima bi se omogućilo uvođenje obaveznih testova na narkotike i da se razmotre pitanja upotrebe mobilnih telefona u školama.

U skladu sa navedenim zaključcima Vlade, skraćeni su rokovi za pokretanje i vođenje vaspitno-disciplinskog postupka u slučaju navedenih težih povreda obaveze učenika; precizirano je postupanje svih učesnika kako bi se obezbedila efikasnost vaspitno-disciplinskog postupka; propisana je obaveza donošenja akta kada je u pitanju upotreba mobilnog telefona i drugog elektronskog uređaja; predviđena je međuresorna saradnja sa drugim organima u cilju stvaranja uslova za razvoj opštih međupredmetnih kompetencija i dr.

Kao novo rešenje propisana je mogućnost udaljenja učenika iz neposrednog obrazovno-vaspitnog rada, uz propisivanje odgovarajućih obaveza kako za učenike, njihove roditelje, odnosno zakonske zastupnike, tako i za školu.

Posebno, uređena je i mogućnost prijave nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja učenika putem softverskog rešenja - Nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu – Čuvam te.

 U Predlogu zakona uređuju se i specifičnosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja za potrebe unutrašnjih poslova (osnivanje ustanove, izbor direktora i v.d. direktora ustanove, sastav i imenovanje organa upravljanja ustanove, stepen i vrsta obrazovanja nastavnika koji izvode nastavu iz stručnih predmeta i dr. u skladu sa specifičnostima rada ove ustanove). Posebno, data je upućujuća norma kada je u pitanju ostvarivanje srednjeg bogoslovskog obrazovanja, prema zahtevima tradicionalnih crkava i verskih zajednica, radi prepoznavanja tog obrazovanja u sistemu i omogućavanja nastavka školovanja.

Druge izmene i dopune su predložene u cilju unapređivanja douniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja – preciziranjem pojedinih odredaba (npr. u vezi sa normom neposrednog rada; obezbeđivanjem sredstava i dr); usaglašavanja sa drugim propisima (zakonom kojim se uređuje Nacionalni okvir kvalifikacija i zakonom kojim se uređuje dualno obrazovanje); kao i novim rešenjima u skladu sa zahtevima iz prakse (npr. u vezi sa: obrazovanjem nastavnika; saradnicima na poslovima na kojima se unapređuje nega, ishrana i preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita dece u predškolskoj ustanovi i dr).

S obzirom da navedena pitanja i probleme nije moguće rešiti donošenjem samo podzakonskih akata, to je donošenje izmena i dopuna Zakona, jedini način za rešavanje problema i unapređivanje sistema obrazovanja i vaspitanja.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona vrši se dopuna u članu 1. Zakona, tako što se dodaju novi st 5. i 6. radi uvođenja u sistem prosvete škola u kojima se stiče srednje obrazovanje i vaspitanje za potrebe unutrašnjih poslova, i posebno radi prepoznavanja specifičnosti srednjeg bogoslovskog obrazovanja.

Članom 2. Predloga zakona dodat je novi stav u članu 12. koji treba da omogući donošenje posebnih programa, projekata i aktivnosti za sve propisane međupredmetne kompetencije, a jedna od njih je i odgovoran odnos prema zdravlju.

Članom 3. Predloga zakona vrši se izmena u članu 23. Zakona, kako bi se ukazalo na specifičnosti upisa kada je u pitanju srednja škola za potrebe unutrašnjih poslova.

Članom 4. Predloga zakona vrši se izmena u članu 25. Zakona, kako bi se izvršilo usaglašavanje propisa kojima se uređuje trajanje osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

Članom 5. Predloga zakona vrši se izmena člana 28. Zakona, tako što se utvrđuje da se vaspitno-obrazovni rad predškolske ustanove ostvaruje u toku radne godine i vrši se upućivanje na poseban zakon, s obzirom na specifičnosti rada ovih ustanova u odnosu na škole koje obrazovno-vaspitni rad ostvaruju u toku školske godine.

Članom 6. Predloga zakona, kojim se menja član 74. Zakona, uvodi se novina kojom se utvrđuje da se vladanje ocenjuje brojčanom ocenom počev od drugog razreda osnovne škole (dosadašnje rešenje od šestog razreda), i to ne samo na kraju nego i u toku prvog i drugog polugodišta, što znači najmanje dva puta tokom polugodišta kao mera pojačane odgovornosti.

Članom 7. Predloga zakona vrši se izmena člana 75. Zakona, kako bi se odredbe o utvrđivanju opšteg uspeha učenika osnovnog obrazovanja i vaspitanja usaglasile sa predloženim rešenjima za ocenjivanje vladanja učenika u članu 6. Predloga zakona.

Članom 8. Predloga zakona, kojim se menja član 76. Zakona, precizira se uloga roditelja prilikom izrade IOP-a od strane tima za dodatnu podršku detetu, odnosno učeniku, tako što se propisuje da se njegova izrada vrši u saradnji sa roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom.

Članom 9. Predloga zakona menja se član 78. Zakona, tako što se brišu odredbe koje se odnose na pravo kandidata koji je nakon završenog programa obuke stekao javnu ispravu o ostvarenom standardu kvalifikacije u celini i javnu ispravu o ostvarenom standardu ključnih kompetencija za opšteobrazovni deo srednjeg stručnog obrazovanja odraslih, na polaganje završnog ispita i stručne mature, s obzirom da je ovo pitanje uređeno posebnim zakonom koji uređuje Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije.

Članom 10. Predloga zakona dopunjuje se član 79. Zakona, koji uređuje prava deteta i učenika, tako što propisuje koja prava ostvaruje učenik koji pohađa nastavu u srednjoj škola za potrebe unutrašnjih poslova.

Članom 11. Predloga zakona menja se član 82. Zakona, tako što se preciziraju odredbe u vezi sa podnošenjem prigovora na ocenu, ispit i vladanje, u skladu sa zahtevima prakse i novim rešenjima da se vladanje ocenjuje i u toku polugodišta, kao jedna od novih mera koja treba da doprinese jačanju vaspitne uloge škole kroz vrednovanje, odnosno brojčano ocenjivanje vladanja.

Članom 12. Predloga zakona menja se član 83. Zakona, koji uređuje odgovornost učenika. Kao novo rešenje precizirano je da će i u slučaju sumnje da je počinio težu povredu obaveze učenika i povredu zabrane, škola uz učešće roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, pojačati vaspitni rad odgovarajućim aktivnostima Novina je i da odeljenski starešina ima obavezu da vodi posebnu pedagošku evidenciju o pojačanom vaspitnom radu, da se sačinjava plan pojačanog vaspitnog rada koji traje najkraće do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka, a da rezultate takvog pojačanog vaspitnog rada, na osnovu zajedničkog izveštaja odeljenskog starešine, stručnih saradnika i timova, direktor, odnosno nastavničko veće uzima u obzir prilikom izricanja vaspitno-disciplinske mere. Novina je i da se sa učenikom koji van prostorija škole, odnosno drugog prostora u kome škola realizuje obrazovno-vaspitni rad, učini povredu zabrane iz čl. 110-112. ovog zakona, u skladu sa izveštajem spoljašnje mreže zaštite u školi realizuje pojačan vaspitni rad, uz preduzimanje drugih aktivnosti propisanih praavilnikom kojim se uređuju kriterijumi za prepoznavanje oblika diskriminacije, postupanje ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminativnog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti, kao i protokolom postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.

Posebno, u vezi sa težom povredom obaveze učenika koja se odnosi na upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja, propisana je obaveza za školu da donese opšti akt kojim će propisati upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva, shodno Zaključku Vlade od 4. maja 2023. godine. Radi ujednačenog postupanja ustanova, predviđeno je da Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja donese smernice za upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva.

Članom 13. Predloga zakona dopunjuje se član 84. Zakona, koji uređuje odgovornost roditelja, tako što su precizirani oblici vaspitnog rada sa učenikom u kojima roditelj, odnosno drugi zastupnik ima obavezu da uzme aktivno učešće na poziv škole, i posebno, izvršeno je preciziranje organa kojem škola podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika iz propisanih razloga.

Članom 14. Predloga zakona vrši se izmena člana 85. Zakona, koji uređuje vaspitno-disciplinski popstupak. Navedenim članom preciziraju se rokovi u vaspitno-disciplinskom postupku, a kao jedna od mera u oviru pojačanog vaspitnog rada sa učenicima utvrđuje se društvno-korisni, odnosno humanitarni rad (prema dosadašnjem rešenju obaveza obavljanja društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada učeniku se određivala uporedo sa izricanjem vaspitne, odnosno vaspitno-diciplinske mere).

Predložene izmene propisuju odlaganje ispisivanja učenika iz srednje škole ukoliko je protiv njega pokrenut vaspitno-disciplinski postupak, i to do okončanja ovog postupka. Ukoliko nakon toga učenik i dalje želi da se ispiše, škola je u obavezi da dozvoli ispisivanje, a da u ispisnicu unese izrečenu vaspitno-disciplinska meru koja je za učenika izrečena tokom postupka. Škola u kojoj učenik nastavlja školovanje imaće obavezu da prati ponašanje učenika i sprovodi pojačan vaspitni rad u saradnji sa nadležnim centrom za socijalni rad i drugim ustanovama spoljašnje zaštitne mreže.

Posebno, u skladu sa Zaključkom Vlade od 5. maja 2023. godine skraćeni su rokovi za pokretanje i vođenje vaspitno-disciplinskog postupka, u slučaju teže povrede obaveze učenika: posedovanje, podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i upotreba psihoaktivnih supstanci, odnosno alkohola, droga i nikotinskih proizvoda, i posebno, unošenje u školu ili drugu organizaciju oružja, pirotehničkog sredstva ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice,kao i u slučaju povrede zabrane.

Posebno, data je mogućnost udaljenja učenika iz neposrednog obrazovno-vaspitnog rada koji obuhvata obaveznu nastavu i ostale oblike obrazovno-vaspitnog rada. Precizirana su i rešenja koja se odnose na trajanje udaljenja i obaveze učenika, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnkika i škole tokom udaljenja učenika u vezi sa nastavnim procesom.

Članom 15. Predloga zakona menja se član 86. Zakona, tako što je kao novina, kada su u pitanju vaspitno-disciplinske mere, predložena odredba koja propisuje da se mera isključenja učenika iz škole, odnosno škole sa domom izriče u slučaju ukoliko druge izrečene mere i aktivnosti ne dovedu do poboljšanja u ponašanju učenika, kao i da je u slučaju izricanja ove mere škola dužna da o tome obavesti nadležni centar za socijalni rad, radi preduzimanja mera iz svoje nadležnosti. Međutim, izuzetno od navedenog imajući u vidu Zaključak Vlade od 5. maja 2023. godine, propisane su strožije mere u slučajevima povrede obaveze učenika: posedovanje, podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i upotreba psihoaktivnih supstanci, odnosno alkohola, droga i nikotinskih proizvoda, i unošenje u školu ili drugu organizaciju oružja, pirotehničkog sredstva ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice, kada se može izreći mera premeštaja učenika u drugu osnovnu školu (prema dosadašnjem rešenju ova mera se izricala samo za povredu zabrane), a za učenika srednje škole - isključenje.

Posebno, s obzirom da se u praksi dešava da učenik na kraju školske godine učini težu povredu obaveze učenika ili povredu zabrane, novim rešenjem propisuje se da izuzetno u tom slučaju odeljenjski starešina predlaže odeljenjskom veću smanjenje zaključne ocene iz vladanja na kraju drugog polugodišta, budući da tada nije moguće voditi vaspitno-disciplinski postupak, utvrditi odgovornost i sprovesti pojačani vaspitni rad.

Članom 16. Predloga zakona dopunjuje se član 90. Zakona, tako što se dodaje novi stav 2. kojim se precizira da, za razliku od drugih obrazovno-vaspitnih ustanova, srednju školu za potrebe unutrašnjih poslova može osnovati samo Republika Srbija.

Članom 17. Predloga zakona menja se član 98. Zakona, tako što u konkretnim slučajevima upućuje na posebne zakone. Precizira se da škola može da ostvaruje programe obuka, stručnog osposobljavanja i druge aktivnosti obrazovanja odraslih ukoliko stekne status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih, u skladu sa zakonom kojim se uređuje Nacionalni okvir kvalifikacija, a drugom izmenom definiše se da škola koja ima odgovarajuću opremu i prostor tako da pored realizacije učenja kroz rad za svoje učenike, organizuje i učenje kroz rad za učenike drugih škola i praktičnu nastavu za obuke i stručno osposobljavanje, može da stekne status trening centra, u skladu sa zakonom kojim se uređuje dualno obrazovanje.

Članom 18. Predloga zakona vrši se izmena člana 106. Zakona, u delu koji propisuje redosled preduzimanja mera koje se primenjuju kada organ nadležan za obavljanje poslova inspekcijskog, odnosno stručno-pedagoškog nadzora utvrdi da ustanova ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na propisani način.

Ovim članom precizirane su i odredbe koje se odnose na postupak izbora novog organa upravljanja i/ili direktora, kao i postupanje ukoliko privremeni organ upravljanja i/ili v.d. direktor, u ostavljenom roku ne postupe po nalogu organa, odnosno ne uklone uočene nepravilnosti.

Članom 19. Predloga zakona dodaje se novi stav 12. u članu 111. Zakona kojim se uređuje prijem prijava u vezi sa nasiljem, zlostavljanjem i zanemarivanjem učenika putem softverskog rešenja - Nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu – Čuvam te, a dosadašnji stav 12. koji postaje stav 13. menja se tako što se precizira da ministar propisuje i mogućnost korišćenja softverskog rešenja – Nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu – Čuvam te.

Članom 20. Predloga zakona kojim se dopunjuje član 116. Zakona, dodat je novi stav kojim se zbog specifičnosti rada srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, propisuje drugačiji sastav organa upravljanja kao i nadležnost za imenovanje ovog organa u toj školi.

Članom 21. Predloga zakona menja se član 117. Zakona, radi usaglašavanja sa predloženom dopunom u članu 116. Zakona i ispravljanja tehničke greške.

Članom 22. Predloga zakona dopunjuje se član 123. Zakona, tako što se uređuje način izbora direktora srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova.

Takođe, navedenim članom preciziran je rok za raspisivanje konkursa za izbor direktora i u situaciji kada direktoru prestaje dužnost navršavanjem 65 godina života.

Članom 23. Predloga zakona dopunjuje se član 125. Zakona, tako što se na poseban uređuje način izbora vršioca dužnosti direktora srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova.

Članom 24. Predloga zakona menja se tačka 22. u članu 126. Zakona. Vrši se usaglašavanje poslova direktora sa članom 154. Zakona, s obzirom da navedeni član više ne sadrži odredbu da direktor odlučuje po žalbi na rešenje konkursne komisije za izbor kandidata za prijem u radni odnos. Umesto navedenog posla predloženo je da direktor podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu u skladu sa članom 84. stav 3. Zakona.

Članom 25. Predloga zakona dopunjuje se član 130. Zakona, tako što se unosi novi stav koji propisuje da saradnici na poslovima kojima se unapređuju nega, ishrana, preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita dece u predškolskoj ustanovi mogu da učestvuju u radu vaspitno-obrazovnog veća bez prava odlučivanja.

Članom 26. Predloga zakona, dopunjuje se član 139. Zakona, tako što se kao dodatni uslov za prijem u radni odnos u srednjoj školi za potrebe unutrašnjih poslova propisuje da zaposleni treba da ispunjava bezbednosne uslove za prijem u radni odnos u ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju unutrašnji poslovi.

Članom 27. Predloga zakona menja se član 141. Zakona, tako što je dodato novo rešenje u vezi sa obrazovanjem nastavnika, radi rešavanja problema nedostajućeg nastavničkog kadra.

Druga novina, s obzirom na specifičnost srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, propisuje da poslove nastavnika stručnih predmeta mogu da obavljaju i zaposleni u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, kao i da stepen i vrstu obrazovanja nastavnika stručnih predmeta po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, propisuje ministar.

Članom 28. Predloga zakona vrši se dopuna člana 144. Zakona, tako što se propisuje da bez licence nastavu iz stručnih predmeta u školi osnovanoj za potrebe unutrašnjih poslova, može da izvodi lice zaposleno u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove.

Članom 29. Predloga zakona vrši se dopuna člana 155. Zakona, tako što se propisuje da u ustanovi osnovanoj za potrebe unutrašnjih poslova, kao nastavnik ili asistent može da se angažuje lice zaposleno u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i to na određeno vreme za svaku školsku godinu, za najviše 30% od punog radnog vremena, uz saglasnost ministra.

Članom 30. Predloga zakona vrši se dopuna člana 157. Zakona, tako što se propisuje da nastavniku izuzetno može biti produžen radu u inostranstvu na period duži od četiri godine.

Članom 31. Predloga zakona menja se član 160. Zakona, tako što se preciziraju odredbe koja definišu normu neposrednog rada nastavnika sa učenicima (u redovnoj školi i u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i za rad nastavnika u odeljenju za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u osnovnoj školi) i posebno, dodaje se nova tačka kojom se uređuje norma neposrednog rada vaspitača sa decom na bolničkom lečenju u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi.

Članom 32. Predloga zakona menja se član 164. tako što se nošenje služenog oružja u srednjoj školi za potrebe unutrašnjih poslova, zbog specifičnosti rada, izuzima od težih povreda radne obaveze zaposlenog.

Članom 33. Predloga zakona precizira se član 187. Zakona, u delu koji se odnosi na obezbeđivanje sredstava iz budžeta Republike Srbije za ostvarivanje predškolskog programa. Precizirano je i ovlašćenje ministra da propiše bliže uslove i merila za utvrđivanje sredstava za ostvarivanje navedenih programa.

Posebno, predviđeno je da se sredstva za ostvarivanje prava iz člana 79. stav 2. tačka 12) ovog zakona (pravo na smeštaj, ishranu, vaspitni rad i druga prava), za učenike koji pohađaju nastavu u srednjoj školi za potrebe unutrašnjih poslova obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, na razdelu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Članom 34. Predloga zakona menja se član 189. zakona, u delu koji se odnosi na obezbeđivanje sredstava iz budžeta jedinice lokalne samouprave za ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (poludnevni i celodnevni boravak, ishrana, nega i preventivna zaštita dece predškolskog uzrasta), tako što osim važećeg rešenja u pogledu iznosa sredstava do 80% od ekonomske cene po detetu, daje mogućnost da se izuzetno ta sredstva mogu obezbediti i u visini od 100% od ekonomske cene po detetu ukoliko jedinica lokalne samouprave ima obezbeđena sredstva za te namene

Predložena izmena treba da omogući jedinicama lokalne samouprave, koje imaju mogućnosti za to, da vode maksimalnu društvenu brigu o deci i porodici, čime se podiže svest o značaju predškolskog vaspitanja i obrazovanja za razvoj dece i da se teži da boravak dece u predškolskim ustanovama bude besplatan.

Članom 35. Predloga zakona menja se član 193. tako što se na poseban način uređuje visina kazni za visokoškolsku ustanovu.

Čl. 36. i 37. Predloga zakona menjaju se čl. 194. i 195. Zakona, tako što je kao podrška predloženim merama za veću odgovornost roditelja, povećan iznos zakonskog novčanog minimuma kojim se kažnjava za prekršaj roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, za povredu obaveze iz člana 84. Zakona, odnosno koji učini povredu zabrane iz čl. 111. i 112. Zakona.

            Članom 38. Predloga zakona vrši se izmena u članu 50. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, broj 129/21), radi pomeranja rokova kada je u pitanju polaganje završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja i opšte, umetničke i stručne mature na kraju srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Preduslov za kvalitetno sprovođenje ispita kojima se završava osnovno i srednje obrazovanje - opšta, umetnička i stručna matura (državna matura) jeste da se u potpunosti obezbede uslovi za njihovo sprovođenje. U prethodnom periodu planirane su aktivnosti i obavljeni su mnogobrojni poslovi u cilju obezbeđivanja uslova posebno za sprovođenje državne mature. Ipak, da bi državna matura bila sprovedena u punom kapacitetu i omogućila ostvarivanje svih prava kandidata koji pristupe polaganju, potrebno je preduzeti mere i obaviti dodatne poslove u narednom periodu (ojačati kapacitete Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja - Centra za ispite (prostorne, kadrovske i materijalne), obaviti konsultacije sa visokoškolskim ustanovama, rešavati probleme softvera koji izrađuje Comtrade, koji bi trebalo da podrži sve poslove vezane za sprovođenje državne mature i upis učenika na visokoškolske ustanove koji je još uvek je u fazi razvoja i povezivanja sa registrima koji se vode u okviru JISP-a, i dr). Imajući u vidu navedene razloge, predlaže se da se rok za početak sprovođenja državne mature, kao i završnog ispita u osnovnom obrazovanju pomeri za školsku 2025/2026. godinu. Do tog trenutka će se kontinuirano obavljati svi poslovi vezani za pripremu polaganja navedenih ispita i izvršiće se dodatna probna testiranja za učenike i sl.

Član 39. Predloga zakona sadrži ovlašćenje za ministra da donese podzkonske akte.

Član 40. Predloga zakona sadrži odredbe o stupanju na snagu propisa.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Sredstva potrebna za početak rada i obavljanje delatnosti srednje škole za potrebe unutrašnjih poslova, obezbediće se u budžetu Republike Srbije, u skladu sa zakonom, saglasno Odluci o osnivanju Srednje škole unutrašnjih poslova “Jakov Nenadović” u Sremskoj Kamenici (“Službeni glasnik RS”, broj 4/23), u okviru Razdela 26 - Ministarstvo prosvete, Glava 26.2 - Srednje obrazovanje, Program 2004 - Srednje obrazovanje, funkcija 920 - Srednje obrazovanje, Programska aktivnost 0003 - Podrška radu škola od posebnog interesa za Republiku Srbiju, u ukupnom iznosu od 12.285.000 dinara.

Sredstva potrebna za novo zapošljavanje usled povećanja broja izvršioca obezbediće se u skladu sa dinamikom zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava i bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije.

Sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona u narednim godinama obezbediće se u okviru utvrđenih limita na razdelu ministarstva nadležnog za srednje obrazovanje i u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije, odnosno u okviru utvrđenog ukupnog nivoa rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije za svaku godinu.

ANALIZA EFEKATA

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1)         Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

U skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje (“Službeni glasnik RS”, broj 46/20) ustanove obrazovanja i vaspitanja su u obavezi da u roku od 24 sata Ministarstvu prosvete prijave treći nivo vršnjačkog nasilja.

Pored situacija nasilja trećeg nivoa, škole prijavljuju i rizična ponašnja učenika, diskriminaciju i druge oblike situacije nasilja koje se događaju na relacijama odrasli/zaposleni/roditelji - dete, odnosno učenik.

Od početka školske 2022/2023 godine do maja 2023. godine, Ministartvu prosvete je obavešteno o 750 situacija nasilja, odnosno rizičnog ponašanja učenika.

Na osnovu analize pristiglih prijava najveći procenat prijava nasilja se odnosi na vršnjačko fizičko nasilje, koje se procenjuje kao treći nivo nasilja (do 80%) kome je najčešće prethodilo verbalno, psihološko ili digitalno nasilje.

Pored situacija fizičkog (vršnjačkog) nasilja, među prijavama situacija nasilja o kojima ustanove obaveštavaju Ministarstvo su i sledeće situacije nasilja, diskriminacije, odnosno rizičnog ponašanja:

-           zaposleni ka učenicima

-           učenici ka zaposlenima

-           porodično nasilje

-           situacije samopovređivanja/suicidalnih misli/pokušaj samoubistva

-           diskriminacija

-           treće/nepoznato lice izvršilo nasilje nad učenicima

-           roditelji ka drugim učenicima

-           roditelji ka zaposlenima

Tokom poslednje dve godine beleži se porast prijava digitalnog nasilja, situacija porodičnog nasilja, kao i situacija samopovređivanja učenika i prijava suicidalnih misli.

- Krajem 2022. godine obrazovana je Radna grupa za prevenciju i sprečavanje nasilja u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, sa zadatkom da izvrši analizu postojaće zakonske regulative u oblasti zaštite od nasilja u ustanovama obrazovanja i vaspitanja i da predloži izmene propisa iz delokruga Ministarstva u cilju unapređenja oblasti zaštite od nasilja. U radu radne grupe učestvovali su i predstavnici drugih nadležnih ministarstava, kao i sindikata, društva direktora i škola. Jedan od zaključaka radne grupe jeste u vezi ocene iz vladanja kao jedne od mera u cilju jačanja vaspitne uloge škole, ali da nije celishodno rešenje da učenik ponavlja razred zbog negativne ocene iz vladanja iako je i ta opcija bila predmet razmatranja. U ovoj fazi zauzet je stav da će pojačan vaspitni rad uticati na promenu ponašanja i da nije celishodno da zbog negatine ocene iz vladanja učenik ponovo pohađa isti razred i da će veći efekat postići pojačan vaspitni rad kako ne bi došlo do mogućeg napuštanja obrazovanja.

- Napominjeno da je u Republici Hrvatskoj, u Zakonu o odgoju i obrazovanju u osnovnoj i srednjoj školi, ocena iz vladanja opisna i ne ulazi u opšti uspeh (utvrđuje se kao aritmetička sredina ocena iz svih predmeta)

U Republici Crnoj Gori, u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju Crne Gore,  opšti uspeh utvrđuje odeljensko veće na osnovu proseka ocena iz svih nastavnih predmeta, a opšti uspeh se izvodi u slučajevima kada je ocenjivanje brojčano – iz čega proizlazi da se vladanje u osnovnoj školi ne ocenjuje brojčanom ocenom.

Kada je u pitanju stručno obrazovanje – Zakon o stručnom obrazovanju u Republici Crnoj Gori propisuje da se opšti uspeh učenika utvrđuje na osnovu proseka pozitivnih ocena iz svih nastavnih predmeta, iz čega proizlazi da ocena iz vladanja ne ulazi u opšti uspeh.

- Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u članu 84 propisana je odgovornost roditelja, koji je na poziv škole u obavezi da uzme aktivno učešće u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom, dok je odgovornost propisana i za povredu zabrane nasilja i diskriminacije, kao i za teže povrede obaveza učenika. Ukoliko dođe do povrede obaveza iz člana 84. ili povrede zabrane definisane čl. 111. i 112. propisane su i novčane kazne za roditelje učenika čl. 194. i 195. pomenutog zakona.

U skladu sa nevedenim, ukoliko roditelji ne sarađuju sa ustanovom i svojim nepostupanjem utiču na mogućnost realizacije pojačanog vaspitnog rada sa učenikom, škola u skladu sa članom 84. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. Navedene prijave se podnose nadležnom javnom tužilatvu kao i nadležnom centru za socijalni rad. Nadležnom javnom tužilaštvu se podnosi prekršajna, odnosno krivična prijava koja treba da sadrži sledeće elemente - opis situacije u vidu činjenica, šta je škola preduzimala u prethodnom periodu, dokaze o tome na koji način roditelj ne ispoljava saradnju sa školom. Prilikom obaveštavanja nadležnog centra za socijalni rad, preporuka je da se škola pozove i na Opšti protokol zaštite dece od nasilja kojim je propisano da sistem socijalne zaštite ima ključnu ulogu u zaštiti dece od nasilja.

Analizom situacija nasilja, koje nas sve uznemiravaju, može se zaključiti da ustanove obrazovanja i vaspitanja ne koriste dosledno i u dovoljnoj meri postojeće resurse i mogućnosti koje im daje trenutni zakonski okvir kao i mogućnosti stručnog usavršavanja. Dopis Ministarstva prosvete broj: 601-01-31/2022-20 koji je upućen svim školama pre početka školske godine sadržao je linkove na kojima se nalaze resursi, kako bi škole unapredile vaspitni proces.

- Na predložena rešenja dodatno su uticali tragični događaji 3. i 4. maja 2023. godine, povodom kojih je Vlada donela odgovarajuće zaključke 4. i 5. maja sa merama kojima je naloženo Ministarstvu prosvete izmene propisa - pripremi izmene propisa kojima bi se pooštrile sankcije prema učenicima koji krše propisanu zabranu unošenja u školu ili drugu organizaciju psihoaktivnih supstanci (npr. alkohol, droga i sl), oružja, pirotehničkog sredstva ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice (obavezno isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom), skratili rokovi i obezbedilo efikasnije vođenje i okončanje disciplinskog postupka.

- Imajući u vidu da se ustanove obrazovanja i vaspitanja u praksi susreću sa izazovima koji se odnose na zloupotrebu elektronskih uređaja (mobilni telefoni i dr.) od strane učenika, posebna pažnja je posvećena tom delu u Predlogu. Posebno, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je dao smernice, koje su dostupne na internet stranici tog zavoda, o čemu su sve ustanove na odgovarajući način informisane

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja članom 83. propisana je odgovornost učenika i definisane su teže povrede obaveza učenika, koje se odnose i na upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili kada se koriste u svrhe prevare u postupku ocenjivanja.

U vezi sa tim, potrebno je da škola internim aktom jasno definiše način upotrebe mobilnih telefona u toku realizacije obrazovno-vaspitnog procesa, a u cilju prevencije različitih oblika zloupotrebe elektronskih uređaja tokom obrazovno-vaspitnog procesa.

Preporuka je da se pri izradi opšteg akta uzmu u obzir i predlozi organa škole, a posebno saveta roditelja, učeničkog parlamenta, nastavničkog veća i pedagoškog kolegijuma, kao i smernice ZVKOV.

- Kada je u pitanju izmena propisa u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja unete su izmene i dopune kojima su pooštrene sankcije prema učenicima-obavezno isključenje, skraćeni su rokovi za pokretanje i vođenje postupka u situaciji, predviđena je suspenzija, odnosno udaljenje učenika.

- Poseban problem koji predložena rešenja treba da reše jesu nedostajući nastavnici iz pojedinih predmeta, posebno u malim sredinama. Na nivou sistema, osnovno i srednje obrazovanje, ukupan broj zaposlenih - nastavni kadar je 75883, od kojih je nestručno 2060 (2,71), s tim da je za pojedine predmete nestručno: Matematika – 4,05%, Fizika – 4,02% Informatika – 2,67%. (imaju završene osnovne akademske ali ne i odgovarajuće master studije).

Kada su u pitanju zaposleni, kroz informacioni sistem se prati stanje u pogledu stručnosti nastavnika (kroz tabelu Zaposleni po NOKS nivou, iz koje se može sagledati problem nedostatka nastavnog kadra prema nivou obrazovanja, a što je razlog za predloženu izmenu člana 141. Zakona).

2)         Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

Predložene izmene zahtevaju izmene i posebnih zakona – Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju u delu koji se odnosi na ocenu iz vladanja.

Na osnovu izmena u Zakonu potrebno je izvršiti usklađivanje podzakonskih akata kojima se uređuje ocenjivanje učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i drugih podzakonskih akata – Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje i Pravilnika o društveno korisnom i humanitarnom radu (na kojima je paralelno rađeno).

Kada je u pitanju odlaganje rokova za polaganje završnog ispita u osnovnom obrazovanju i državne mature u srednjem obrazovanju, činjenica je da je uvođenje opšte, stručne i umetničke mature kao završnih ispita trebalo da podignu kvalitet srednjeg obrazovanja i vaspitanja i da služe kao ulaz u visoko obrazovanje kako je i bilo planirano Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 107/12). Međutim, početak sprovođenja ovih ispita je već odlagan, Ministarstvo je uz podršku Projekta “Državna matura” napravilo koncept institucionalnog okvira za sprovođenje opšte, stručne i umetničke mature, što je predviđeno aktivnošću broj 1.2.2.1 planiranom Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine, za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 63/21). U skladu sa konceptom određene nadležnosti su date Centru za ispite pri Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

Međutim, s obzirom da Centru za ispite još uvek nisu dodeljena potrebna budžetska sredstva za 2023. godinu i da postoje problemi sa softverom neophodno je da se rok za početak sprovođenja zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i državne mature pomeri za školsku 2025/2026. godinu. Do tog trenutka će se neprekidno obavljati svi poslovi pripreme polaganja navedenih ispita i obaviće se i dodatna probna testiranja za učenike.

4) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Predložena rešenja jesu posledica uočenih problema u praksi:

- Ministarstvo prosvete kontinuirano nastoji da osnaži i obaveže škole na podršku porodici i obaveznost saradnje roditelja i škole. Zakonom su propisane kaznene odredbe i mere u slučaju nesaradnje roditelja, a škole su u obavezi da kroz godišnje programe zaštite od nasilja planiraju i edukaciju roditelja. Roditelji su u obavezi da na poziv škole uzmu aktivno učešće u pojačanom vaspitnom radu škole. U saradnji sa UNODC Ministarstvo je obučilo 67 stručnih saradnika za primenu programa Jake porodice u školama. Program ima za cilj da osnaži roditeljske kompetencije posebno u domenu upravalja roditeljskim stresom i podrške deci.

Takođe na platformi Čuvam te se nalaze edukativni materijali za roditelje

https://cuvamte.gov.rs/

- Programom zaštite od nasilja koji je svaka škola u obavezi da ima konkretno su planirane aktivnosti rada sa učenicima, kroz odeljenjske zajednice, nastavne i vannastavne aktivnosti. Ministarstvo je pripremilo različite resurse koji pomažu nastavnicima da realizuju preventivni rad sa učenicima kao i različite obuke od javnog značaja na ovu temu.

https://cuvamte.gov.rs/

https://prosveta.gov.rs/kategorija/publikacije/

- Stručni saradnici imaju plan i program rada koji sadrži obaveze preventivnog i savetodavnog rada ali i saradnje sa drugim ustanovama socijalne zaštite i zdravstva. Ministarstvo je u skladu sa Zaključkom radne grupe za prevenciju i sprečavanje nasilja u školama pripremilo analizu finansijskih efekata za povećanje broja stručnih saradnika i koeficijenta za odeljenjske starešine, a što dalje ulazi u proceduru Ministarstva finansija.

- Škole su u obavezi da imaju programe zdravstvene zaštite i da kroz međupredmnetnu kompetenciju Odgovoran odnos prema zdravlju kroz sve predmete obrađuju teme i sadržaje vezane za unapređivanje zdravih životnih stilova.

Više o programu koji je sprovelo Ministarstvo može se videti na https://zuov.gov.rs/zdravlje/-Program osnaživanja zaposlenih u obrazovanju za razvijanje odgovornog odnosa prema zdravlju, očuvanje zdravlja i bezbednosti učenika.

- Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine posebno je istaknuto jačanje vaspitne funkcije škole, u tom smislu vaspitni rad mora da prati odgovarajuća dokumentacija koja se timski radi. Nastavnici i stručni saradnici u svojoj 40 časovnoj radnoj nedelji imaju predviđeno vreme za pripremu.

- Izmenama zakonske regulative unapređena je procedura vaspitno-disciplinskog postupka, suština ovog postupka jeste vaspitni uticaj na učenika jer nam je svima obrazovanje i njegov značaj u primarnom fokusu.

- Zakone i podzakonska akta koji su izmenjeni i trenutno u proceduri usvajanja je radila stručna radna grupa u saradnji sa predstavnicima sindikata, društva direktora Srbije i drugih stručnjaka. Kako su zakoni prošli javnu raspravu uvažen je i širi društveni konzenzus.

- Autoritet jedne profesije i nastavnika zavisi od mnogo faktora; ključni faktor je odnos između nastavnika dece i roditelja, što se pokazuje i u školskoj praksi. U tom smislu Ministarstvo već preduzima aktivnosti da osnaži nastavnike u vezi sa njihovim komunikaconim kompetencijama, kompetencijama upravljanja odeljenjem, osnaživanje direktora za rukovođenje i same ustanove za obezbeđivanje sigurne i podsticajne školske sredine za sve učesnike. Takođe, planirana je pojačana je zaštita nastavnika od nasilja putem izmena Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. S druge strane status nastavnika u društvu zavisi i od odnosa celokupnog društva i vrednosnog sistema, odnosa prema obrazovanju kao takvom i propagiranju određenih modela ponašanja i komunikacije. Ministartvo je više puta isticalo značaj uloge društva, medija, porodice i drugih sistema.

- Ministarstvo prosvete je takođe apelovalo na medije na značaj promocije pozitivnih primera i putem svoje internet stranice promoviše pozitivnu praksu u školi. Takođe, je održalo medijsko radionicu sa predstavnicima medija u cilju upućivanja i edukacije o značaju pravilnog i konstruktivnog medijskog izveštavanja.

- Ministarstvo se kroz različite aktivnosti trudi da populariše obrazovanje i znanje, putem Sajmova obrazovanja, medijskih gostovanja, brošura, interenet prezentacija i dr.

- Kada je u pitanju pedagoška norma izmenama tačke 3) člana 160. Zakona, nije uvećana norma neposrednog rada sa učenicima u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, već je preciznije uređeno ovo pitanje i usklađeno sa tačkom 1) ovog člana Zakona, prema kojoj se neposredni rad definiše preko broja školskih časova (skraćeno: časa), a ne preko časova radnog vremena, kako je utvrđeno u važećoj tački 3) člana 160. Zakona. Preciziranje je izvršeno u skladu sa postojećom praksom u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, imajući u vidu da je osnovno polazište za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada isti propisani plan i program nastave i učenja i za osnovne škole i za škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Izmena je uzrokovana i obraćanjem osnovnih škola radi davanja mišljenja o primeni propisa prilikom utvrđivanja norme nastavnika angažovanih u odeljenju za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u osnovnoj školi.

7) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Izmene zakona uticaće na nastavnike, stručne saradnike i vaspitače, kao i učenike i njihove roditelje, odnosno zakonske zastupnike.

Ministarstvo će nastaviti da informiše navedene ciljne grupe putem odgovarajućih programa, smernica i dr. koji su dostupni na znaničnim internet stranama Ministarstva i zavoda.

11) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

Nemamo primer u okruženju

Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1)         Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj)

Cilj predloženih mera je smanjenje nasilja u školama i unapređivanje vaspitnog

rada, osnosno jačanje vaspitnog rada zaposlenih u sistemu obrazovanja.

Neophodno je da ustanove obrazovanja i vaspitanja u saradnji sa nadležnim institucijama koordinisano pružaju podršku deci, odnosno učenicima i njihovim roditeljima u skladu sa svojim nadležnostima (pre svega sistemi socijalne i zdravstvene zaštite). Jačanje vaspitne uloge obrazovno-vaspitnih ustanova je definisano i u opštem cilju 1. prema Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine.

4)         Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

Na osnova smanjenog broja prijave nasilja, a što će se utvrditi putem Nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu - Čuvam te.

Ključna pitanja za analizu efekata na društvo

1)         Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima

U okviru pojačanog vaspitnorg rada učeniku/učenicima se pruža podršaka od strane zaposlenih, stručnih saradnika uz obavezno uključivanje roditelja i drugih stručnjaka iz spoljašnje mreže zaštite u skladu sa procenom (socijani i/ili sistem zdravstvene zaštite). Za učenika se izrađuje plan pojačanog vaspitnog rada u kojem precizno moraju biti definisani ciljevi (željena promena), aktivnosti (na koje način postižemo, dolazimo do željene promene) i nosioci aktivnosti (ko sve pruža spodršku učeniku na putu do željene promene). Nosioci aktivnosti mogu biti odeljenjski starešina, stručni saradnici škole, odeljenjsko veće uz neophodnu saradnju i aktivno učešće roditelja i drugih stručnjaka koji mogu biti uključeni u pružanje podrške učeniku. Dakle, neophodno je da se jednako pridaje značaj vaspitnom radu kao i obrazovnom. Rano prepoznavanje i blagovremeno intervenisanje kada postoje određene poteškoće u ponašanju je od ključnog značaja za prevenciju daljeg usložnjavanje poteškoća.

Kada je u pitanju ocenjivanje važno je da vladanje učenika od 2. do 8. razreda bude deo opšteg proseka, na taj način ocena iz vladanja će imati veću težinu kao mera koja se izriče učenicima. Takođe, na ovaj način dajemo legitimitet značaju vaspitnog rada sa učenicima i ocenjivanju njihovog ponašanja što je jednako važno kao i njihovo znanje iz bilo kog drugog predmeta (na ovaj način verifikujemo u punom smislu te reči vaspitnu funkciju škole).

Takođe, čest problem u praksi sa kojim su se susretale srednje škole predstavlja ispisivanje učenika kada se protiv njega pokrene vaspitno-disciplinski postupak i u roku od 7 dana u skladu sa zakonom upisuje se u drugu srednju škole. Na taj način učenik izbegava da snosi posledice učinjenog i ne učestvuje u primeni mera škole. Predloženim izmenama se učeniku odlaže mogućnost ispisavanja iz ustanove dok se ne završi vaspitno-disciplinski postupak i izreknu mere. Takođe, radi obezbeđivanja kontinuiteta vaspitnog rada ali i uticaja na odgovornost učenika za posledice ponašanja škola u kojoj učenik nastavlja školovanje ima obavezu nastavka pojačanog vaspitnog rada. Na ovaj način delujemo i preventivno kako se slične situacije ne bi ponavljale u novoj sredini.

Predložene izmene u delu koji se odnosi na vaspitni rad neće izazvati troškove građanima, a obezbediće se smanjenje osipanje dece iz sistema, kao posledice koncepcije da se obezbedi vaspitni i pojačan vaspitni rad sa učenicima u slučaju povrede obaveza, odnosno da se smanji mogućnost ispisivanja i napuštanja škole bez prethodne dodatne podrške stručnih službi i spoljašne zaštitne mreže (centar za socijalni rad i sl).

Posebno, izmena člana 160. tačka 3) u suštini nije novo rešenje nego je posledica obraćanja osnovnih škola radi davanja mišljenja o primeni propisa prilikom utvrđivanja norme nastavnika angažovanih u odeljenju za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u osnovnoj školi.

3)         Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr. promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično?

Predložena rešenja u vezi sa vaspitnim radom, kao i za dopunu člana 141. koji se odnosi na mogućnost prijema nastavnika i koji nemaju završene odgovarajuće master studije (nakon ponovljenog konkursa), uticaće na zapošljavanje, i to: u vezi sa vaspitnim radom - novo zapošljavanje stručnih saradnika, kao i smanjenje broja zaposlenih koji duži period rade na određeno vreme jer nemaju stečeno propisano obrazovanje, a sada se otvara mogućnost njihovog prijema na neodređeno vreme po ponovljenom konkursu.

Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

2)         Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta

Ukoliko dođe do smanjenja ocene iz vladanja sa učenikom će se realizovati pojačan vaspitni rad, na način na koji je to već definisano zakonom.

Podršku predloženim rešenjima treba da obezbedi donošenje odgovarajućih podzakonskih akata kojima se propisuje obrazovanje nastavnika (koji mogu biti primljeni po ponovljenom konkursu), kao i podzakonskih akata koji će biti osnov za povećanje broja stručnih saradnika u ustanovama.

Ključna pitanja za analizu rizika

3)         Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Rizik u sprovođenju koncepcije ojačane vaspitne uloge ustanova je ukoliko finansijske mogućnosti ne dozvole angažovanje stručnih saradnika i dr. zaposlenih u skladu sa potrebama ustanova

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 28.08.2023.