IZMENE SISTEMA PAUŠALNOG OPOREZIVANJA: IT preduzetnici strahuju da bi njihovo poslovanje moglo bitno da poskupi

Izmene propisa za paušalce ticaće se više od 110 hiljada ljudi koji posluju na taj način. Među njima je i oko sedam hiljada IT preduzetnika koji se pribojavaju da bi njihovo poslovanje moglo bitno da poskupi.

Kad do promene propisa za paušalce dođe, kako će to uticati na izdašan IT sektor? Dušan Vasiljević iz NALED-a je na okruglom stolu posvećenom ovoj temi, poručio da će glavne promene biti u vezi sa automatizacijom Poreske uprave.

"Nema razloga, niti opravdanja da kada planirate pokretanje biznisa ne znate koliki će vam biti nivo poreza i doprinosa, ako ste u stanju da kažete koja je delatnost, gde je obavljate, koji broj godina imate i druge parametre. Ako sve unesete, nema razloga da sve te parametre procenjuje službenik Poreske uprave umesto veb aplikacije", objasnio je on.

Glavna bojazan IT kompanija je, međutim, da država želi da prekine praksu da IT kompanije stručnjake angažuju preko njihovih agencija, na koje plaćaju paušalni poreze, te da ih zaposle kao svoje radnike na šta bi plaćali sve poreze i doprinose.

Direktor vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja s druge strane poručuje da "ne treba ništa dirati, jer ovako kako je funkcioniše".

"Ukoliko budemo pravili neke tektonske izmene u ovom sistemu, kakve god one bile i prouzrokujemo veće troškove za ljude koji koriste ovakav sistem, oni će ili preći u sivo zonu, ili inostranstvo, i na kraju ćemo završiti sa manje budžetskih prihoda od IT-a nego danas", upozorio je on.

Prosečna plata u srpskom IT-u je 1.500 evra. Ukoliko na nju plaćate poreze i doprinose za zapošljavanje, to je onda još više od hiljadu evra dodatnog troška, dok dažbine iznose tek oko 300 evra ako to radite kroz paušalno oporezivanje, istakla je predstavnica StartIT centra Zoja Kukić.

"Treba odmeriti da li bi manje firme koje tek počinju i angažuju profesionalce, bile u stanju da ih angažuju ako bi imali toliko više poreze i doprinose", navela je ona.

Predstavnici IT sektora dodaju i da je njihov izvoz iz Srbije, iako je porastao, i dalje daleko od milijardu evra, koliko se u medijima pominje.