ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: Poreska uprava od septembra 2016. godine pokreće sveobuhvatnu kontrolu stanodavaca koji ne plaćaju obaveze po osnovu poreza na prihode od nepokretnosti. Agenti za nekretnine traže i promenu Zakona o oglašavanju, kojim bi se vlasnicima stanova zabranilo samostalno oglašavanje nekretnine koje izdaju, a čime bi se rešili mnogi problemi, uključujući problem plaćanja poreza na izdavanje

Tokom poslednje posete Beogradu misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je preporučila da se u suzbijanju sive ekonomije uvede red i u oblasti rentiranja nepokretnosti. Zato Poreska uprava od septembra najavljuje pojačanu kontrolu stanodavaca. Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015 i 5/2016 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon) propisuje da podstanar potpisuje ugovor sa stanodavcem, koji potom plaća porez na prihod od izdavanja. Međutim, u praksi nije tako. Ima li rešenja u začaranom lancu od podstanara preko vlasnika nepokretnosti do Poreske uprave?

Zrenjaninci su najredovni u prijavljivanju prihoda od izdavanja nepokretnosti, ali tvrde da je poreska stopa od 20 posto previsoka. Pritom, tvrde i da su nezaštićeni – kada stanar ode, a ne plati stanarinu za jedan ili više meseci, kada ne plaća račune ili – kada neće da se iseli.

Predsednik Udruženja stanodacava Srbije, Dragan Cvjetićanin, kaže da sa prosečnom stanarinom od 70 evra, kolika je u Zrenjaninu, ne mogu istovremeno da se plaćaju i porez na imovinu i porez na izdavanje.

Iz Poreske uprave podsećaju da neprijavljivanje prihoda predstavlja poreski prekršaj. Visinu poreza ne žele da komentarišu jer, kažu, to nije njihova nadležnost, a precizne podatke o tome ko sve rentira stanove i kuće, nemaju.

Međutim, stručnjaci kažu da svi gradovi u Srbiji imaju katastar nepokretnosti, iz kojeg se tačno vidi ko i koliko poseduje stanova, kuća i poslovnih prostora. Predlažu osnivanje posebne agencije u svakom gradu.

Konsultant za građevinu, Sima Stokić, smatra da takva agencija treba da plaća porez državi, a da od poreske administracije traži da preko svojih nadležnih inspekcija vrši kontrolu svih vlasnika stanova.

Agenti za nekretnine kažu da u Zakonu jasno piše da stanodavac mora da prijavi podstanara, ali da u praksi to ne funkcioniše. Traže i promenu Zakona o oglašavanju ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016), kojim bi se vlasnicima zabranilo samostalno oglašavanje nekretnine koje izdaju. Time bi se, kako smatraju, rešili mnogi problemi, uključujući problem plaćanja poreza na izdavanje.

Zakon o oglašavanju, međutim, dozvoljava da i fizička lica mogu da se oglašavaju kao posrednici.

Slađana Petrović iz Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija napominje da inspekciji u kontroli nije bitno koliko je stanova izdato, već da je bitno propratiti sve elemente od samog započinjanja posla i sklapanja ugovora, pa sve do realizacije.

I dok će Srbija još sačekati da se umreže sve institucije, u razvijenim zemljama, poput Nemačke, zna se svaki rentiran stan.

Direktor Nemačko-srpske privredne komore, Martin Knap, kaže da se u Nemačkoj stanodavac štiti sakupljanjem informacija o solventnosti stanara preko organizacije za opštu kreditnu zaštitu.

"Posle useljenja u iznajmljeni stan, podstanar je u obavezi da se, sa potvrdom stanodavca, u roku od dve nedelje prijavi nadležnima. Komunalije prevodi na svoje ime i plaća, kao i porez na imovinu, a vlasnik nepokretnosti plaća porez na prihod koji ostvaruje od rentiranja", objašnjava Knap.

Prema procenama, u Srbiji se izdaje oko 260 hiljada stanova, od kojih je oko 74 hiljade samo u Beogradu. Tek za jedan odsto izdatih stanova postoji ugovor o zakupu.