Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

SISTEM NAPLATE PUTARINE PO PREĐENOM KILOMETRU, KOJI SE PRIMENJUJE U SRBIJI, SE PO SMERNICAMA EU TRETIRA KAO PRAVEDAN MODEL: Ministarstvo saobraćaja navodi da se sistem vinjeta pokazao kao nepravedan prema vozačima koji povremeno koriste kraće delove auto-puta i onima koji su u tranzitu, te da je država odustala od njihovog uvođenja


Vinjete, iako ranije nekoliko puta najavljivane kao mogući model naplate putarine u Srbiji, definitivno će sačekati neka nova vremena. U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastukture tvrde da se ovaj sistem "nalepnica" pokazao kao nepravedan prema vozačima koji povremeno koriste kraće delove auto-puta i onima koji su u tranzitu. Jer, vinjete se u većini zemalja koje su ih uvele kupuju za vožnju tokom nedelju dana, što onima koji samo jednom prolaze određenom destinacijom na putu do odredišta nikako ne odgovara.

Uvođenje vinjeta se ne isplati ni državi, jer bi ubirala manje prihoda, ali bi od njih imali korist vozači koji često ili svakog dana koriste auto-put.

Za putovanje kroz Srbiju, od Subotice do Preševa, vozači u jednom smeru moraju da izdvoje 1.480 dinara, odnosno oko 12 evra, dok, na primer, u Sloveniji vinjeta za vožnju auto-putem za nedelju dana košta 15 evra. U Slovačkoj je cena 10 evra, a u Austriji 8,7 evra za neograničen broj prolazaka tokom sedam dana.

Nadležni u Srbiji su se opredelili za naplatu po pređenom kilometru, a da će tako i ostati, svedoče najave iz "Puteva Srbije", da će tokom ove godine biti otvoreno 11 novih naplatnih rampi.

- U drugim zemljama koje su ih uvele, vinjete nisu opravdale prvobitne planove i očekivanja. Pokazao se gubitak u prihodu u odnosu na zatvoren sistem naplate putarine. Model naplate po pređenom kilometru koji se primenjuje u Srbiji se po smernicama EU tretira kao pravedan model - tvrde u Ministarstvu saobraćaja.

Ministarka Zorana Mihajlović predlagala je pre dve godine uvođenje vinjeta, a u međuvremenu je bilo najava da će pre toga biti urađena analiza. Međutim, rezultati tog istraživanja nikada nisu objavljeni, pa se ne zna koji model naplate izdašnije puni kasu. Ali u resornom Ministarstvu je rečeno da uvođenje vinjeta više nije na "dnevnom redu".

Putarina se prodajom vinjeta naplaćuje, pored ostalih zemalja, u Bugarskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Austriji, Slovačkoj, dok su među zemljama koje imaju isti sistem naplate kao Srbija Makedonija, Grčka, Bosna i Hercegovina... U tom "košu" je i Hrvatska, ali se tamo poslednjih meseci rasplamsala debata o tome koji je model bolji.

Britanska kompanija koja na zahtev EBRD-a kao kreditora koncesionara hrvatskih auto-puteva pravi studiju o restrukturiranju hrvatskih kompanija koje upravljaju auto-putevima ne preporučuje uvođenje vinjeta. Umesto njih, predlaže postupno uvođenje tzv. free flow, slobodnog protoka sistema naplate, prema kojem bi se naplata obavljala pomoću uređaja koji bi se očitavao bez zaustavljanja vozila, poput TNG-a koji se koristi na našim putevima. Razlika je u tome što bi ovi aparati očitavali registracije vozila, izračunavali putarinu i vozaču slali račun na kućnu adresu. Pojedini stručnjaci smatraju da država treba upravljanje auto-putevima da posmatra kao opštu korist, a ne kao profitabilnost samih koncesionara, pa bi se "uvođenjem vinjeta povećao promet auto-putevima".

Sistem naplate vinjetama podrazumeva kupovinu "nalepnice" na ulasku u zemlju koja najčešće traje nedelju ili dve. Upotreba vinjete ne pravi razliku između onog ko auto-putem vozi 10 puta nedeljno od korisnika koji prolazi 10 puta dnevno.

U nekim državama vozači prilikom registracije plaćaju godišnju vinjetu, koja im garantuje neograničeni broj prolazaka. Takva ideja postojala je i kod nas, a predlagana je još 2009. godine.

Na našim auto-putevima je sve popularnija elektronska naplata putarine. Ovaj model plaćanja upotrebom TAG uređaja značajno skraćuje vreme putovanja, jer omogućava vozilima prolazak bez zaustavljanja u posebnim naplatnim trakama koje postoje na svim većim naplatnim stanicama.

U sistemu za elektronsku naplatu putarine trenutno je aktivno 86.298 TAG uređaja. Broj korisnika je u 2016. godini porastao za 40 odsto.

Izvor: Vebsajt Novosti, Z. Radović, 28.08.2016.
Naslov: Redakcija