Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

SKUPŠTINA GRADA BEOGRADA: Donete odluke o promeni Statuta Grada Beograda i o izmenama Odluke o budžetu Grada Beograda za 2019. godinu


Odbornici Skupštine grada saglasili su se sa Odlukom o promeni Statuta Grada Beograda, a kako je obrazložio zamenik gradonačelnika Goran Vesić, suština novog statuta jeste da se mesto odlučivanja približi građanima. On je naglasio da je čitav proces trajao duže od tri godine i da je u međuvremenu na direktnu inicijativu ili uz aktivno učešće grada izmenjen čitav set zakona, uključujući i Zakon o glavnom gradu ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 37/2019).

Izmene Statuta su u interesu građana i omogući će da se efikasnije rešavaju problemi građana, a opštine brže razvijaju – istakao je zamenik gradonačelnika.

Vesić se osvrnuo na period od 2006. godine kada je donet Ustav Republike Srbije, kojim je Beograd tretiran kao jedinstvena lokalna samouprava, dok su gradske opštine "potpuno zaboravljene". Ta greška, dodao je Vesić, dovela je do toga da gradske opštine nemaju imovinu, kao i do mnogo manjih nadležnosti. Usledilo je donošenje Zakona o glavnom gradu, a potom i Statuta Grada Beograda, čime je odlučivanje dodatno centralizovano, a opštinama su oduzete nadležnosti.

Zahvaljujući izmenama seta zakona, Grad Beograd dobija nove nadležnosti, a samim tim i mogućnost da deo tih nadležnosti prenese na opštine.

Nove dobijene nadležnosti su u oblastima izdavanja građevinskih dozvola, prostornog planiranja, podsticanja nataliteta i dečje zaštite, kulture, sporta, obrazovanja, javnih komunalnih preduzeća, poljoprivrede, zaštite životne sredine, osnivanja mesnih zajednica i drugo. Prva i najvažnija promena u novom statutu odnosi se na izdavanje građevinskih dozvola, a grad je suštinski podeljen u dve zone: gradsku i prigradsku. Sve opštine imaju veće nadležnosti nego što su imale do sada – rekao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika precizirao je da će ubuduće gradske opštine izdavati građevinske dozvole za objekte do 1.500 kvadrata, a prigradske do 5.000 kvadrata. Tako će, dodao je Vesić, opštine moći brže da reaguju i da se razvijaju, a čak 60 odsto predmeta iz oblasti urbanizma vratiće se opštinama. Gradske opštine će ubuduće izdavati rešenja o ozakonjenju objekata do 400 kvadrata, a prigradske do 3.000 kvadrata, čime će se opštinama vratiti oko 70 odsto predmeta. Opštinama je data mogućnost i da finansiraju nove planove ili izmenu postojećih planova i da imaju svoje komisije za planove, za šta će trećinu članova predlagati Grad Beograd. Sve ovo omogućiće opštinama da budu konkurentne, ocenio je Vesić.

Insistiraće se i na tome da opštine, posebno prigradske osnivaju uslužne centre da bi građani mogli da rešavaju svoje zahteve i probleme u mestima gde žive. Opštine mogu da finansiraju i energetsku efikasnost, da se staraju o nekategorisanim putevima, da rade poslove unutar blokova, te popravke u stambenim zgradama, poput fasada, ulaza i slično. Konačno je regulisano i to da prigradske opštine mogu da imaju javna preduzeća i da na taj način više računa povedu o komunalnom redu, naveo je Vesić.

Na sednici Skupštine Grada odbornici su usvojili i Predlog odluke o pravu na naknadu dela troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice za radnu 2019/2020. godinu koja se, po rečima podsekretara Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Igora Raičevića već petu godinu zaredom izdvaja iz budžeta Grada.

Raičević je istakao da je u Beogradu oko 70 odsto dece upisano u predškolske ustanove.

Grad subvencioniše boravak za više od 18.000 dece koja borave u privatnim predškolskim ustanovama, što čini zajedno sa svom decom koja su upisana u državne predškolske ustanove oko 76.000 dece – rekao je Raičević.

Usvojeni su i Predlog odluke o izmenama i dopunama odluke o oglašavanju, Predlog odluke o izmenama i dopuni odluke o Gradskoj Upravi, Predlog odluke o izmeni odluke o promeni osnivačkog akta javnog preduzeća za obavljanje delatnosti o opšteg interesa za Grad Beograd "Sava centar".

Takođe, usvojeni su Predlozi rešenja o davanju saglasnosti na rebalans programa poslovanja za 2019. godinu JP "Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda", JP "Ada Ciganlija", JP "Gradsko stambeno", JKP "Beograd-put", JKP "Javno osvetljenje", JP "Putevi Beograda", JKP "Zelenilo – Beograd", JP "Beogradska tvrđava" i JKP "Gradska čistoća".

Odbornici su usvojili i Preldog izmena kadrovskog plana za 2019. godinu Gradske Uprave Grada Beograda, Službe za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavki, Službe za budžetsku inspekciju, Službe za internu reviziju Grada Beograda i Kancelarije za mlade za 2019. godinu. Usvojen je i Predlog izmena kadrovskog plana zaštitnika građana za 2019. godinu.

U skladu sa nastojanjima Grada Beograda da se ogroman broj lokacija pokrije urbanističkim planovima, Skupština Grada Beograda donela je nekoliko planova detaljne i generalne regulacije i složila se sa odlukama da se izradi još 17 novih.

Odbornici su usvojili Predlog odluke o čišćenju grafita, kao i Predlog o značaju i potrebi obeležavanja dana komunalne delatnosti u Beogradu prve subote u septembru tekuće godine. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je istakao da će taj posao biti poveren JKP "Gradska čistoća", kao i da će prvi put biti određen budžet od oko 180 miliona dinara u naredne tri godine, odnosno oko 60 miliona godišnje.

Novina je da će istovremeno sa čišćenjem grafita postojati obaveza da se očišćena fasada premaže takozvanom anti-grafit bojom, što je u suštini tečno staklo. To sprečava novo pisanje grafita, koje, ukoliko se i dogodi, biće veoma lako uklonjeno. Na taj način ćemo štititi fasade koje su od značaja za društvo i kulturu. U narednim mesecima uvešćemo i obavezu za sve kompanije koje grade zgrade, da anti-grafit boja mora da bude stavljena do visine od dva metra – rekao je Vesić.

On je naglasio i da će Grad do kraja godine preuzeti sve stubove javne rasvete, a JP "Putevi Beograda" će da vodi računa o semaforima, koje će takođe premazivati antigrafit bojom kako bi se rešio problem sa velikim brojem nalepnica.

Dobar primer za ovu delatnost može da bude Berlin koji odvaja 10 miliona evra godišnje za čišćenje grafita. Kada pričamo o grafitima, ne mislimo na murale. U narednom periodu ćemo odrediti nova mesta za murale, pravićemo konkurse i pozivati umetnike jer murali mogu zaista da ulepšaju grad – rekao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je istakao da suština Odluke o značaju i potrebi obeležavanja dana komunalne delatnosti u Beogradu predstavlja našu zahvalnost radnicima komunalnih preduzeća.

Funkcionisanje grada nezamislivo je bez radnika "Vodovoda", "Gradske čistoće", "Zelenila – Beograd", "Parking servisa", "Gradskog stambenog" i drugih. Za njih ne postoje subote, nedelje, hladnoća ili vrućina. Tokom poslednje dve godine ostvaren je veliki napredak kada su u pitanju radnici komunalnog sistema, kojima se isplaćuje solidarna pomoć, koja suštinski predstavlja trinaestu platu. Ponosan sam jer smo lokalna samouprava koja već drugu godinu zaredom isplaćuje solidarnu pomoć. U razgovoru sa sindikatima odlučili smo da se odredi jedan dan kao Dan komunalne delatnosti kada će se radnici komunalnih preduzeća predstavljati Beograđanima, pokazivati šta su sve uradili i koje sve komunalne usluge sprovode. To će biti u prvoj nedelji septembra svake godine. Prošle godine solidarna pomoć isplaćena je i radnicima Gradske uprave, što će biti slučaj i ove godine, jer su u pitanju ljudi koji nemaju velike plate, a rade veliki posao – najavio je on.

Odbornici su usvojili i Predlog izmene i dopune Programa uređivanja i dodela građevinskog zemljišta za 2019. godinu, kao i Predlog rešenja kojim se utvrđuje nepokretnost u javnoj svojini Grada Beograda koja ulazi u kapital JKP "Javno osvetljenje".

Sekretarka za imovinske i pravne poslove Tatjana Parpura istakla je da su sredstva za realizaciju projekata povećana za više od 1,3 milijarde dinara, te da ukupna sredstva za realizaciju iznose više od 9,3 milijarde dinara.

Odbornici su usvojili i Predlog odluke o izmenama Odluke o komunalnom redu, Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o obavljanju delatnosti zoohigijene, kao i Predlog odluke o upravljanju komunalnim, inertnim i neopasnim otpadom.

Rebalans budžeta za 2019. godinu pokazuje oporavak i napredak Beograda, ocenio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Budžet Grada Beograda, na osnovu rebalansa, iznosiće oko 134,76 milijardi dinara i to je najveći budžet u istoriji Beograda. U odnosu na 2003. godinu, to su skoro duplo veća sredstva, što pokazuje koliko se Beograd razvija u dobrom pravcu – rekao je Vesić, obrazlažući ovu odluku na sednici Skupštine grada.

On je posebno izrazio zadovoljstvo što fiskalni deficit iznosi 7,9 procenata, podsećajući da prema odlukama Vlade Republike Srbije i MMF-a on ne sme biti veći od deset odsto. Preciznije, deficit iznositi 7,7 milijardi dinara, dok je suficit prenet iz prošle godine 8,7 milijardi dinara, tako da je defakto deficit pokriven.

Prihod od poreza na dohodak građana veći je za 3,4 odsto, a četiri odsto veći je prihod od poreza na zarade, što pokazuje da su zaposlenost i plate u Beogradu veće. Naplate su znatno bolje, a i svi fiskalni pokazatelji pokazuju da Beograd ima bolje prihode, da je finansijski stabilan i da može da finansira i rešava probleme koje godinama nije mogao – istakao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je podvukao da najviše sredstava odlazi u oblast dečje zaštite (skoro dve milijarde više), te u javni prevoz, kulturu i druge oblasti važne za razvoj grada.

Ukupno gledano, rebalans budžeta predviđa uvećanje sredstava u iznosu od 5,4 milijardi dinara – istakao je on.

Vesić je ukazao i na veliki značaj glavnog grada za čitavu zemlju, te da je on pokretač razvoja Srbije, a jedan od pokazatelja jeste da je zaključno sa jučerašnjim danom tokom ove godine podneto za 30 odsto više zahteva za izdavanje građevinskih dozvola nego lani.

Prema pojašnjenju gradske sekretarke za finansije Tatjane Milosavljević, povećanje plana budžeta u najvećem delu je kod ustupljenih prihoda i to za 1,5 milijardi dinara, kod izvornih prihoda za 1,6 milijardi dinara, a veća je i procena primanja od prodaje nefinansijske imovine za 2,5 milijardi dinara, dok je niža procena primanja od zaduživanja za 260 miliona dinara. Tako su, suma sumarum, rebalansom predviđena sredstva u iznosu 5,4 milijarde dinara više nego što je utvrđeno prethodnom odlukom o budžetu.

Odbornici su razmatrali i Izmenu i dopunu Odluke o utvrđivanju obima sredstava za vršenje poslova Grada Beograda i gradskih opština, kao i prihoda koji pripadaju gradu odnosno gradskim opštinama u 2019. godinu, izmenjenu odluku o zaduženju grada za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda, kao i odluku o konverziji potraživanja društva "Zaštitna radionica".

Na predlog našeg poznatog književnika Milovana Vitezovića i Udruženja književnika Srbije, deo Ulice Tadeuša Košćuška, od Pariske do Cara Dušana, ubuduće će se zvati Ulica Pjarona de Mondezira, rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Osim toga, kako je odlučila Skupština grada, brojne ulice u opštinama Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Sopot, Zemun, Barajevo, Novi Beograd i Surčin prvi put su dobile naziv.

Vesić je istakao da je ovo poslednji i pravi trenutak u odnosima između Francuske i Srbije da se odužimo čoveku koji je najzaslužniji za spas srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Pjaron de Mondezir je fransuski general koji je komandovao srpskom vojskom u Albaniji 1915. godine i njenim povlačenjem, izabrao je Krf kao mesto boravka naše vojske i komandovao prebacivanjem srpske vojske na Solunski front. Važno je da pomenem da je inicirao da se 4.000 srpske dece pošalje na oporavak i školovanje u Francusku i obezbedio budućnost srpskog naroda – podsetio je Vesić.

On je naglasio da je doneta odluka o imenovanju 3.192 ulice i da je u toku projekat Vlade Republike Srbije "Ažuriranje adresnog registra", te da je i to jedan od razloga zašto se oformila Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica, jer više hiljada ulica u Beogradu nikada nije dobilo ime.

Milovan Vitezović zahvalio je Gradu Beogradu na usvojenom predlogu Udruženja književnika Srbije. On je napomenuo da je francuski general Mondezir konačno dobio ono što je zaslužio svojim zalaganjem za srpsku vojsku i dao predlog za izgled ploče na početku ulice.

Izvor: Vebsajt Beoinfo, 25.07.2019.
Naslov: Redakcija